Nije retkost da korisnici interneta s vremena na vreme postave sebi i drugima pitanje kako je moguće da je na toj mreži besplatno uglavnom sve osim pristupa. Isti sadržaj, za koji je u papirnom ili nekom drugom obliku potrebno odvojiti nekoliko (desetina) dolara, na internetu se dobija bez bilo kakve naknade. Reklo bi se intelektualni perpetuum mobile. Štaviše, jedno vreme u modu je ušlo i omogućavanje besplatnog pristupa internetu pa je korisnik plaćao samo telefonski račun što je dovelo do još većeg apsurda. Digitalizacija plus komercijalizacija jednako komunizam?
Možda internet nikada nije dosegao virtuelni komunizam, ali je tamo vladao makar realsocijalizam. Pandan berlinskom zidu bio je visok nivo indeksa akcija internet firmi na berzi. Padom tog zida nestalo je internet socijalizma i mreža je sada u pravoj tranziciji, na sve strane stezanje kaiša, naknadna pamet, veliki broj otpuštenih i promukla ubeđivanja da su bolja vremena na vidiku. To, naravno, ima i svoju cenu i sve više je firmi koje se ne stide da je istaknu.
Prvi udar koji očekuje korisnike širom sveta jeste poskupljenje usluga internet provajdera. Za neograničeni pristup u Americi se ustalila cena od nekih 20 dolara mesečno, a poslednjih dana najavljuje se da bi uskoro mogla da poraste na 25 dolara (barem). O besplatnom pristupu više nema ni govora budući da su troškove tog eksperimenta pokrivale reklame. Njih ili više nema ili im je cena nedovoljna i za održavanje redovnog poslovanja. Internet provajderi nisu previše zabrinuti za budućnost posla, to jest da će se korisnici okrenuti onima koji ne dižu cene jer takvih jednostavno nema. Mali provajderi masovno propadaju ili bivaju kupljeni od strane velikih firmi poput AOL-a i MSN-a. Tržište je manje-više podeljeno, nema konkurencije koja je rada da obara cenu i počelo je zidanje profita. Naravno, sve uz tvrdnje da je to jedini način da se obezbedi kvalitetan servis.
Među stvarima koje se nalaze pred ozbiljnom reformom su onlajn video igre, jedan od popularnijih internet servisa. Ove igre se uglavnom dele na one za čije je igranje potrebno platiti određenu nadoknadu te ih igra relativno mali broj korisnika i na one koje su besplatne i samim tim znatno popularnije. Međutim, cena kreiranja kvalitetne i popularne video igre nije nimalo naivna i sve teže se pokriva sponzorima pa se ozbiljno razmišlja o masovnijem uvođenju pretplate. Igrači, odnosno dobra većina među njima, tvrde da će i pored zagriženosti napustiti svaku video igru koja bude morala da se plati i početi da igraju one koje su besplatne, gde uleću provajderi nudeći samo svojim pretplatnicima pakete „besplatnih“ igara, po doduše višoj ceni pristupa. Ako nastavi u tom pravcu, internet će se u narednim godinama „isparcelisati“, to jest besplatno će biti samo ono što ste platili. Svom provajderu, naravno.