Foto: Sava Radovanović/Tanjug
Nakon uslovljavanja Prištine da Srbima na Kosovu omogući da glasaju samo ako Srbija prizna nezavisnost Kosova, Vučić je ravnopravno tražio podršku od ambasadora Kvinte u Beogradu, ambasadora Rusije, kojoj je Zapad uveo žestoke sankcije, i otpravnika poslova Kine, koja se još uvek po pitanju Rusije drži uzdržano, i tako crvenom linijom podvukao da Srbija u istorijskom sukobu između Zapada i Rusije i dalje črsto sedi na dve stolice koje se sve više razmiču
Na osnovu medijskog izveštavanja dalo se zaključiti da se u utorak dešavaju neke veoma dramatične stvari u čijem centru se nalazio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Slutilo se da to može da ima veze sa celim spektrom problema vezanim za krizu proisteklu iz ruske invazije na Ukrajinu, pa odbijanjem Prištine da Srbima omogući da na srpskim izborima 3. aprila glasaju na Kosovu, a i u Podgorici bi da određuju gde Srbi mogu da glasaju na izborima koji se održavaju u Srbiji.
Saznalo se kako Predsednik hita od sastanka sa ambasadorima Kvinte (Velika Britanija, Francuska, Italija, Nemačka i SAD), do posebnih sastanaka sa ambasadorom Ruske Federacije i kineskim otpravnikom poslova u Beogradu, do razgovora sa predstavnicima Srba sa Kosova, pa odatle na hitan sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost, možda ne tim redosledom, ali sa Srbima sa Kosova svakako bar dva puta.
Predsednik se tek negde predveče uživo pred TV kamerama obratio narodu da mu objasni o čemu se zapravo radi. Narod je konačno saznao da su obezbeđene dodatne količine mleka u prahu, i nafta i gas i uopšte da su upotpunjene sve ratne rezerve, mada Srbija neće ratovati, ali da se nađe.
A onda se prešlo na stvar: Priština ucenjuje Srbiju da će omogućiti da Srbi na srpskim izborima glasaju na Kosovu samo ako Beograd prizna nezavisnost Kosova. Tako je rekao Vučić. Posle je rekao da su prištinske vlasti u stvari tražile da „Vlada Srbije zamoli Vladu Kosova“ da sve to omugući, što valjda znači to: da Priština bukvalno traži da Srbija prizna Kosovo.
Kvinta je kritkovala prištinske vlasti, pohvalila konstruktivnost Beograda, a onda izjavila da EU sada očekuje da se Kosovo i Srbija uzdrže od akcija i retorike koje bi mogle da povećaju tenzije, te se pozivaju obe strane da se ponašaju odgovorno i konstruktivno se angažuju u tekućim pregovorima u okviru dijaloga.
Vučić je u tom duhu zamolio Srbe sa Kosova, koji su već toliko kivni zbog institucionalnog nasilja na Kosovu da su spremni na sve, a koji samo njemu veruju, da se smire.
A onda je u sopstvenom duhu optužio Zagreb, Sarajevo, Prištinu i „delove“ Podgorice da vode koordinasanu akciju protiv Srbije sa ciljem da je uvuku u sukobe, prikažu kao „civilizacijski antizapadnu“ i isprovociraju da joj se, da nam se, još i neke sankcije nametnu.
Postoji u svemu ovome jedan detalj podvučen crvenom bojom, diplomatski akcenat koji u situaciji istorijskog sukoba između Zapada i Rusije, u kome se Kina još nije opredelila, dobija posebno na težini, a koga Vučić možda i nije bio svestan, već je postupao po uverenju i inerciji: ravnopravno sa ambasadorima Kvinte, dakle država članica EU i SAD, predsednik Srbije je dao izveštaj o problemu sa kojim se suočava i konsultovao se sa ambasadorom Rusije, koja je pod žestokim evropskim i američkim sankcijama, i otpravnikom poslova Kine. Još se pohvalio kako je Kinez odmah izvestio Peking.
Ako je cilj Predsednika bio da zapadne države, koje to za razliku od Rusije i Kine mogu, izvrše veći pritisak na Prištinu, time je oslabio poziciju Srbije jer je opet podsetio na njenu nesvrstanost i da nije do kraja posvećena evroatlantskim integracijama.
Ako prevashodni cilj nije bio da EU i SAD pritisnu Prištinu, onda je to stvaranje dodatnih tenzija sa nadom da to pogoduje njegovoj predsedničkoj i kampanji SNS-a u celini.
Vučić kao da još uvek nije shvatio da sedenje na dve stolice Srbiju vodi u sunovrat, a Srbima na Kosvu, blago rečeno, otežava život do granica izdržljivosti.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
