Pobedničke fanfare: David i Golijat
Naši političari, a o narodu da ne govorim, željni su nečega što bi ličilo na pobedu, i najzad su to dobili nakon dvokružnog glasanja na godišnjoj skupštini Interpola u Dubaiju: Kosovo nema pristup ovoj međunarodnoj organizaciji.
Takav ishod (po drugi put) mogao se predvideti, ali po onoj narodnoj da se onaj kog su zmije ujedale plaši i guštera, ovde je oko te stvari i glasanja podignut crveni alarm kao da će nebo da nam se sruši na glavu. Vladajuća garnitura pridala je toj temi preveliki značaj u nadi, koja im se ispunila, da će to moći da prikažu kao veliku pobedu, i fanfare ćemo slušati još podugo.
U utorak u 11 časova pre podne, odmah nakon glasanja, javnosti su se obratili Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, i Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, i to sa jasno podeljenim ulogama. Dok je Vučić pokazivao tobožnju uzdržanost i državničku mudrost, ovom drugom, Dačiću, pripala je uloga zabavljača narodnih masa željnih da i mi nekog, napokon, oteramo u majku majčinu…
Evo šta su rekli. Prvo Vučić:
„Ponosan sam što je Srbija, bez mnogo novca i moći, uspela da se izbori protiv najmoćnijih sila sveta i pokaže koliko je vredno čuvati svoju slobodu, integritet i nezavisnost.“
Predsednik Srbije je rekao povodom neuspeha Kosova da stupi u članstvo Interpola da je naša strana bila umereno optimistična i da se nadala dobrom rezultatu.
On smatra da je rezultat veoma dobar i da pokazuje da u prvom krugu Priština nije imala većinu glasova, a kamoli neophodnu dvotrećinsku većinu.
„To govori da je Srbija osnažila svoju poziciju sa jedne strane, a sa druge ne smemo da budemo euforični“, rekao je Vučić.
Ukazuje da budućnost ne može da se zasniva na prkosu i inatu, već na racionalnom pristupu.
„Jedna mala pobeda za nas, na veliku silu smo se namerili i mnoge velike sile su htele da nas sklone, sruše, unize. Uspeli smo da sačuvamo zemlju i obraz“, poručio je predsednik, dodajući da sa Albancima treba da se napravi kompromis u budućnosti.
Poruka: Nek za tebe glasaju Albanci
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je istakao da je ovo velika pobeda Srbije i srpskog naroda, koja pokazuje da ništa ne može da se uradi bez dogovora sa Srbijom.
Dačić je rekao da prištinskim vlastima ni podrška austrijskog kancelara Sebastijana Kurca nije pomogla da Kosovo uđe u Interpol.
„Preko koga su hteli u Interpol, tako su ušli“, kazao je Dačić na konferenciji za medije održanoj nakon što je izglasano da Kosovo ne uđe u ovu organizaciju.
Prema njegovim rečima, „Kosovo je sve pokušalo na silu, preko članstva u Unesku, pa sve do članstva u Interpolu, protivno svim međunarodnim pravilima, smatrajući da je dovoljno da im velike sile napišu zahteve i da to pošalju pa će svi podržati. Ja sam ovo pričao odavno. Rekao sam im da se ne prijavljuju da se ne brukaju, doživeće debakl. Hteo sam da ih zaštitim bruke, pa nek se sada pravdaju svom narodu“, istakao je Dačić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je posle da su Austrija i njen kancelar Sebastijan Kurc iskreni prijatelji Srbije.
„Austrija je, verujemo, iskreno prijateljska zemlja, razumem šta je Ivica govorio… mislim da je i Sebastijan Kurc iskren prijatelj naše zemlje. Ali, Ivica jeste bio oštar prema Sebastijanu i poslednji put kada je bio ovde“, rekao je Vučić.
Dačić je rekao da je kancelaru Austrije prilikom njegove nedavne posete Beogradu rekao da ne treba da bude na strani gubitnika, a da Hajnc Kristijan Štrahe, vicekancelar Austrije, „ima da pojasni Srbima“ zašto je obećao da će glasati protiv prijema Kosova u Interpol a obećanje nije ispunio, upitao je da li su Srbi u Austriji glasali za njega ili Albanci, uz poruku da će biti još izbora.
„Ti si slagao Srbe – ni Kurc nije bolji – on je gori“, dodao je Dačić.
Vlast i novinari: Vučić, Koraks i ja
Veče pre glasanja Vučić je gostovao na Hepi televiziji. Nisam gledao. Ali u utorak ujutru su počeli da zvone telefoni s molbom da dam neku izjavu povodom okolnosti da se Vučić pozivao na moj slučaj od pre 13 godina kada su „Vreme“ i Predrag Koraksić – Koraks prekinuli saradnju.
Najkompletniji citat tog dela emisije pronašao sam u listu „Danas“ i evo šta piše:
„Predsednik Srbije je podsetio da je Dragoljub Žarković oterao Koraksa iz ‘Vremena’ zato što je crtao Vojislava Koštunicu, te pročitao nekoliko pasusa iz Žarkovićeve kolumne u kojoj govori o prekidu te saradnje.
Svojevremeno je karikaturu protiv Vojslava Koštunice napravio isti taj Predrag Koraksić – Koraks, koji je uvek bio protiv mene. Ja ga nikada nisam tužio, nema me ni na ovoj karikaturi. (Urednik ‘Vremena’ Dragoljub) Žarković tera Koraksića s posla i kaže da je karikatura prevaziđena forma. Danas kao što vidite to ide prilično slobodno“, rekao je Vučić.
Ima tu jedna suštinska razlika. Niti sam ja tada bio neki državni organ, osim glavnouredničkih nisam imao drugih kompetencija i ovlašćenja, i moj nesporazum s Koraksom bio je najpre profesionalne prirode, dakle nisam bio državni činovnik koji je koristio moć koja proizlazi iz te funkcije. Otud sam slab alibi za Vučića i vučiće koji bi da ugroze medijske slobode.
Pretpostavljam da je Vučić za zaključke koje je izvukao koristio moj tekst objavljen u novogodišnjem dvobroju („Vreme“ broj 758–759 od 29. decembra 2005) i lako se pronalazi u elektronskoj arhivi „Vremena“.
Između ostalog, tada sam napisao:
„Kada sam mu (Koraksu) rekao da bih želeo da ostane legenda, nisam mislio da bi trebalo da prestane da crta. Naprotiv. Rekao sam mu da je Srbija suviše mala scena za najmanje osam karikatura koliko on nacrta za nedelju dana – šest za ‘Danas’ i po jednu za ‘Ekonomist’ i ‘Vreme’. Pošto je Koraksu, kao i redakciji, bilo stalo do toga da najbolju karikaturu nacrta baš za ‘Vreme’, često smo obostrano, nakon ponekad i dugog promišljanja, odustajali od karikature jer te najbolje nije bilo.
U tom kontekstu treba shvatiti i moj iskaz da je karikatura prevaziđena forma jer, po meni, slika Srbije nije danas crno-bela, nije takva ni politička scena Srbije, i teško je održati nivo i domet karikatura koje su se obračunavale sa jednim anticivilizacijskim režimom. Smatram da se Koraksova genijalnost rasipa u ilustrovanju dnevnih, ponekad efemernih događaja.
Tačno je i da sam rekao da se, ma koliko truda neko ulagao, ‘od Koštunice ne može napraviti Milošević’, jer niti su oni isti kao ljudi, niti je režim isti.“
Danas i za današnju vlast to mu ne bih rekao.
