Komentar
“Ubačeni elementi”
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Mitrović priprema voditelje televizije koji će biti robotizovani, dok se političari koje stvara Vučić pale i gase kao roboti. To se u političkoj terminologiji zove partijsko mešanje karata i afirmacija novih kadrova. Povremeno se voditelji i voditeljke na Pinku groteskno rekonstruišu, baš kao što možete gledati kako se politička elita rebrendira i stilizuje
Prvog septembra je u Srbiji počela školska godina, veliki praznik “Dan prvog slova”, kako je govorio Duško Radović. Đaci i roditelji, ali i čitavo društvo pokušali su da novim početkom zatome ožiljke od ekstremnog nasilja kojim je završena prethodna godina. Policija je pojačala prisustvo i najavila spotovima novu policijsku praksu koja podrazumeva snimanje intervencija. Očekuje se da će ovaj rijaliti u koprodukciji MUP-a i Ambasade SAD doprineti efikasnijem radu policije. A kad smo kod rijalitija, televizija Pink započela je sedmu sezonu Zadruge ili po novom televizijskom kalendaru – prvu sezonu Elite. Pošto smo odavno otkrili paralelu između političke realnosti u Srbiji i režirane realnosti rijaliti programa na Pinku, logično je da se zapitamo kakva nas to budućnost čeka. Zadruga ili Elita?
Ovu dilemu možete lako preformulisati u sferu politike SNS ILI POKRET ZA SRBIJU? Isti učesnici, ista scenografija u Šimanovcima, ista dramaturgija i ista obećanja na početku svake sezone. To vam je kao treći mandat i ekspoze Ane Brnabić. Ili treći mandat Aleksandra Vučića. Uprkos odijumu dela javnosti i molbama Predsednika, vlasnik Pinka nije skratio Zadrugu, celog leta je podgrevao atmosferu u emisiji “Narod pita”, gde se neprekidno provlačio isti apel u vidu SMS poruke. Tvrdokorni gledaoci/ birači neće dozvoliti teror manjine, a pogotovo ukidanje Zadruge, baš kao što neće dati Vučiću da pod pritiscima ode sa vlasti. Između Vučićeve stranke i najavljenog pokreta ima taman toliko razlika kao između Zadruge i Elite.
Šta je onda rijaliti na Pinku – diskreditovanje političkih neistomišljenika ili satira? Režirana rijaliti realnost uz licemerno ograđivanje od nasilja i tzv. antisocijalnog ponašanja liče na režirane političke sukobe u Srbiji. Opozicija se optužuje za rušenje vlasti i to se ponavlja kao mantra. Željko Mitrović se kao ljuti zbog restrikcije umetničke slobode, a sebe poredi sa Domanovićem ili Nušićem. Da podsetim, on je primitivno i neduhovito u informativnim programima montirao snimke opozicionih političara. Vučić ga je zamolio da to ne čini, a REM je, ko bajagi, opomenuo nestašnog kvazisatiričara. On se onda kao naljutio. Zaplet dostojan Elite.
Zanimljiva je i Mitrovićeva fascinacija veštačkom inteligencijom jer su Željkovi fantazmi sada digitalizovani. Da podsetim: digitalizacija je, u različitim formama, osnovni prioritet Vlade Srbije, dok bi zlobnici rekli da je digitalizacija na listi prioriteta pre pitke vode i kanalizacije.
Mitrović priprema voditelje televizije koji će biti robotizovani, dok se političari koje stvara Vučić pale i gase kao roboti. To se u političkoj terminologiji zove partijsko mešanje karata i afirmacija novih kadrova. Povremeno se voditelji i voditeljke na Pinku groteskno rekonstruišu, baš kao što možete gledati kako se politička elita rebrendira i stilizuje.
U političkoj realnosti naslućuje se sve veće distanciranje od ruskog uticaja, a Pink je promovisan ili samoproklamovan u promotera američkog uticaja u Srbiji. Time je aboliran od toksičnog uticaja jer je za značajan deo Srbije upravo Pink simbol nasilja i motiv protesta. Slična slepa mrlja se često može prepoznati u odnosu SAD i EU prema Vučiću kada je u pitanju vladavina prava, sloboda medija ili korupcija, ukratko unutrašnjopolitička tematika.
Zanimljiva je paralela Pinka i Vučića u načinu na koji se definiše Elita. U oba primera ključno je mahanje lovom. Predsednik i premijerka neprekidno pominju ogroman rast prosečnih plata, mislim da smo prešišali 800 evra, poredeći te fiktivne plate sa platama za vreme prošle vlasti. Dakle, “elita” se postaje isključivo honorarima, na nedeljnom nivou od 1500 do 3500 evra, u Zadruzi, pardon “Eliti”. Otvaranje rijalitija liči na proslave kada Predsednik otvara deonicu puta ili krstari Srbijom ili priprema novu turu helikopter novca majkama sa maloletnom decom dok obećava povećanje plata i penzija.
U živopisnoj raspravi u Skupštini usvojen je rebalans budžeta, u kojem, navodno, ima više novca od planirane sume. Atmosfera je nešto najbliže svađama u Zadruzi, u “Beloj kući” za “crnim stolom” gde se zadrugari odnosno Elita – da izvinete – psuju i nadglasavaju dok od urlanja ne izgube glas. Eto paralele između Lepog Miće i Orlića. Nažalost, ove dve realnosti se u jednoj tački susreću i ona možda objašnjava potrebu za rijalitijem u medijima i političkom životu. Najavljena su poskupljenja struje i povećanje akciza koje će neumitno dovesti do novog talasa poskupljenja i smanjenja kupovne moći građana/gledalaca/birača.
Elita će zato morati ozbiljno da odvuče pažnju građana tokom jeseni, pa treba očekivati sve luđe zadatke i provokacije koje će maskirati stvaran život i stvarne probleme.
Pitam se samo kako će izgledati Vučićev odgovor na Žeksovu potrebu da se simbolično klonira na početku Elite. Naime, tokom otvaranja Žeks je izneo svoj ekspoze, a zatim seo za klavir, dok je iza đuskala plesna grupa koju je činilo 10-tak njegovih dvojnika. Može li se i Vučić udesetostručiti ne bi li stigao da bude svuda u svakom trenutku?
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve