Kraj sveta je blizu. Dobro, možda nije baš pravi kraj i možda nije sasvim blizu, ali je svakako u najavi. Jer kako drugačije da komentarišemo nove propise za rad zaposlenih u kompaniji Gugl, koja je godinama unazad vodila na listi najpoželjnijih poslodavaca.
Gugl je po odnosu prema zaposlenima bio lider u Silicijumskoj dolini, gde je redefinisanje radnog mesta bilo podjednako izazovno kao i stvaranje nove tehnologije. Za kreativnost i produktivnost nije smelo da bude prepreka, bilo da se radilo o hrani koje je moralo biti u izobilju za vegana i mesoždera, preko mogućnosti da se zabavite (stoni tenis, fliperi, bilijar, muzički studio) do sofa, fotelja, džakova i svega drugog na šta biste poželeli da se udobno izvalite kako biste nešto oposlili na svom laptopu.
Sve je organizovano tako da zaposleni ne poželi da ode kući, pa su i kućni ljubimci bili dobrodošli, a vrtići su se podrazumevali.
Onda su stvari krenule nekim čudnim tokom. U tom raju nastale su pukotine, ljudi su se glasno svađali oko politike, gej prava, rodne ravnopravnosti, rasne jednakosti, oko svih onih stvari koje ne treba da vam smetaju kada ste odlično plaćeni i poslodavac vas tretira kao Kristijana Ronalda.
Gugl je zato prošle nedelje objavio „uputstvo za društvo“ (about.google/community-guidelines/) koje se trudi da zvuči pozitivno, ali teško skriva očajanje. Najpre svojim zaposlenima poručuju da treba da budu odgovorni, korisni, promišljeni, a zatim u pet tačaka precizno analiziraju šta to znači.
Recimo, Guglu ne smeta da zaposleni igraju stoni fudbal u radno vreme, odnosno u radnom prostoru, ali ih upozoravaju da ne smeju da „bistre politiku“ na radnom mestu, a svakako ne da se oko nje svađaju. Nije prihvatljivo komentarisati vesti. „Naš glavni zadatak je da radimo ono za šta nas plaćaju, a ne da radno vreme trošimo na pitanja koja nemaju veze s poslom“, poručuju novi propisi tonom koji više priliči nekom javnom preduzeću u, recimo, Srbiji.
Ne preporučuje se trolovanje, vređanje, prozivanje po imenu bilo kolega bilo javnih ličnosti (čitaj: političara koji ti se ne dopadaju). Nedopustivo je da se neko od zaposlenih oseti suvišnim i nepoželjnim zbog komentara radne okoline.
Gugleri (tako zovu zaposlene) naročito se upozoravaju da vode računa šta pričaju i gde pričaju, jer se sve što kažu može pripisati firmi koja zbog toga može da snosi ozbiljne posledice. Nikako im se ne zabranjuje da pričaju, daleko bilo, samo neka vode računa da ne oštete Gugl.
Tek se na kraju navodi da zaposleni ne smeju da odaju službene tajne i podatke, uključujući i one vezane za visinu plate, radno vreme i slično. Nigde se ne spominje šta će biti sa onim ko se o ova pravila ogluši, ali zaposleni u Guglu su natprosečno pametni pa ne mora baš sve da im se nacrta.
Ono što nas koji ne radimo u Guglu treba da brine jeste šta tek čeka nas kada najbolji poslodavac postavi ovakve standarde kao vrhunske.
