Netom nakon pobede na parlamentarnim izborima Aleksandar Vučić je najavio da piše ekspoze na oko sto strana od čega se poslanicima sa slabijom bešikom digla kosa na glavi, jer ako Vučić reši baš celog da ga pročita u narodnom domu to će trajati oko pet sati, a ko ne izdrži ovu govoranciju, već ode u klozet, smatraće se slabim gradivnim tkivom preporođene Srbije.
Već zamišljam neke koji će kao radnici vranjske „Jure“ da nabave pelene ne bi li izdržali ovu bespauznu torturu, nejasnu u smislu baš tolikog obima, jer Vučić tvrdi da je 87 odsto obećanja iz prethodnog ekspozea već ispunjeno, pa je potpuno nejasno zašto mu je potrebno sto strana za preostalih 13 odsto neispunjenih programskih ciljeva definisanih pre dve godine.
Nisam upoznat dokle je Vučić stigao u ispisivanju tih sto strana, ali svako malo ga prekidaju i može da se dogodi da taj ekspoze ne bude baš „kastrovskog obima“, mada se carska ne poriče – ako je rekao sto, biće sto strana, ma šta pisalo na njima.
U dobrom postizbornom raspoloženju bivši-novi premijer nam je ponešto otkrio i rekao je da će akcenat baciti na obrazovanje, zdravstvo i poljoprivredu. To bi, sledeći logiku akcentovanja, trebalo da budu prioriteti, s čim se slažem. Ali, ni dve nedelje potom sreo se sa činovnicima MMF a koji tvrde da bi akcenat trebalo da bude na smanjivanju broja zaposlenih u javnom sektoru, hitnom gašenju onih preduzeća koja se hrane preko državne sise i na ostalim restrikcijama najavljenim donekle u prethodnom Vučićevom ekspozeu i koje verovatno spadaju u tih baksuznih 13 odsto nerealizovanih ciljeva.
Kako Vučić u okviru tih restriktivnih okvira misli da unapredi prosvetu i zdravstvo tek će da vidimo, mada ne biva da se bolji rezultati mogu postići s manje zaposlenih kojima je i plata sve manja. A i agrar će teško da napreduje bez većih subvencija, pa će, najverovatnije, pomenuti sastanak s činovnicima MMF a uticati na karakter ekspozea. Biće da su oni izdiktirali nešto, sve diveći se, onako uzgred, fiskalnom rezultatu Srbije, zasnovanom na kratkoročnim efektima „teških odluka“ da se više od polovine Srba zakine za neku paru.
Oni imaju svoj plan – da poverioci ne ostanu bez svojih tantijema – a sama činjenica da su došli u neku vrstu revizije pred pisanje ekspozea, a pre roka za redovnu reviziju sprovođenja aranžmana između Srbije i MMF a, govori o tome da oni ne bi rado prepustili Vučiću sve u ruke i da ima nekih oblika stvarnosti koji ne zavise od imaginacije čoveka spremnog da napiše sto strana; a iskustvo ih, kao i sve nas, uostalom, uči da toliki zamah pomera težište s bitnog ka slatkorečivosti, koja može da opseni publiku ali ne i MMF.
Tako stoji stvar s kintom. A kako stoji stvar s Kvintom (ambasadori SAD, Engleske, Nemačke, Francuske i Italije) tek ćemo da vidimo. S obzirom na to da su se sastali s Vučićem u trenutku dok je on nagnut nad pisanjem ekspozea, verovatno su i oni imali šta da mu kažu o poželjnim ciljevima nove vlade, a možda i ponešto o poželjnim koalicijama i personalnom sastavu budućeg kabineta.
Taj ekspoze biće najmanje slobodni sastav, ali ne bih krivio Vučića za tu činjenicu. Možda to može da utiče na skraćivanje ekspozea kad bi nam on lepo rekao šta su mu izdiktirali, pa svi na vreme da odemo da se olakšamo a ne da trpimo.
