Otkako postoje lični ili pi-si računari, kako se to popularnije nekada zvalo, važilo je pravilo da je isplativije, ako ne i bolje, tehniku kupovati u SAD jer je tamo jeftinija. Pre desetak godina, u vreme slabog dolara, ta razlika je umela da bude i dvadeset, trideset odsto, pa je bilo onih koji su s namerom dolazili u veliki američki grad, jer bi im laptop, smartfon i još ponešto samo razlikom u ceni isplatili avionsku kartu. Do nedavno.
Sa trendom rasta dolara koji već nadjačava evro, a približava se britanskoj funti na par centi ili penija razlike, ta pogodnost više ne važi.
Evo jednog aktuelnog primera. Ovih dana na tržištu se pojavio ajfon 14, najbolji i najskuplji do sada, kako to obično biva sa svakim novim modelom ovog telefona. Na primeru modela 14 Pro sa memorijom od 128 gigabajta vidi se da je cena u, recimo, Njujorku i Londonu praktično izjednačena, kada se u Americi doda lokalni porez. U Berlinu je ajfon i dalje skuplji, ali je razlika najmanja do sada. Skuplje su i avionske karte, o troškovima u SAD kada je dolar jak bolje i ne razmišljati, sada tamo ide samo ko mora, a šopinga neka se kloni.
Zaustavljen rast
Ali i taj koji se “uzemlji” i ne ide nikuda, neće izbeći posledice koje već mesecima drmaju IT industriju. Najviše su pogođene, naravno, globalne kompanije poput Majkrosofta, Gugla, Mete budući da bolja polovina njihovih prihoda dolazi sa tržišta izvan SAD, gde su cene formirane po nekom ranijem kursu. Ne govori se o gubicima ili makar još ne, već o korekciji prognoziranih rezultata rasta.
Konkretno, u prva dva kvartala Majkrosoft je “krajcovao” celu milijardu dolara otprilike, toliki je gubitak na razlikama u kursu, dok se očekuje da će profit u ovoj godini biti niži za nekih 400 miliona dolara, iako imaju bolje rezultate od drugih i oko dva procenta rasta. Generalno se procenjuje da će tehnološke kompanije, a najveće su američke, u drugoj polovini godine hodati “uz vetar”, što će ih usporiti za dva do tri odsto. Većina će morati da primi taj udarac na sebe, tek poneko od onih koji imaju fabrike u Aziji moći će da računa na niže troškove radne snage izražene u dolarima. I onda bi se to “prebilo” sa smanjenim profitom.
Problemi Ilona Maska
Posebno je pogođena kompanija Tesla, jer je najpre istrpela štetu u svojoj novoj fabrici u Šangaju koja je bila pod ozbiljnim kovid merama, da bi njen prvi čovek Ilon Mask zakukao najpre zbog visoke inflacije u SAD, a odmah zatim, čim su banke podigle kamate i sputale inflaciju, zbog moguće deflacije. Nijedno ne valja. Kako god, Mask je zaposlenima poručio da očekuje najgora vremena i da bi Tesla morala da se oslobodi nekih deset odsto radne snage, ako misle da nastave dalje.
Inflatorna kretanja snažno su pogodila i kriptovalute, najviše bitkoin čija se vrednost prepolovila i nastavlja dalje da pada. Razloga za to je mnogo, ali je poslednjih meseci dodat i jak dolar. U nesigurnim vremenima sa visokom kamatama, dolar deluje kao mnogo bezbednije pribežište od digitalnog novca.
Postoje mišljenja da je pandemija preterano naduvala IT balon i on sada mora da pukne pod pritiscima Ukrajine, ekonomskog rata s Kinom, energetske krize itd. Ali, ima i onih koji misle da dolazi vreme da kompanije tog sektora prestanu da se ponašaju kao tinejdžeri puni para, koje ovozemaljski problemi ne dotiču previše. Digitalna revolucija traje gotovo pola veka, došlo je vreme poslovnog išijasa i povišenog holesterola. Nije baš kao da je žurka gotova, ali ne može se više direktno sa nje na posao.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
