Foto: Milenković Milovan
Niko od naprednjačkih glavešina nije se javno osvrnuo na potresnu smrt Momčila Vučkovića. Valjda su svu empatiju potrošili srepeći za bezbednost prve porodice Srbije
Koliko u ovim riječima ima mudrosti svjedoči tekst koleginice Jelene Zorić o potresnoj sudbini Momčila Vučkovića iz sela Donja Budriga na Kosovu. On je trebao biti jedan od učesnika kontramitinga, ali nikad nije stigao u Beograd. Njegova smrt na putu postala je javna državna tajna.
Prethodno, na „majci svih mitinga“, Aleksandar Vučić je poručio učesnicima da ih beskrajno voli. Međutim, Momčila Vučkovića nije ni spomenuo narednih dana. Dobro, možda mu nisu rekli i tako to. Ali nemoguće je da o ovoj smrti pojma nemaju pusti naprednjački povjerenici, koordinatori, poslanici i ostali koji se pitaju. Naime, niko od njih nije javno izrazio saučešće porodici, zahtijevao istragu, utvrđivanje odgovornosti…
A i zašto bi? Za sve te članove Glavnog odbora i Predsjedništva, Momčilo Vučković je bio beznačajni statista čija je jedina svrha bila da aplaudira i zauzme dio svog kvadratnog metra ispred bine. To je sve. Činjenica da je ovaj čovjek stradao želeći da pruži podršku Vučiću, naprednjačke glavešine ne dotiče. Zauzeti su kačenjem meta na lađa Nikoli Koji, Draganu Bjelogrliću, Sergeju i Banetu Trifunoviću, Svetlani Bojković, Gordanu Kičiću i drugim glumcima koji podržavaju proteste protiv nasilja. Valjda im tako i poslije svega izgleda „pristojna, normalna i dostojanstvena Srbija“.
Ovdje upada u oči i para uši koliko isti ti funkcionari – veliki i mali – strepe, trepere i na svaki mogući način izražavaju neizrecivu brigu za bezbjednost šefa države i njegove porodice. Ništa im tu ne pada teško, čak ni da postave bilbord sa željom za brzo ozdravljenje predsjednikovog brata od korone.
Biće da su naprednjačke velmože svu saosjećajnost potrošili na prvu porodicu Srbije. Zato je nemaju za Momčila Vučkovića, Staniku Gligorijević (stradala u saobraćajnoj nesreći koju je izavao vozač Zorana Babića), Slobodana Tansakovića (noćni čuvar umro poslije brutalnog rušenja u Savamaloj), majora Omera Mehića i sedam osoba (poginulih u udesu Helikoptera na Surčinu), te toliko drugih „običnih ljudi“, žrtava jednog bahatog režima koji suštinski prezire vlastiti narod. Tragedije u „Ribnikaru“ i okolini Mladenovca samo su do kosti ogolile svu bezosjećajnost, cinizam i samodovoljnost kaste na vlasti. Moć i nedodirljivost im je sve, ljudski život ništa.
Zato postoji samo jedno pitanje. Dokle još građani Srbije mogu izdržati?
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na skoro 500 štandova širom Srbije građani su od jutros potpisivali zahtev za raspisivanje izbora u akciji „Raspiši pobedu“ koju su organizovali studenti u blokadi
Predsednik Vučić je u Ćacilendu govorio svojim pristalicama o lažima koje je trpeo ove godine od onih koji, za razliku od okupljenih, hoće da ubijaju i sklanjaju sa političke pozornice
Veoma neprijatni mladi ljudi zabranjuju pristup i građanima i novinarima. Pred ogradom Ćacilenda stoje dvojica mladih policajaca i kažu da ne znaju kako da dobijemo akreditacije za skup koji se priprema iza ograde, a ništa ne znaju ni u obližnjoj policijskoj stanici
Policija je objavila još jednu fotografiju osumnjičenog za monstruozan napad na ženu u Beogradu
Građani svih generacija stali su u redove ispred štandova u Beogradu, verujući da su studenti ponovo otvorili prostor slobode
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Momčilo Vučković iz sela Donja Budriga na Kosovu umro je u 43. godini, u utorak popodne, u Kliničkom centru u Prištini. Fatalnu povredu glave zadobio je na putu za miting Srpske napredne stranke u Beogradu pod nazivom „Srbija nade“
