Lenjingradski hakeri idu u Ameriku

To da Rusi špijuniraju Amerikance i obrnuto nije neka vest za medije sem kada nekog špijuna uhvate s rukama „u medu“. Prošlog petka, slučajno 13-og, američko ministarstvo pravde podnelo je tužbu protiv 12 službenika ruske obaveštajne službe GRU tvrdeći da su oni učestvovali u provaljivanju u sistem Demokratskog nacionalnog kongresa pre tačno dve godine u vreme predizborne kampanje za predsednika SAD. Odatle su izvukli razne podatke o načinu kako se kampanja vodi, tajnama koje demokratska kandidatkinja Hilari Klinton želi da sakrije od javnosti i sve to su stavili na Vikiliks, tvrdi ministarstvo. Nesumnjivo je da se sve to zaista desilo, pitanje je da li su to uradili baš tih „dvanaest žigosanih“ budući da Rusija, očekivano, negira sve tačke optužnice.

Napad na DNC izvršen je kombinacijom nekoliko hakerskih tehnika, a izgleda da je najefektnije bilo „isisavanje“ pristupnih šifara od visokih funkcionera DNC. To su ljudi sa najvišim prioritetima kada je pristup poverljivim podacima u pitanju, ali najčešće i sa niskom bezbednosnom kulturom. Njima su kompjuteri „sredstvo“ da se posao lako i efikasno obavi, neskloni su komplikovanim operacijama višestruke zaštite i pamćenja komplikovanih pasvorda što ih sve čini lakim metama. U Americi je strogo zabranjeno da konkurentske kampanje špijuniraju jedna drugu, a budući da je za takvu aktivnost potrebno dosta novca za angažovanje sposobnih ljudi iz informatičkog polusveta, ona bi teško mogla da se sakrije. S druge strane, stranim hakerima, pa i službama, to je veoma interesantno, ljudi su već na plati ili su prosto altruisti, šta ih košta da probaju da probiju nedovoljno jake sisteme zaštite i onda vide šta će s onim što su našli.

Ako je optužnica dobro utemeljena, to bi značilo da su hakeri (navodno ruski) napravili profil Guccifer 2.0 preko kog su komunicirali sa potencijalnim „klijentima“. S tog naloga su slali zanimljiva dokumenta i primali zahteve šta bi nekoj kampanji, recimo Trampovoj, još moglo da bude interesantno. Jedan od visokih funkcionera Trampove kampanje, Rodžer Stoun, priznao je javno da se dopisivao sa ovim nalogom, što samo po sebi nije prekršaj sem ako se ne pokaže da je tako dobijao „šanirane“ informacije.

Nije realno da će Rusija isporučiti bilo kog svog građanina SAD kako bi mu se tamo sudilo kao špijunu, tačnije Putin ih je podsetio da imaju ugovor o saradnji koji omogućuje američkim istražiteljima da ih ispitaju u Moskvi. Podrazumeva se reciprocitet, jer bi i Rusi imali koga da propitaju u SAD.

Osim što ova optužnica može da posluži kao pritisak na Donalda Trampa i njegove planove sa Rusijom, kakvi god da su, ona je i opravdanje za promenu pristupa osetljivim podacima u Americi. U optužnici se govori i o upadu u pojedine biračke spiskove, ali ne i o nameštanju rezultata. Što bi mogla da bude najveća opasnost hakerskog mešanja u izbore. Ukoliko iza glasača ne ostaje papirni trag kao dokaz kako je glasao, dakle glasački listić koji on ubacuje u kutiju, ostaje sumnja da hakeri mogu da izmene rezultate zaštićeni tajnošću glasanja. To umnogome komplikuje elektronsko glasanje koje bi ceo proces trebalo da ubrza i dovodi u rizik da se elektronski i ručno prebrojani glasovi razlikuju, što bi moglo države koje se ponose svojom demokratičnošću da uvede u ozbiljne krize.

Kakav god da bude ishod ove afere, jasne su dve stvari. Izbori i kampanje od sada su meta hakera, pre svega državnih. Pitanje zaštite mora se shvatiti krajnje ozbiljno i to se odnosi i na najviše funkcionere, one koji su navikli da im neko drugi nosi tašnu, a sekretarica poziva sagovornike. Dodatak na ovu vest je da se Kembridž analitika reorganizovala u nekoliko novih kompanija koje će se baviti analizom podataka sa društvenih mreža, ali se kunu da to neće zloupotrebiti. Majke im.