Foto: Milovan MilenkovićNa Levantu je opet velika nevolja, kao mogući uvod u još veću i širu, a ti pokušavaš da makar u svojoj glavi razmrsiš nerazmrsivo, a u tome umetnost, ako i kad je dobra, pomaže više i trajnije od pukih vesti i presnih činjenica. Pa gledaš filmove i serije, stvarnije od neprokuvane stvarnosti jednog trenutka u predugoj, nesrećnoj povesti.
Među njima je i film „Golda“, izraelskog reditelja Gija Nativa (Guy Nattiv), biopik o čuvenoj/zloglasoj izraelskoj premijerki Goldi Mejr.
Goldu glumi Helen Miren, i glumi je moćno, kao daleko najbolja tačka ovog filma. Helen glumi jer je glumica, i to prvorazredna, a glumi zato što privatno niti je Golda Mejr, niti je ikada bila premijerka Izraela, niti je uopšte Jevrejka (nego, zamislite, Britanka ruskog porekla). Ona je, eto, samo glumica. I onda su se javili glasovi vrle nove tribalne političke korektnosti, da ospore bilo kojoj Miren pravo da igra bilo koju Mejr, jer da bi glumica, eto, sa svojim likom morala deliti etnicitet, veru, „nasleđe“, „identitet“. Iako se umetnost glume, otkad postoji, zasniva na igranju nekoga ko privatno nisi, a ne nekoga ko privatno jesi.
Mada je Miren ljubazna i skromna pa kaže da je diskusija o tome legitimna, pre će biti da je ona simptom jedne patologije koja ukazuje na nazadovanje i propast civilizacije prosvetljenosti, u kojoj smo mislili da živimo i da ćemo živeti, da je taj proces emancipacije ireverzibilan. Umesto toga, opet nam se nameću plemenski vračevi da nam objasne šta je kome od nas primereno, a šta nije. Sve zagledajući nam u korenje, kao da smo tikve.
Ani Erno je u sjajnom romanu-hronici „Godine“ još devedesetih locirala srce problema: „Ponos onim što neko radi zamenjen je ponosom onim što neko jeste – žena, gej, provincijalac, Jevrejin, Arapin itd.“
Čak će i ratove ono bolje u nama možda nadživeti, ali popuštanje novom tribalizmu – neće. Mislite o tome, dok još smete.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vanredni parlamentarni izbori održavaju se u nedelju, 25. oktobra. Pravo glasa ima 6.451.292 birača, a glasaće se na 8.392 biračka mesta. Izborna tišina traje do zatvaranja biračkih mesta u 20 časova
Publicista Dejan Lučić uhapšen je zbog sumnje da je tvrdnjama o izbornom danu izazvao paniku i nerede, saopštilo je tužilaštvo
Može li lista sa 45 odsto glasova da dobije većinu u Skupštini? Može. Ključ je u cenzusu i raspodeli mandata. Evo kako to radi u Srbiji
Oko 90 aktivista i prevodilaca iz Mađarske i Vojvodine planira da prati izbore u Srbiji. Organizacija DE! Akcióközösség oslanja se na mobilne timove, snimanje događaja na terenu i brzo objavljivanje informacija o dešavanjima
Članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara zahtevaju hitnu reakciju Republičke izborne komisije zbog uskraćivanja pristupa novinarima u Pančevu i Vranju i traže odgovornost onih koji ih sprečavaju da prate rad izbornih komisija
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
