Kristijan i balerina – Šta nam je uz pomoć novinskih primabalerina poručio Aleksandar Vučić u pauzi »Farme« i zašto neće biti izbora »barem šest meseci«

Kad će izbori: Dve škole mišljenja

Najbrutalnija aluzija koju sam čuo oko prošlonedeljnog gostovanja Aleksandra Vučića u emisiji „Teška reč“ na televiziji „Pink“ u pauzi između ekscesa u „Farmi“, glasi, parafraziram: „On mu dođe kao Kristijan, a mi smo balerina.“

Za neupućene, u toj „Farmi“, Kristijan tobože stalno seksualno opšti s nekom balerinom, a trpa se i drugim devojkama u krevet, a ponekad neku i bije i tako idu farmerski dani, pa je aluzija sasvim jasna: gledaoci ovog verbalnog izliva srpskog premijera žrtve su nasilja u kome su učestvovali, u udruženom zločinačkom poduhvatu, i primabelarine srpskog novinstva, plus ober majstor svakog kupleraja Vojislav Šešelj – sve gromada do gromade, dični svedoci tužne sadašnjice.

Bilo, ne ponovilo se. Lepo naš narod kaže: Prema svecu i tropar. Ako mene pitate, Vučić će karijeru i da završi u nekoj varijanti „Teške reči“, a bio je mlad i perspektivan, rečit i samopregoran, prepoštenjak, a okružen lopovima; dakle, idealan svedok za neke buduće rijalitije kad će nam otkrivati male tajne velikih kuvara: na primer, kako sam, zašto i zbog koga odustao od izbora.

Dve su škole mišljenja o tome. Po prvoj, neke moćne sile koje upravljaju glavnim Kristijanom srpske današnjice rekle su mu da ne odobravaju prevremeno raspisivanje opštih parlamentarnih izbora dok ne isporuči ono što je obećao oko Kosova i da će u suprotnom da izgubi njihovu podršku i da će pokazne vežbe o aferama njegovih kumova i drugara (Petrović, Mali…) da se pretvore u ofanzivu širih razmera koja će kompromitovati lik i delo prepoštenog premijera.

S druge strane, ja verujem da je Vučić izjavom da izbora neće biti „barem šest meseci“ samo produžio predizbornu kampanju i nije sebi vezao ruke. Tek ćete da vidite ko je sve stigao na poligraf, o kom su pale teške reči i ko će biti glavni junaci naslovnih strana udvoričkih medija.

Njegovi idu okolo i kukaju kako je vlast u Vojvodini neutemeljena na narodnoj volji, ali, sticajem raznih okolnosti, ne mogu da provociraju prevremene izbore u Vojvodini, osim nekom novom „jogurt revolucijom“. To se, danas, može smatrati prvim porazom naprednjaka i logično je da opšte izbore odlože do aprila kada inače moraju da budu održani pokrajinski i lokalni izbori, a to se uklapa u termin „barem šest meseci“.

Provociranje opštih vanrednih izbora pre tog roka ogolilo bi nameru SNS-a da svojoj vladavini produži mandat pre nego što isporuči ono što je Vučić već obećao; na primer, da neće ometati prijem Kosova u međunarodne institucije. Drugim rečima, Vučić veruje da će „barem u šest meseci“ održati kontrolu nad svojom strankom i glasačima, miri se s nekim procentom glasova manje na tim prolećnim izborima, i nastaviće da dekonstruiše bilo kakvu opozicionu scenu i nastavi lobotomiranje javnosti.

Dakle, ne verujem u moć nekog stranog diktata o datumu izbora. Pre će biti da je Aleksandar Vučić racionalno proračunao da poluge vlasti može da zadrži u rukama „barem šest meseci“ i mislim da je u pravu. Inercija narodnog poverenja, poduprta obećanjima, pa i laganjem, jača je od „prevratnog momenta“ u glavama onih koji će glasati. I kad se ljudima otvore oči, prođe dugo vremena dok priznaju da su bili u zabludi, nekako ih je sramota i teško se odriču tek iskovanog idola i novog vođe.

