Foto: FoNet/Aleksandar Barda
Zašto je davljenje u mraku predmeta Jovanjica od ključnog značaja za režim? Koliko je tu sam Predrag Koluvija zaista važan? I zbog čega su ugroženi životi inspektora Slobodana Milenkovića i Dušana Mitića
Mada spregu organiziranog kriminala i dijela vlasti nije moguće podcijeniti, u slučaju Jovanjice radi se o nečem drugom, mnogo krupnijem. A to je činjenica da je ona sistemski ugrađena u režim.
Pod jedan – sudsko rasvjetljavanje uloge Službi u zaštiti poslovanja plantaže vutre prijeti otvaranjem ormara sa kosturima. Desi li se to, narod bi svašta mogao saznati. Konkretno: kakva je stvarna priroda odnosa mafije i Službi; tko su im sve donatori i što dobivaju zauzvrat; kome osiguravaju povlaštene poslove i zaštitu od zakona, a koga prate i prisluškuju; kako se i na koji način ukida razlika između zaštite vladajuće partije i države, te još mnogo toga. Ne treba biti jako pametan, pa znati da vlast ovo ni po koju cijenu ne smije dopustiti.
Pod dva – Jovanjica ugrožava kredibilitet Aleksandra Vučića. Sam Koluvija nije od značaja za predsjednika Srbije. Problem su mu njegovi najbliži suradnici kojima povjerava ministarstva sile – Bata Gašić, Aleksandar Vulin i drugi. Da li itko ozbiljan vjeruje da nisu ništa znali o prirodi odnosa svojih podređenih i Koluvije? Kako tu stvari stoje, najbolje potvrđuje sistemska sabotaža predmeta Jovanjica II. Jer ako Vučić nije u stanju zaštititi ove svoje silovike – koga jeste? Pusti li ih niz vodu, sam bi demontirao sistem na kojem počiva njegov kult ličnosti. Baš ovo su mu Službe i poručile ubacivanjem brata Andreja u slučaj/aferu Jovanjica.
Najvažnije je pod tri. Vlast ne bira načine da slomi, kriminalizira i dehumanizira inspektore Milenkovića i Mitića. U suprotnom, mogli bi se i drugi policajci pozabaviti visokom korupcijom i kriminalom pod političkom zaštitom; mogli bi tužioci zaista pokrenuti slučajeve protiv kaste nedodirljivih, ali zato naprasno obogaćenih; moglo bi pravosuđu svanuti da je nezavisna grana vlasti. I kako onda da silovici, kumovi, ortaci i klanovi dopuste Milenkoviću i Mitiću da sve navedeno pokrenu?
Jovanjica je kristalno čista slika aktualnog režima u ogledalu. Javnost ju je vidjela zahvaljujući poštenju, hrabrosti i istrajnosti inspektora Milenkovića i Mitića. Sada je na istom ispitu čitavo društvo. Svi mi zajedno i svako pojedinačno.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vrh policije doneo je odluku da smanji fizičko obezbeđenje inspektorima Slobodanu Milenkoviću i Dušanu Mitiću, koji su godinama unazad izloženi pretnjama nakon otkrivanja plantaže marihuane „Jovanjica“
„Možete svašta da mi zamerite, milion grešaka, možete da me mrzite ili volite, ali ne možete da lažete da nisam bio vredan, marljiv i da nisam radio”, kaže Vučić za sebe
Posle višemesečnih protesta i političke krize, Aleksandar Vučić se prvi put vratio u Novi Sad. Bez najave i bez javnog programa, pojeo je sendvič, popio vino i otvorio sajam
Kandidat Milorada Dodika, Siniša Karan, novi je predsednik Republike Srpske, nakon što je pobedio na ponovljenim prevremenim izborima
Održan skup beogradskog Medicinskog fakulteta na kome je zahtevano da Viši sud omogući povratak na radno mesto sekretaru tog fakulteta Mariji Radovanović
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U Srbiji ne jure žandari lopove, već lopovi žandarme. Po pravilima stare igre lopovi su bili lovina i deci nije baš bilo pravo da budu u taboru negativaca, dok su po naprednjačkim, takozvanim jovanjičkim pravilima lovina žandarmi, a lopovi uvažena skupina kojoj se valja prikloniti
Od uhođenja načelnika Slobodana Milenkovića koji je razotkrio Jovanjicu preko kontrole medija do komunikacije vlasnika imanja Jovanjica Predraga Koluvije sa bivšim direktorom BIA i aktuelnim ministrom policije Bratislavom Gašićem – toliko dokaza isplivava o povezanosti tajne službe sa jednim od najvećih slučajeva organizovanog kriminala da to više niko ni od okrivljenih, ni od državnih funkcionera i ne pokušava da sakrije
Javna je tajna da režim od sudnice do Skupštine lobira za optuženog Predraga Koluviju, vlasnika imanja Jovanjica. Ta lobiranja prate i javno iznošenje odbrane optuženog Koluvije – od televizija sa nacionalnom frekvencijom do onih opskurnih kablovskih i tabloida. Uz sve to, poslednjih meseci “slučaj Jovanjica” prate i “izlivi” optuženih, njihovih branilaca, pojedinih vladajućih političara, kao i bivših i aktuelnih pripadnika BIA na društvenim mrežama. Svi imaju isti zadatak – da odbrane Koluviju i napadaju inspektore koji su otkrili, prema optužnici, najveću fabriku skanka u Evropi. Pored njih, na meti su i opozicioni političari, advokati, novinari, pa i građani koji ne daju da Jovanjica postane još jedna afera bez epiloga
Inspektor Odeljenja za suzbijanje narkotika beogradske policije Dušan Mitić svedočio je pred Specijalnim sudom o „nenormalnim“ pritiscima da se okanu „Jovanjice“. Tadašnji šef BIA, a sadašnji ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić bio je u direktnom kontaktu sa ljudima koji su gazdovali najvećom plantažom marihuane u Evropi
Isakov je rekao da je Koluvija bio "izuzetno kooperativan" kada su on i inspektor Slobodan Milenković zaustavili njegov automobil, da je iz džepa izvadio službenu legitimaciju i rekao da radi u kabinetu ministra unutrašnjih poslova. Dodao je da je legitimacija izgledala verno, ali da se "koliko zna" veštačenjem utvrdilo da je falsifikat
