„Bili smo usred onlajn časa kada su deca počela da se žale da ne vide ono o čemu im pričam. Pomislila sam da je do mog kompjutera, proveravala sam internet, pokušala sa telefona, poslednje što mi je palo na pamet je da je Gugl pao. Kako Gugl može da padne?“
Ovako je reagovala jedna nastavnica u Srbiji u ponedeljak 14. decembra kada joj se iznenada prekinuo čas koji je držala na Gugl mitu. Potrošila je dosta vremena i živaca pokušavajući da se „vrati“ na čas sve dok joj se na ekranu nije pojavila poruka da je servis trenutno nedostupan. Problem se pojavio oko jedan popodne po srednjeevropskom vremenu (sedam ujutru na istočnoj obali SAD) i sve je trajalo oko 45 minuta. Nisu radili Gmail, Jutjub, Gugl doks, Gugl drajv, zapravo svi Guglovi servisi koji zahtevaju da se prijavite imenom i pasvordom. Još i gore, nije se moglo pristupiti nijednom drugom servisu koji za logovanje koristi Gugl.
Pretraživanje je funkcionisalo normalno, a Jutjub klipovi mogli su da se gledaju „spolja“ odnosno kao da ste izlogovani sa svog naloga. A po društvenim mrežama širilo se pitanje iz naslova ovog teksta.
Dogodilo se to da se sistem za autentifikaciju naloga jednostavno napunio. Kao i sve drugo i memorija tog sistema ima neku granicu. Ona je postavljena relativno visoko, ali biće da niko nije očekivao da će se poslednjih meseci Guglovi servisi tako omasoviti, pa nikome nije palo na pamet da tu memoriju dodatno skalira to jest proširi. Izgleda da sistem nije upozoravao kako je na izmaku prostora, kao što to radi svaki kućni hard disk. Inženjeri Gugla relativno brzo su ustanovili problem, proširili memoriju i sve je proradilo. Ali uz jednu važnu pouku. Da sistem nije svemoćan, a mi ga tretiramo kao da jeste.
Stručnjaci sada upozoravaju da smo sve što je bilo moguće prebacili onlajn, a da se pritom nismo interesovali kakve su mogućnosti sistema. Naročito je neprijatno bilo onima koji su u kuće uveli Guglove sisteme za kontrolu kućnih aparata i osvetljenja, kao i elektronske asistente. I odjednom ništa od toga nije bilo u funkciji, a alternativnog upravljanja nema. Tako da su neki po kućama tumarali u mraku smišljajući kako da ishakuju sistem koji su ugradili jer je savršen.
Sada su kompanije i škole krenule u masovno preispitivanje. Možda nije realno da sistem za logovanje ponovo otkaže sada kada su mu otkrili bag i uklonili ga, ali niko ne zna koliko je još takvih bagova šćućureno u Guglovim serverima i samo je pitanje kada će se aktivirati. I to se ne odnosi samo na Gugl, već i na sve druge firme. Pre samo nekoliko meseci sličan raspad sistema zadesio je Amazon.
Pouka bi bila da moramo da imamo rezervnu, nezavisnu opciju za svaki sistem koji koristimo, samo što je to često preskupo. Takođe, zemlje poput Srbije morale bi da razmišljaju o sopstvenom sistemu koji bi opsluživao, recimo, prosvetu, čemu bi mogao da posluži tek otvoreni data centar u Kragujevcu. To što je raspad sistema od kojeg mnogi zavisimo prošao bez ozbiljnih reakcija država, pošto nisu bile ugrožene vojska, policija i državna administracija već samo privatne firme, građani i obrazovanje, ne govori dobro o razumevanju bezbednosti i nezavisnosti u stvarnosti koju živimo.
