Iz izveštaja o stanju u Srbiji koji se ovih dana našao pred Evropskim parlamentom napadno je iz prvog plana izbačena ocena da Srbija „prednjači u regionalnom pomirenju.“ Logično. Stanje u regionu se toliko pogoršalo da to ugrožava održanje mira i varnice sevaju na sve strane.
Poslednje pogoršanje odnosa posledica je paradne proslave Dana državnosti Republike Srpske i tu kao da je izbila jedna mentalitetska osobina: kad se svatovi podnapiju, nema veze ko je s mladine, a ko sa mladoženjine strane.
Hoću reći da se reči ne mere, a iskustvo nas je naučilo da je kratka staza od reči do dela.
Još od predvečerja proslave Mile Dodik je izmaštao plan oslonjen na jedan opskuran tekst u američkom „Forin afersu“, gde je rešenje za Balkan vrlo jednostavno, pa se Dodiku rešenje dopalo. Ujedine se RS i Srbija, četiri srpske opštine s Kosova i deo Crne Gore, sa srpskim prefiksom, i mirna Bačka, osim što Bačvane niko nije pitao o takvom rešenju, a o Crnogorcima, Albancima i Bošnjacima i da ne govorimo.
Takve težnje ka ukrupnjavanju „srpskih zemalja“ već su dovele do ondašnjeg rata, a ovaj novi plan – bez famozne granice u dubini Hrvatske, od mora do Virovitice – nije ništa bezazleniji i bolji.
„O tome brat Mile govori otvoreno“, rekao je na proslavi u Banjaluci, predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, sve namigujući i u familijarnom tonu, „a ja razmišljam“, nastavio je, „da možda može i kao zmija uz drvo čovek da se popne. Drago mi je što sam sve vreme dolazio u RS. Drago mi je što sam svedok i ako bude potreban svedok na Međunarodnom sudu, uzdaj se u moje svedočenje koliko god budem star.“
Dakle, i Nikolić misli da bi Dodik zbog ovakvih planova mogao da nadrlja; jebeš brata, ako će to pomoći Nikolićevoj predsedničkoj kandidaturi.
„Druga strana“ dosoljava. Tako su vlast i opozicija u Republici Srpskoj najoštrije osudile izjavu visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Incka, koji je taj entitet uporedio sa zločinačkom NDH iz vremena Ante Pavelića.
Komentarišući obeležavanje Dana Republike Srpske u Banjaluci, Incko je rekao da bi nekome tako moglo pasti na pamet i da obeležava dan kada je osnovana NDH.
Milorad Dodik izrazio je uverenje da poređenjem Dana Republike Srpske sa danom osnivanja NDH, Incko, koga je nazvao „poznatim klovnom međunarodne zajednice“, nije uvredio nikoga u Republici Srpskoj, ali jeste na kraju pokazao svoje pravo lice.
Dodik je rekao da je „period glumatanja diplomate završen – maske su pale“, a Incko je ovom izjavom podsetio da pripada onima koji su u vreme pomenute NDH podržavali tu zločinačku tvorevinu u kojoj je nestalo više stotina hiljada Srba i pokrenuo sumnju da on i danas gaji simpatije prema toj zločinačkoj tvorevini.
Za umetnički dojam banjalučke svečane akademije bio je zadužen Emir Kusturica, a ko bi drugi, koji je, između ostalog, izjavio:
„Naša je nevolja što se danas prošlost uvažava samo kod onih koji imaju atomsku bombu“, konstatovao je Kusturica i kazao da zbog toga često poželi da ima jednu atomsku bombu da mu viri iz džepa.
Očekujem da će koliko ovih dana „Informer“ objaviti da nam Putin poklanja paket džepnih atomskih bombi.
Ne mogu se oteti utisku da je ovolika pregrejanost posledica nerealnih očekivanja srpskih političara da će se s ulaskom Trampa u Belu kuću svet okrenuti naglavce, a kod nekih od njih vidljiva je želja da se Srbija vrati u sferu ruskog uticaja, jer Tramp je naš, pa neće da se meša u informbirovska srpska posla.
Uostalom, zar neka gospođa s Vračara nije čuvala Trampovu decu, zar se nije vozio u limuzini koju je iznajmljivao od nekog Srbina i zar ključno svedočenje o Trampu nije, između famoznih „Parova“ u emisiji „Ćirilica“, dao sam ministar spoljnih poslova Ivica Dačić koji je od susreta s Trampom zapamtio samo njegovu izjavu da je „Ana Ivanović najlepša žena na svetu“.
Malo li je to za novi početak.
