Ako imate nešto novca za investiranje, kupite akcije NVIDIA, firme najpoznatije po proizvodnji grafičkih kartica, odnosno čipova koji se na njima nalaze. Vrednost akcija ove firme udvostručila se od početka godine, a u odnosu na 14. oktobar prošle godine veća je tri i po puta. Ko je u njih ulagao novac prošao je bolje nego da je trgovao bitkoinom, pritom sa znatno manje rizika da bi novac mogao da mu ispari, što je strah koji prati kriptovalute.
Teško je reći i da li je prošao glavni talas rasta akcija, koji je krenuo u decembru prošle godine, jer su predviđanja da će cena nastaviti da raste i da će NVIDIA ubrzo ući u vrlo malo društvo kompanija poput Epla, Tesle, Mete, Gugla, Majkrosofta čija je vrednost veća od bilion dolara (hiljadu milijardi). I sve to zahvaljujući četbotovima.
Ko je kupovao kompjuter i tražio malo bolju mašinu odavno zna za NVIDIA. To je firma koja uz AMD i Intel pravi najpopularnije i verovatno najbolje diskretne grafičke kartice, to su one koje nisu integrisane u matičnu ploču. Prvenstveno su služile za rad sa zahtevnim softverima za obradu slike. Najpre za digitalnu video-montažu i animaciju, da bi razvojem video-igara postale obavezni deo svakog gejming kompjutera. Grafička kartica ima na sebi veoma moćan čip, koji je u mnogo čemu brži i sposobniji od osnovnog procesora koji se nalazi na matičnoj ploči. U nekom trenutku diveloperi su shvatili da se grafički čip (GPU) može iskoristiti na mnogo više načina, a jedan od najlukrativnijih bio je za rudarenje kriptovaluta. Tako su kompanije koje prave grafičke karte unazad desetak godina počele neverovatno dobro da posluju, cene kartica su skočile, kao i potražnja.
Za razliku od softverskog dela IT sektora, pandemija je hardverašima učinila dosta zla. Prekinute su linije proizvodnje ili su veoma usporene, tako da smo gotovo dve godine imali nestašicu čipova koja se osetila svuda, posebno u auto-industriji pošto je postala izuzetno zavisna od kompjutera. Novi automobili nisu mogli da se proizvode, cena polovnih je povremeno prevazilazila cene novih jer neki kupci jednostavno nisu mogli da čekaju više meseci ili godinu dana da bi kupili neophodan automobil. Samo zbog čipova.
Najveći udar ipak je donela zabrana izvoza vrhunske američke tehnologije u Kinu, što je dovelo do drastičnog pada akcija NVIDIA u 2022. I tako je bilo do decembra iste godine kada su širokom tržištu predstavljeni četbotovi, najpre chatGPT. Za rad na njima ponovo su bile potrebne brze grafičke kartice, potražnja je rasla eksponencijalno, a pratila ju je i vrednost kompanije na berzi. Finansijski stručnjaci sada predviđaju neprestani rast u narednom periodu, jedino što bi moglo da ga zaustavi su nove društvene promene poput rata, pravog ili ekonomskog, ili nešto poput pandemije.
Za one koji nemaju baš novca za značajno investiranje, pouka i poruka je da dolazi vreme hardvera. Očekuje se da će u 2025. biti prodato grafičkih kartica u vrednosti od 30 biliona dolara, čak deset puta više nego u 2018. godini, ako je za neko poređenje. I taj će rast biti podstaknut masovnim korišćenjem veštačke inteligencije.
S druge strane, upravo to omasovljenje veštačke inteligencije ukinuće mnoge dobro plaćene poslove u softverskoj industriji. Otvoriće se novi, naravno, ali je pitanje da li će biti podjednako dobro plaćeni i masovni. Nešto od tog pomeranja primetno je poslednjih meseci jer malo-malo pa čujemo o brojnim otkazima u IT sektoru u svetu, ali i u Srbiji. Nije u pitanju kriza industrije već – diferencijacija.
