Naša revolucija ne jede svoju decu, ali odrasli bolje neka se pripaze, glasio je jedan aforizam u Titovoj Jugoslaviji.
U pobuni kojoj prisustvujemo u Srbiji naša deca moraju da se paze, oni nose ovu revoluciju za pravdu i pravnu državu na svojim leđima. Njih plaćene vucibatine nazivaju plaćenicima, unutrašnjim neprijateljima, antisrpskim elementima, prete im, prebrojavaju ih, registruju, prave dosijee.
Naša deca na ulicama moraju da se pribojavaju da li će neka pinkovima i informerima zadojena budala da ih gazi, da li će Aleksandar Vučić dati naređenje naprednjačkim batinašima da krenu u akciju.
Naša deca su izložena šibicarskim manipulacijama, olajavanju ološa, uvredema koje bljuju predsednik i njegovi ministri, najmoćniji ljudi u zemlji.
I mi to gledamo i slušamo i šta? Dirnuti smo, suzice puštamo dok pešače od Beograda do Novog Sada, ah kako je divna ova mladost.
Stariji koji žele promene u ovoj naglavačke obrnutoj zemlji se sve vreme sakrivaju iza studenata i srednjoškolaca. Oni blokiraju fakultete, oni zauzimaju škole, oni izlaze na ulice, oni pokreću akcije, oni su izloženi, njih ova đubrad od kvazi medija targetira.
Kako je moguće da do sada odrasli ljudi nisu iskoračili, spremni da prime metak koji je toj deci namenjen? Ti mladi ljudi koji su prodrmali Srbiju, učmalu u naprednjačkoj nenormalnosti – svi oni su naša daca.
Zašto univerzitetski profesori ne stupe u generalni štrajk, pa da oni budu na udaru napada, a ne studenti? Nastavnici, sudije, tužitelji, policajci, vojnici, piloti, vozači, radnici, seljaci… Svi oni koji u Vučiću ne vide mesiju, već lažnog proroka, koji nemaju koristi od ovog pljačkaškog sistema, koji su prozreli Potemkinova sela i laži.
Ne postoji više ni jedan izgovor. Kao, vidi kako dobru stvar rade, kako su super, ne treba da se mešamo.
Studenti u blokadi su izloženi baražnoj vatri, a samo je pitanje procene SNS vrhuške, kada to neće biti samo metafora za verbalne i sporadične napade.
Ova revolcija preti da pojede svoju dacu, a ako mi odrasli to dozvolimo, treba da se zavučemo u pacovsku rupu i više nikada iz nje ne izađemo.