Kusturica i Kif: Kola se slomila na Panoviću

Šta smo još imali prošle nedelje? Tobož diplomatski skandal s Emirom Kusturicom. Ne verujem, kao što sam već pisao, da je Aleksandar Vučić znao šta će Emir Kusturica reći na proslavi sedmog rođendana Srpske napredne stranke. Niti bi mu Kusturica to rekao da ga je kojim slučajem premijer pitao. Ali, nije valjda očekivao da će Kusturica održati neki evrofanatični govor.

Otuda je skandalozno što je ocena Zorana Panovića, glavnog urednika dnevnika „Danas“, izgovorena u Dnevniku

RTS-a, ocenjena skandaloznom. On je, naime, za Kusturičin govor rekao „da je to Vučićeva predstava jer je morao da zna šta će u svom govoru poručiti režiser“…

Britanski ambasador Denis Kif ustao je da napusti rođendansku akademiju kada je Kusturica rekao da nije „slučajno to što nam je baš Britanac doneo vest da ulazak u EU znači priznavanje Kosova“ i to još začinio s nekoliko kadrova iz standardnog stereotipa o tobožnjoj pokvarenosti britanske spoljne politike.

Kif se, međutim, vratio na svoje sedište, a Vučić je na kraju pokušao da izgladi ovaj diplomatski skandal u najavi i bilo bi nikom ništa da se Služba za informisanje SNS-a nije opet pokazala lakom na obaraču i saopštila da SNS smatra da su skandalozne optužbe RTS-a i njihovog analitičara Zorana Panovića da je predsednik Srpske napredne stranke i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić režirao predstavu i politički napad na ambasadora Velike Britanije u Beogradu.

„Srpska napredna stranka ukazuje javnosti na činjenicu da Aleksandar Vučić nikada nije, niti će ikada kontrolisati govore svojih prijatelja, saradnika i gostiju, a režije i predstave uvek ćemo ostaviti RTS-u i raznim Panovićima“, navodi se u saopštenju Službe za informisanje SNS-a.

Pojma nemam ko je glavni u toj službi, ali ovakvim saopštenjima ne pravi samo štetu stranci i omiljenom vođi već kontaminira i ukupan javni prostor propovedajući takozvani poželjni javni govor.

Panović je rekao to što je rekao, a ne verujem da se onaj koji ga je pitao prvo obavestio šta će Panović reći, kao što nije ni Vučić pitao Kusturicu. Skandalozno u svemu tome je, a to je već vidljivo, da u programima i komercijalnih i, nažalost, javnog televizijskog servisa, reč dobijaju jedino klimoglavci i da će se to, posle ovakvog saopštenja, još pojačati.

Ko živ, ko mrtav: Napad na predsednika SANU

Značajan prostor u ovom broju „Vremena“ posvećujemo i Vladimiru Kostiću, predsedniku Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je u intervjuu za Radio Beograd izjavio da je Kosovo izgubljen slučaj i stvarno i pravno, što je posebno pogodilo Tomislava Nikolića, predsednika Srbije, koji je reagovao izjavom doslednom tradiciji koju baštini. Predsednik je rekao da je ovaj to izjavio i – ostao živ.

Pošto i Nikolić, kao onomad Slobodan Milošević koji nije video razliku između univerziteta i zemljoradničke zadruge, slabo pravi razliku između politike i slobodnog mišljenja, pozvao je akademike da Kostića smene, a tercirali su mu Vulin, Drecun i drugi dopisni članovi folklornog društva „Laganje o Kosovu“.

Kostić je dao nekoliko izjava koje svedoče o njegovom dostojanstvu. Ja bih mu, da me je kojim slučajem pitao, preporučio da sa položaja čelnika vrhunske naučne institucije uputi apel naučnoj zajednici da se napokon ispitaju sve njihove doktorske i master diplome pa da vidimo ko će da ostane živ.