Foto: Wikipedia.org
Ako se danas uopšte može govoriti o klasama u razvijenim kapitalističkim društvima, potčinjene klase izgubile su stvarnosnu supstanciju (izrabljivanje) iz doba industrijske revolucije, supstanciju koja ih je činila političkom silom
Pre neki dan se navršilo 140 godina od smrti Karla Marksa (1818-1883), a radnici u srpskim fabrikama rade u uslovima gorim od uslova u kojima su radnici radili u Marksovo vreme. Sasvim je izvesno da za te uslove nije kriv filozof (nego jedan pravnik otpao od civilizacije), ali i posle toliko vremena od Marksove smrti njegovo se ime vezuje za prava i položaj radnika. Za ovih 140 godina dogodilo se, međutim, mnogo toga, čak je i jedna čitava ideologija, koja je iza sebe ostavila desetine miliona leševa, sebe nazvala po njegovom imenu (marksizam), dok se samo Marksovo delo izgubilo na putevima i stranputicama tumačenja, nasilja, izostanka volje za razumevanjem, te olakog ideološkog prihvatanja ili odbacivanja.
Uvek je, razume se, moguće zapitati se u kojoj meri je i sam autor „kriv“ za recepciju svoga dela – na Ničea su pravo polagali i nacisti i antinacisti, i jedni i drugi su, naime, pronalazili u Ničeovom delu dovoljno materijala za svoje pozicije – ali to je manje zanimljivo od toga šta je od velikih pisaca (i zbog čega) preostalo danas. Niče je živ da življi ne može biti. Ali šta je, posle svega, ostalo od Marksove filozofije?
Ako pođemo od Marksove ideje da filozofija mora da menja svet, a ne samo da ga tumači, od toga nema ništa. Staljinistička vladavina bila je, uostalom, na vrlo specifičan način, vladavina inspirisana filozofskim idejama – dijalektičkim materijalizmom – pa čak i vladavina filozofa (Lenjin, Staljin, Trocki, svi oni imali su filozofske ambicije i pisali filozofske tekstove), što je dovelo do instaliranja pakla na zemlji. No, ako stvar okrenemo pa, zajedno s Žižekom, primetimo da se svet od Marksovog doba do danas toliko promenio da je sada na filozofiji da te promene tumači, onda nam Marksovo delo i marksističko nasleđe još uvek mogu ponešto reći o nama samima.
Klasne razlike i formiranje kritične mase
Uprkos tome što je analizirao kapitalizam pre 200 godina i uprkos tome što je kapitalizam pokazao zavidnu vitalnost i moć samopreobražavanja, te u kombinaciji s republikanskim porecima održao visok stepen slobode, Marksove analize robe i novca vrede i danas. Ono, međutim, što se dramatično promenilo zajedno s promenom informativne i tehnološke paradigme, jeste mesto i položaj radnika u kapitalizmu s demokratskom političkom formom.
Barem dva elementa ne mogu se više razumeti iz Marksove perspektive, te ih je nužno tumačiti u drugačijem ključu: klasne razlike i formiranje kritične mase koja bi slobodu podigla na kvalitativno viši nivo. Čini se da savremene levičarske teorije koje tvrdoglavo insistiraju na klasnim razlikama padaju upravo zbog toga što te razlike nisu jasno vidljive niti su delotvorne: u kapitalističkom razvijenom svetu više ne postoji kritična masa deprivilegovanih koja bi imala potencijal političkog grupisanja. Drugim rečima, klasa potčinjenih izgubila je stvarnosnu supstanciju (izrabljivanje) iz doba industrijske revolucije, odnosno ne oseća se više izrabljenom, niti se kao takva prepoznaje (te je upravo kapitalizam, preobražavajući se u sebi, uspešnije ostvario Marksove ideje od socijalizma koji se zaklinjao u Marksa).
