Jedanaest i po godina vlasti u jednom skupštinskom zasedanju

Sednicu po sednicu Srpska napredna stranka pod vođstvom Aleksandra Vučića je obesmišljavala postojanje Narodne skupštine Republike Srbije. Dokle se stiglo sa demontažom parlamentarne demokratije moglo se videti u pondeljak, odmah na početku prenosa uživo skupštinskog zasedanja na drugom programu RTS-a: poslanici su bili zatrpani sa 60 tačaka dnevnog reda za koje su dokumentaciju dobili 24 časa pred početak skupštinske rasprave. Pa ko je za to vreme želeo i uspeo da pročita, što reče Miroslav Aleksić, tih „14 kilograma papira“, svaka mu čast.

Namera, dakle, nije bila da se u najvišem zakonodavnom telu raspravlja o predlozima Vlade, već da se ispuni forma da bi parlamentarna većina mogla da izglasa ono što je amenovao predsednik Srbije i neformalni šef SNS-a, a opozicionim poslanicima da se u najvećoj mogućoj meri zapuši gubica: da su želeli da se osvrnu na svaku tačku dnevnog reda imali bi, na osnovu vremena predviđenog za poslaničke grupe, po nekoliko sekundi da nešto kažu.

U toj hrpi zakonskih regulativa provučene su dve koje naprednjačku igricu vraćaju na radikalski početak.

Izmena medijskog zakona omogući će državi, tj. SNS-u, tj. Vučiću, da preko Telekoma lege artis kupuje medije iz budžeta, dakle novcem svih građana, i tako još čvršće utegne propagandno/klevetničku partijsku mašineriju i još više suzi prostor profesionalnim medijima.

A usvajanje Lex specialisa za megalomanski projekat EXPO 2027. praktično će da ozakoni korupciju, jer će nekakva novoformirana privredna društva pod komandom SNS-a moći građevinske radove mimo tendera da dodeljuju građevinskim firmama po sopstvenom nahođenju.

Sredstva za to će biti predviđena novim budžetom koji će biti usvojen o istom trošku.

Drugim rečima: novcem svih građana, ili preko kredita koje će otplaćivati svi građani, će neki partijski poslušnici plaćati kompanjone svojih šefova.

Na skupštinskoj sednici je sudskim, neakademskim, putem u doktora nauka promovisani ministar finasija Siniša Mali objasnio još jednom da građani Sbije nisu nikada imali veća primanja, a da će im ovaj novi budžet omugućiti da žive još divnije nego do sada.

A za sve koji se možda češkaju po glavi jer ne osećaju baš na sopstvenoj koži sve te divote naprednjačkog doba, tu je ponovo onih „619 miliona“ miliona Dragana Đilasa, čisto da imaju koga da krive što ne žive kako im se kaže da zapravo žive posle gotovo 12 godina od odlaska „žutih“ sa vlasti.

Upregnuti su, naravno, kao uvek, i svi naprednjački poslanički drekavci da vređaju opozicione kolege, a predsednik Skupštine Vladimir Orlić je, kao uvek, nipodaštavao različitim opaskama svakoga ko izrekne bilo kakvu kritiku na račun vladajuće garniture i, ne daj Bože, Aleksandra Vučića.

Da se nekakav pun krug obrnuo pokazuje, nevezano sa Skupštinom, i vađenje iz naftalina Tomislava Nikolića, biće zbog toga što jedan broj birača SNS-a posle toliko godina više ne reaguje kako bi trebalo na uvek iste priče istih ljudi.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com