U periodu od 1. januara 2001. do 28 feburara 2017. u Crnoj Gori su se dogodila najmanje 73 femicida. U periodu od 2018. do kraja 2021. godine ubijeno je 12 žena, a do jula 2022. još dve žene. Podaci o broju femicida za period od 2011. do 2022. dobijeni su na osnovu praćenja i analize dostupnih medijskih članaka. Aktivistkinje CŽP upozorile su u julu ove godine da je njihova evidencija sigurno nepotpuna, jer je sasvim izvesno da određeni broj femicida nikada ne dospe u medije, kao i da niko ne vodi evidenciju o ženama koje preminu nakon dugogorišnjeg trpljenja nasilja.
Još jedan fenomen o kome se ne govori nigde i tek ga stidljivo u poslednje vreme otvara britanski “Gardijan” jesu samoubistva žena kao posledica rodno zasnovanog nasilja.
Prema podacima koje je Centar za ženska prava tražio od nadležnih sudova, sudovi za prekršaje su u 2021. imali 2176 predmeta u vezi sa nasiljem u porodici. Do kraja 2021. prekršajni sudovi su okončali 70,73 odsto predmeta, njih 1539, ali je kaznena politika blaga. U ukupnom broju okončanih predmeta zatvorske kazne su izrečene u samo 7 odsto predmeta koji su vođeni pred sudovima za prekršaje. Preovlađuju uslovne osude – 19 odsto, novčane kazne – 29 odsto, opomene – 8 odsto, vaspitne mere – 1,4 odsto. Zaštitne mere udaljenja iz stana su izrečene u samo 3 odsto predmeta, zabrana približavanja u 7,7 odsto predmeta, a zabrana uznemiravanja i uhođenja u 12,5 odsto predmeta.
Problem sa prevencijom
Prema podacima Uprave policije u periodu od januara do novembra 2021. godine, procesuirano je 177 krivičnih dela nasilje u porodici ili u porodičnoj zajednici, kao i još 28 krivičnih dela koja se mogu dovesti u vezu sa nasiljem u porodici (najvećim delom krivično delo nedavanje izdržavanja). U ovom periodu izvršeno je 1.295 prekršaja.
Kada se pogleda broj izrečenih zaštitnih mera koje su prva linija zaštite žene od potencijalnog femicida, jasno je da u Crnoj Gori najviše problema ima sa prevencijom. Nestabilna politička situacija i česte smene vlasti dovele su do toga da razni dobri predlozi padnu u drugi plan. Jedan od predloga je i inicijativa za uvođenje femicida kao posebnog krivičnog dela. Međutim, pooštravanje kazni, bez adekvatne prevencije ne vodi ničemu. Crna Gora je zemlja koja je ratifikovala Istanbulsku konvenciju, a ovaj obavezujući dokument izričit je u tome da se kod odmeravanja kazne uzima u obzir i kakav će to uticaj imati na žrtvu. U praksi se to, nažalost, ne događa.
Ubistvo Šejle Bakije
Prema jednom od istraživanja, u okviru programa Podrška antidiskriminacionim i politikama rodne ravnopravnosti, svaka druga žena u Crnoj Gori tokom života preživela je neku vrstu nasilja. Mnoge o strahotama koje doživljavaju još ujek ćute. “Institucije su ih u ćutnju, kroz primjer Šejle Bakije, otjerale još snažnije i dublje”, tvrdi crnogorski “Monitor”.
Šejla Bakija, devetnaestogodišnjakinja koju je 30. septembra 2022. svirepo ubio bivši nevenčani muž Ilir Đokaj, nije ćutala na nasilje koje je trpela. Tražila je od države da je zaštiti od pretnji koje je dobijala. Zato što nije htela da obnovi vanbračnu zajednicu sa njim, Đokaj (28) je, na terasi porodičnog doma Bakije, ispod dukserice izvadio pištolj, a potom više puta pucao u nju, a teško je ranio i njenog oca.
Ona je u prijavi Upravi policije (UP) tačno mesec dana pre nego što je ubijena, opisala kako ju je Đokaj maltretirao: “Ni na nebu, ni na zemlji neće bit’ drugoga. Neću ti dat’ da se udaš za drugoga! Proliće se krv za ove stvari, život ti je u mojim rukama”, izgovorio je jednom prilikom kada joj je nasilno upao u kuću. U prijavi je navela da se zbog svega što joj radi Ilir Đokaj, oseća ugroženo i strahuje za svoju sigurnost.
Dežurni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu (ODT) u Podgorici procenio je da u konkretnom događaju nema elemenata krivičnog dela. Đokaj je, dan nakon prijave, lišen slobode zbog prekršaja iz Zakona o zaštiti nasilja u porodici – pretnja napadom, a odmah potom i priveden nadležnom sudiji za prekršaje na dalje postupanje.
Mesec dana kasnije, Ilir Đokaj ubio je Šejlu Bakiju.
U vreme kada je Šejla ubijena, Osnovno državno tužilaštvo izašlo je sa stavom koji zabrinjava u zemlji koja bi trebalo da primenjuje Istanbulsku konvenciju. Naime, po njima, Zakon o zaštiti od nasilja u porodici je lex specialis, to jest, poseban zakon koji menja opšti zakon u određenim situacijama u odnosu na Krivični zakonik. Kada jedna zemlja ratifikuje Istanbulsku konvenciju, Zakon o zaštiti od nasilja u porodici ne može da bude lex specialis u odnosu na Krivični zakonik. Eventualno, ako se tumači maštovito, može da bude lex specialis u odnosu na zakone koji se odnose na prekršaje, ali, ponavljamo, to bi bilo vrlo maštovito tumačenje.
Istanbulska konvencija podrazumeva da zakonodavstvo doneto u skladu sa njom bude u skladu sa ustavima i krivičnim zakonima zemalja potpisnica. Dakle, pravilo, a ne izuzetak.
Pooštravanje kazni za femicid, bez adekvatne prevencije ne vodi ničemu. Crna Gora jeste ratifikovala Istanbulsku konvenciju koja je izričita u tome da se kod odmeravanja kazne uzima u obzir i kakav će to uticaj imati na žrtvu, ali se to u praksi ne događa. Piše: Jovana Gligorijević
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com