Drugovi borci i gospođe borkinje, Zdravo! Kako stvari stoje, nema odmora, mislim dok se ne formira Vlada. Stvar je tako ozbiljna, da se ne može lomiti preko kolena. Dobro je da su oni koji su dobili poverenje naroda toga svesni, tako da niko nema brine. Vlada će se formirati, dok se ne formira. Sve je to demokratija, a kao što se znade na svetu i zasad nema ništa bolje od nje. Nije tuđa pa da se ponašamo neodgovorno, Naša je to demokratija, i treba koristiti sve njene prednosti i mogućnosti.
Eto i recimo kad je reč baš o toj Vladi, toj parlamentarnoj većini koja bi je dala, sve se nešto pričalo da sve zavisi od toga da li će socijalisti da je formiraju sa demokratama, ili sa Toma Vučić Jorgovanka Nikolić trustom, kad ono ispade međutim. Dinkića niko nije ni pominj’o, sam se nije pominj’o, bio sam spreman da se kladim, pošto je bilo izvesno da neće ući u Vladu, da će jedino šampion partokratije i drugog samozadovoljavanja ispuniti to svoje Stop stranačkom zapošljavanju obećanje. Kad ono i opet, međutim, o Dinkića se svi otimaju. I to ne samo o Dinkića, svi se o sve otimaju, svi postali najpoželjniji i idealni partneri.
Što rekla moja pokojna baba, ovo nije bilo od kad je veka, i od kad je sveta. Opšte savršenstvo i san snova, sve partije postigle punu zrelost, krajnji limit i platformu, nema dalje, svi za Evropu, tako da nema veze ko će bude na vlasti, nisakim nema i neće bude neizvesnosti. Partije su i kadrovski tako postavljene i našlajfovane da nema bojazni da ako sutra i ne daj bože Tadić ugane domali prst, a Dačić ne daj bože ostane zaglavljen u nekom panciru, pošto sa šlem još nije viđen. To se, glede pravca i te Evrope, boranije od svake stabilnosti i blagostanja, ne bi osetilo: tu Šutanovac, koji ima visinu za svaku funkciju i izazov, tu Jedina u Tadić potpredsednica, kojoj visina nije nikak’a i nizašta smetnja, kod Dačića da se ne govori, u njega spremni svi mrkonjići iza njega, plus plejada mega diplomaca koji samo što nisu sve doktorirali. Da se ne priča o Palmi, njegovi ljudski i drugi resursi, Inagaurisanom Predsedniku i Unjega kabinet, kojih tu tek ima vokala i karić instumentalista… Jedino bojazan, i to malu, izaziva kadrovska situacija kod Krkobabića Prvog i Krkobabića Drugog, bezbeli se tu baš ne vidi kome bi ostanulo carstvo, ali za pretpostaviti je da će i to, kad bude vreme, biti regulisano testamentom.
Ali ajmo na temu odreda, se vidi kako sve to funkcioniše i funkcionira. Prvo sa čela, gospodin Nikolić, kao predsednik Srbije, bio u Briselu, gde identifikovan od gospođe Ešton, ali ova ga nije ostavila tamo, nego ga je vratila nama da nastavimo sa „identifikacijom“. Ispalo nemož’ bolje, Evropa zadovoljna Nikolićem, gospodin Nikolić zadovoljan Evropom. Onda u Beograd bila Regionalna konferencija, gde gospodin Nikolić bio domaćin, i gde jopet nisu došle Prve komšije. Što su ti komšije, nikako da identifikuju gospodina Nikolića.
Što se vlasti na ostali nivoi tiče, imamo da je odbornik od PUPS u Barajevu puc’o u vazduh, jer su neki ljudi imali protiv što je preš’o u DS, i tako im obezbedio većinu. Ima da je vlast formirana i u Belu palanku, i tu tako što je jedan iz PUPS postig’o sporazum sa DS. U Lapovo tri odbornika Dveri, koji bili na listi Grupe građana, dali većinu koaliciji DS–SPS… u Ljuboviji, paz’ sad, većinu čine SPS, SNS, URS i Preokret. Znači, sve po programi i ti principi.
Na republičkom nivou sve ide odgovornije i dalekosežnije. Gospodin Tadić, baš na Svetski dan davalaca krvi, dobrovoljno dao krv. Prisutnim novinarima kako samo on zna i ume sugeris’o da mu postavljaju pitanja o humanosti i solidarnosti, kao što je davanje krvi. Ipak rek’o da je teško formirati Vladu, da ima 46 stranaka u parlamentu, da to teško „posebno kad svi imaju dobar osećaj za sebe, a nedovoljan za opštu stvar“. Dačić tog dana nije dao krv, ali nastavio sa opšte prosrpsko glumatanje, za njega URS bingo, SPS ne želi u vladu sa onima koji bi imali suprotno mišljenje, da on neće prevaspitavati Čedu… Još rek’o da mu jave kad naprave većinu, on ide u opoziciju… ode, samo što nije otiš’o.
Biće isto veče bilo opuštenije, premijer Cvetković opravio oproštaj za članove Vlade. Gospodin Tadić bio počasni gost, a bili i trubači, drugarica Bekuta, koja, da se zna, nije zainteresovana bude ministarka kulture. Slobodni srpski mediji javili da je Dačić nastupio sa svoju numeru, a da je gospodin Tadić otpjevo „Ja sam ja, Jeremija“, te da je svako platio iz svog džepa.
Izgleda da je to bilo otrežnjujuće, koliko sutradan vrh DS je zatražio od gospodina Tadića da razgovara sa Dinkićem. SPS i URS su, na sastanku kome su prisustvovali prvi mapetovci jedne i druge strane, dogovorili da će prilikom formiranja većine zastupati zajedničke stavove. Tako ojačani Dačić rek’o šta ima, i rek’o da nastavljaju razgovore sa DS-om, ali da će, ako se ne postigne dogovor, razgovarati sa drugima, jer novi izbori nisu, a kad su bili, u interesu Srbije.
Taman kad je izgledalo da se URS izurso, ursanje se nastavlja, eto nama pravo niotkuda Dinkić Mlađe. Mlađo potpis’o Dačića, i im’o kaže, nikome se oni ne nude, a drago mu što sada svi žele da prave Vladu s njima, i naravski, neće ulaziti u Vladu po svaku cenu, a još manje će tražiti bilo šta, isključivo ih zanima sprovođenje programa… Ti bokca, šta je programa, a svi ko jedan. Za kraj jedno pitanje, je l’ ono naš narod beše rek’o da je batina iz raja izašla.
