Prvo i osnovno iskustvo s Vučićem Aleksandrom je da mu se ne može verovati ni kada kaže da se preziva i zove Vučić Aleksandar. Čovek, naprosto, kompulsivno laže. Utoliko ni njegovo šibicarenje s datumom raspisivanja izbora ne znači ništa dok se izbori ne raspišu.
Postoji, međutim, logika na koju se oslanjaju Aleksandar Ivković u intervjuu za i Nemanja Rujević u tekstu „Zašto Vučić hoće parlamentarne pre predsedničkih izbora“: koga god kandidata Vučić da izvede na predsedničke izbore taj ima male šanse protiv kandidata studentskog pokreta. Vučić se, s dobrim razlozima, boji posledica koju bi pobeda opozicionog kandidata imala na parlamentarne izbore: zamah koji bi ta pobeda donela jednostavno bi ga zbrisao sa scene.
S druge strane računa na isti zamah, samo iz drugog smera: ukoliko bi kvalitetno pokrao parlamentarne izbore njegov bi predsednički kandidat, prEvrće po glavi Vučić, dobio nekakvu šansu. Najzad, kako primećuje Nemanja Rujević, on računa i na eventualnu demoralisanost opozicionih birača u slučaju uspešne krađe parlamentarnih izbora.
Kost u grlu
Ostavimo šibicarenje po strani, uz opasku da se još samo parlamentarna opozicija vidi kao moguća Vučićeva slamka spasa. Prizovu li se, međutim, opozicione stranke pameti i stanu u jednu kolonu, pa u toj koloni podrže studente – što se može nazvati dobro odabranim nacionalnim interesom – Vučićeve šanse drastično padaju. (Ovde nije reč o pukom sabiranju procenata, nego o psihološkom dejstvu: jedna lista je bolja od dve.)
Zadržaćemo se na mogućnosti da Vučić dobije parlament, a opoziciona javnost predsednika.
U formalnom smislu i u raspodeli moći sasvim je jasno da je moć na strani parlamentarne većine, te da predsednik Republike obavlja, po Ustavu i zakonima, uglavnom proceduralne poslove. Utoliko s mesta predsednika Vučić vlada nezakonito (nelegalno) i bez opravdanja (nelegitimno). On svakodnevno krši Ustav i zakone Republike Srbije.
No, ako bi se na mestu predsednika ukazao častan, hrabar i vešt čovek, stvar ne bi uopšte bila prosta. Takav predsednik Republike bio bi više od kosti u grlu skupine ljudi koja je uzurpirala vlast.
Velika izborna krađa u najavi
Jasno je, naravno, da Vučić parlamentarne izbore – ili bilo koje druge – može da dobije kao i do sada, samo krađom i ta krađa je u toku: medijska zatvorenost ogromno je ukradeno parče; nezakonito korišćenje para građana Srbije u partijske i privatne svrhe – takođe; pokretanje policije u partijske svrhe – o tome ne treba ni pričati; falsifikovane izborne liste, dovoženje stranih državljana, angažovanje batinaša, bugarski vozovi, džakovi puni falsifikovanih listića i ostala šićarenja – sve to je pljačka volje građana. Vučić, dakle, vlada nelegalno i nelegitimno.
Naredne bi izbore mogao da dobije samo po cenu još veće pljačke, ali ako mu je pljačka volje građana do sada prolazila zbog apatije, ovoga puta to neće biti slučaj ni na dan izbora, ni posle njih: na apatiju, jednostavno, nemamo pravo (osim belih listića, oni su avangarda apatije).
Utoliko bi uspela krađa parlamentarnih izbora morala da pokrene volju za izborom predsedničkog kandidata. A častan, hrabar i vešt čovek na mestu predsednika, uza sav ljudožderski apetit Vučićevih propagandnih glasila, mogao bi za ovu zemlju i njene građane da uradi mnogo. Jer, kako je Aleksandar Ivković primetio, Vučić više nije u stanju da vlada. Nasilje nije vladanje.
Normalan, a vešt predsednik Republike svojim bi autoritetom pokretao stvari, ukazivao na kršenje zakona (pune ruke posla, dakle), svoja proceduralna ovlašćenja koristio da poveća vidljivost, uticao na Vojsku, komunicirao sa svojim inostranim kolegama, i, uprkos zakonskim ograničenjima i izvesnoj medijskoj blokadi, bio gadan klip u točkovima pljačkaške i besramne Vučićeve mašinerije.
Nije bez razloga Milošević negovao fikuse na mestu predsednika Republike (Milutinović, Lilić), kada sam nije bio na tom mestu. Ili, da prizovemo sliku: častan predsednik u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
