Slučaj nestanka male Danke je rešen. Nismo ni sud ni tužilaštvo, nek im oni odrede kazne. Ali neka im mala, bespomoćna Danka dolazi u san i nek im bude pred očima na javi dok su živi. Imali su izbor. Njoj ga nisu dali
Danka je ubijena. Počinioci su otkriveni. Verovatno su to bili neki obični ljudi. Radnici borskog vodovoda, dva pedesetogodišnjaka, nečije komšije, nečiji prijatelji. Obični, najobičniji ljudi na svetu.
Tod 26. marta bili su na smeni, zadužili službeni auto i vozili brzinom većom od dozvoljene. A onda je u 13 časova i 52 minuta na put istrčala Danka Ilić. Beba stara 22 meseca, koja se 7 minuta ranije igrala i odlutala dok je njena mama davala vodu drugom detetu. Dva muškarca su, po onome što sad znamo, automobilom udarili Danku.
U nekom paralelnom svetu, stali bi, pozvali policiju i Hitnu pomoć. Danki je možda bilo spasa, to možda nikad nećemo saznati. Ali, dva „obična“ čoveka nisu u paralelnom, već u ovom našem svetu. U kojem i dalje svako ima izbor. Jedan od njih bio je da odmah prijave šta su uradili. Međutim, oni nisu odabrali da to urade.
Odabrali su, svesno, da bebu koju su udarili autom stave u gepek i bace na deponiju. Potom su deset dana pratili medije i gledali celu zemlju i region u haosu. I dalje ćutali.
Kako su spavali? Kako su se osećali kad su čitali vesti u kojima je bilo mnogo, pokazaće se, lažne nade da je Danka oteta i odvedena u Austriju? Da li su osećali olakšanje misleći da su se izvukli ili im savest ipak nije dala mira?
Jesu li makar jednom pomislili: nije trebalo ovako? Jesu li shvatili da su u svakom trenutku imali izbor? Izbor koji Danka nije imala, Danka koja više nikad neće imati pravo ni na kakav izbor?
Kako „običan čovek“ strpa bebu u gepek i odveze je na deponiju? Kako se ne prestravi nad sudbinom deteta, nego prvo pomisli na svoju guzicu? Kako?
Nema odgovora, nećemo ih možda nikad ni imati. Oni su uhapšeni i biće osuđeni. Za šta i na koliko, nek odluče tužilaštvo i sud. Mi, koji nismo ni jedno ni drugo, možemo samo da im želimo da im mala, bespomoćna Danka, dolazi u san i ne da im mira dok su živi.
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