Ni desni pokreti, primetimo, ne uspevaju da ponude ideje koje počivaju na realnim silama – etnonacionalistička grupisanja prožeta religijskim motivima, recimo, uspevaju da prođu kod nezrelih nacija poput postjugoslovenskih patuljastih država, ili u diktaturama poput Rusije, ali se u takvim grupisanjima ne prepoznaje nijedna ideja koja bi zasluživala iole ozbiljniju pažnju – te se upravo zbog toga i otvorio prostor populističkim vladavinama koje, istina, ne nude ništa s realnom supstancijom, ali uspevaju da kombinuju splet levih i desnih motiva dovoljnih da omame kritičnu masu.
Ideja jednakosti kao trajno nasleđe
Ono, međutim, što ostaje trajno marksističko nasleđe jeste ideja jednakosti. Levo delovanje nezamislivo je bez ideje jednakosti. Naravno da su komunisti najstrašnije zloupotrebili tu ideju – pa su uspešno instalirali jednakost u ropstvu – ali zajedno s pravednošću kao idejom vodiljom jednakost ostaje na agendi koju je ocrtao Marks. Iako se jednakost pred zakonom podrazumeva u iole sređenom društvu, ovde nije reč, naprosto, o formalnoj, već o sadržinskoj jednakosti.
S druge strane čak i sam Marks je, relativno prostom logičkom operacijom, došao do zaključka da sadržinska jednakost zahteva odricanje od slobode, jer, naprosto, ljudi nisu jednaki, te će se u slobodnom društvu, na jedan ili drugi način, ta nejednakost produbljivati. Otud su Marksu bile potrebne metafizičke konstrukcije o dijalektici celine i dela, odnosno o društvenoj osnovi i nadgradnji, jer bi svaki pokušaj da pomiri suverenost (slobodu) zajednice sa suverenošću (slobodom) pojedinaca završavao loše ili po zajednicu (ideja o odumiranju države), ili po pojedinca (diktatura proleterijata).
Utoliko je inspiracija Marksom i marksizmom, danas, više akademskog i negativnog karaktera (šta je ono što ne treba raditi), nego što je u stanju da mobiliše mase.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kako Englezi, za razliku od nas, nisu nikada pretendovali na status "najgostoljubivijeg naroda na svetu", Marks i London su se udobno podnosili. Zabeleženo je samo jedno učešće dr Karla Marksa na nekom javnom skupu, demonstracijama kako se danas kaže, i to baš u Hajd parku, i to baš povodom propisa londonskih vlasti da se nedeljom zatvore trgovine i – točionice pića
„Staljin je isuviše bezobziran, pa ako je ta greška još i podnošljiva u pogledu odnosa među nama komunistima, nepodnošljiva je u kabinetu generalnog sekretara. Zbog toga predlažem da drugovi nađu način da uklone Staljina sa tog položaja“, napisao je Lenjin pre ravno 100 godina. Drugovi ga nisu poslušali i istorija je krenula sasvim drugim tokom. Komunizam se pretvorio u staljinizam
U samoj izvedbi, Peti oktobar u Beogradu je bio mnogo spektakularnija manifestacija od Oktobarske revolucije. Grupe vojnika bi dolazile redom pred određene objekte ili institucije poput železničke stanice ili pošte u Petrogradu, tu su se malo natezale sa stražom, ova bi se potom razišla i boljševički komesar bi javio da je zauzimanje završeno. Tramvaji su za to vreme normalno vozili, a narod, više ili manje zainteresovano, gledao kroz prozore šta se dešava
U subotu 28. novembra navršilo se 200 godina od rođenja jednog od očeva naučnog socijalizma i marksističke teorije države i društva, Fridriha Engelsa. Čini se da će u Srbiji 21. veka ovaj jubilej proći nezapaženo, iako je do pre samo nekoliko decenija, pored Karla Marksa, njegovo ime izgovarano uz veliko divljenje i poštovanje. Ipak, Engelsova intelektualna zaostavština zavređuje bar kratak osvrt, imajući u vidu značaj koji je njegovo delo ostavilo na tokove svetske istorije
