Foto: Milenković Milovan
Niko od naprednjačkih glavešina nije se javno osvrnuo na potresnu smrt Momčila Vučkovića. Valjda su svu empatiju potrošili srepeći za bezbednost prve porodice Srbije
Koliko u ovim riječima ima mudrosti svjedoči tekst koleginice Jelene Zorić o potresnoj sudbini Momčila Vučkovića iz sela Donja Budriga na Kosovu. On je trebao biti jedan od učesnika kontramitinga, ali nikad nije stigao u Beograd. Njegova smrt na putu postala je javna državna tajna.
Prethodno, na „majci svih mitinga“, Aleksandar Vučić je poručio učesnicima da ih beskrajno voli. Međutim, Momčila Vučkovića nije ni spomenuo narednih dana. Dobro, možda mu nisu rekli i tako to. Ali nemoguće je da o ovoj smrti pojma nemaju pusti naprednjački povjerenici, koordinatori, poslanici i ostali koji se pitaju. Naime, niko od njih nije javno izrazio saučešće porodici, zahtijevao istragu, utvrđivanje odgovornosti…
A i zašto bi? Za sve te članove Glavnog odbora i Predsjedništva, Momčilo Vučković je bio beznačajni statista čija je jedina svrha bila da aplaudira i zauzme dio svog kvadratnog metra ispred bine. To je sve. Činjenica da je ovaj čovjek stradao želeći da pruži podršku Vučiću, naprednjačke glavešine ne dotiče. Zauzeti su kačenjem meta na lađa Nikoli Koji, Draganu Bjelogrliću, Sergeju i Banetu Trifunoviću, Svetlani Bojković, Gordanu Kičiću i drugim glumcima koji podržavaju proteste protiv nasilja. Valjda im tako i poslije svega izgleda „pristojna, normalna i dostojanstvena Srbija“.
Ovdje upada u oči i para uši koliko isti ti funkcionari – veliki i mali – strepe, trepere i na svaki mogući način izražavaju neizrecivu brigu za bezbjednost šefa države i njegove porodice. Ništa im tu ne pada teško, čak ni da postave bilbord sa željom za brzo ozdravljenje predsjednikovog brata od korone.
Biće da su naprednjačke velmože svu saosjećajnost potrošili na prvu porodicu Srbije. Zato je nemaju za Momčila Vučkovića, Staniku Gligorijević (stradala u saobraćajnoj nesreći koju je izavao vozač Zorana Babića), Slobodana Tansakovića (noćni čuvar umro poslije brutalnog rušenja u Savamaloj), majora Omera Mehića i sedam osoba (poginulih u udesu Helikoptera na Surčinu), te toliko drugih „običnih ljudi“, žrtava jednog bahatog režima koji suštinski prezire vlastiti narod. Tragedije u „Ribnikaru“ i okolini Mladenovca samo su do kosti ogolile svu bezosjećajnost, cinizam i samodovoljnost kaste na vlasti. Moć i nedodirljivost im je sve, ljudski život ništa.
Zato postoji samo jedno pitanje. Dokle još građani Srbije mogu izdržati?
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Rektor BU Vladan Đokić rekao da je, ukoliko studenti i građani od njega budu tražili neki angažman, spreman da taj angažman prihvati
Prema istraživanjima Demostata, najveću podršku u Srbiji trenutno ima studentska opcija, a njeno povezivanje sa opozicijom moglo bi da donese ključnu političku promenu
Okupljeni na protestu ispred Rektorata pozdravili su Vladana Đokića aplauzom i uzvicima podrške, a režim kritikama i novom kampanjom olajavanja. Kakve su reakcije predstavnika vlasti na govor rektora Univerziteta u Beogradu
Ulazak policije u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu i pendrečenje golorukih starijih ljudi i studenata koji su zbog toga protestovali „je kršenje svih pozitivnih normi Republike Srbije“, kaže za „Vreme“ advokat Zoran Minić
Sledeći ideju Aleksandra Vučića da se obračuna sa državnim fakultetima, ministar Darko Glišić je, eksploatišući smrt studentkinje, počeo da govori o studentima „u kovčezima“
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Momčilo Vučković iz sela Donja Budriga na Kosovu umro je u 43. godini, u utorak popodne, u Kliničkom centru u Prištini. Fatalnu povredu glave zadobio je na putu za miting Srpske napredne stranke u Beogradu pod nazivom „Srbija nade“
