Kulturni gnevnik – 3. februar 2024.

Juče su se sastala, i srdačno izrazgovarala, dvojica ljudi koji, čini se, nikada ranije nisu čuli jedan za drugog. Što je možda čudno, a možda i nije.

To što Milorad Dodik nikada pre nije čuo za Stevu Grabovca ni po čemu nije neobično ni iznenađujuće. U Dodikovom i dodikovskom svetu grabovci ne postoje, ili još gore – insignifikantni su. Oni pišu, i to o lepoti ili, mnogo češće, muci ljudskog postojanja i o tome kako da uopšte, kao jedan od miliona nemoćnih grabovaca preživiš i još očuvaš nekakvu čast i svest u infernalnom svetu koji su dodici skrojili po svojoj meri. 

A šta jedan Dodik s tim da radi? Šta će to njemu u životu? Ne zato što je nepismen, nego zato što je pretpismen, što je određeni stav prema životu i svetu, i Dodik je u njemu dosledan. Zato ni Dodik, kao lik, ne može da uđe u piščevu rečenicu kao neko ko na primer, čita knjigu: zaglavi se na uskim vratima rečenice i nikako ne može da prođe, kao ni masivni šifonjer u tesni lift „za dve osobe“. Ali zato glatko ulazi kao neko ko se „češe po guzičetini“, što stalno čini gostujući u rečenicama Svetislava Basare, u kojima mu je komotno i po meri. 

Ali to da Stevo Grabovac nikada ranije nije čuo za Milorada Dodika ipak je iznenađenje, i to lišeno tragova prijatnosti. U redu je „ne želeti da se baviš politikom“, što sveži dobitnik NIN-ove nagrade ovih dana napadno uporno ponavlja, ali možda ne bi bilo loše da prethodno saznamo šta je i gde je za njega granica koja deli bavljenje od nebavljenja politikom.

Nego, odakle meni uopšte ideja da Grabovac nije ništa znao o Dodiku u trenutku kada je seo u fotelju u tzv. Palati republike, poput umiljatog kućnog ljubimca dozvolivši da ga ovaj miropomaže i miropomazi, da ga pohvali i nagradi i obeća mu svakovrsnu podršku u budućnosti – šta god to značilo?

Otuda što odbijam da zamislim da bi moglo biti drugačije. Da pisci idu u audijencije kod bilo kojih i kakvih vladara samo je po sebi zazorno. Ali, kada je u pitanju neko kao Dodik, to je zamislivo jedino ako nemate pojma kod koga ste došli.

Ali to je, avaj, nezamislivo. Grabovac je to ipak nije mogao ne znati. Tako da nakon ovog susreta i dalje tačno znamo ko je Milorad Dodik, ali više ni otprilike ne znamo ko je Stevo Grabovac.