Pre nešto više od godinu dana pitali smo se da li treba kupovati NFT, non fungible token-e, odnosno nezamenljive “žetone” čija je jedina funkcija da obeleže nešto u digitalnom svetu na jedinstven način. Suština digitalnosti je da je svaka kopija istovetna originalu te ih je nemoguće razlikovati, a kopiranje je krajnje jednostavno. Zato se digitalna vrednost brani raznim mehanizmima koji onemogućuju umnožavanje, to jest dozvoljavaju ga samo onome ko to plati. Tako se, recimo, prodaje muzika ili serije koje gledamo, ali to nema direktne veze sa NFT-om.
NFT je, takoreći, digitalni pečat koji garantuje da je neki digitalni fajl originalan i može da se smatra nečijim vlasništvom pa se njim može trgovati ukoliko postoji takva namera. Najčešće se NFT stavlja na digitalnu umetnost koja se potom prodaje zainteresovanim kolekcionarima. Za razliku od analogne umetnosti gde ste vlasnik originala i možete da odlučujete da li ćete ga držati u svojoj kući, daleko od pogleda javnosti ili ćete ga izložiti u nekoj galeriji, ovde ste samo vlasnik informacije da ste vlasnik. Ako vam to ne zvuči glupo i besmisleno onda ste prešli na viši nivo digitalnog razumevanja. U suprotnom se vaše poimanje vlasništva završava u analognom svetu i priznajete samo ono što možete da stavite “pod ključ”. A problem sa kojim se ovih dana suočava NFT tržište je uzburkano mešanje ta dva sveta.
Pokazalo se da je početno uzbuđenje oko NFT-a splasnulo poslednjih meseci. Preciznije rečeno, rast tržišta je stao, stabilizovalo se. A rast je neophodan da bi se na njemu vrtele ozbiljne pare bez obzira da li se radi o pravom ili kripto-novcu. Istovremeno se pokazalo da su neke kupovine bile fijasko, najblaže rečeno. Digitalni fajlovi plaćani su milionima dolara da bi se ispostavilo da sada niko za njih ne želi da plati ni hiljadu. Kupili ste original koji sada vredi kao falsifikat. Drastičan primer je prvi objavljeni tvit koji je plaćen gotovo tri miliona dolara, a kada je ponosni vlasnik hteo da ga stavi na aukciju, očekujući deset puta višu cenu, ponuđeno mu je bednih četrnaest hiljada, pa se povukao. Takvi primeri unose nemir kod investitora, pre svega onih koji su u NFT tržištu videli priliku za brzu zaradu.
S druge strane, tržište pokazuje vrlo lepu aktivnost u području video igara i uopšte digitalno kreiranog “novog sveta”. Igrači rado investiraju u dodatke i u tom okruženju se digitalna imovina priznaje budući da drugačija i ne postoji. Isto je i sa kreiranjem prostora za igranje ili za budući metaverzum. Taj se prostor prodaje, a ograničen je, te vrednost može samo da mu raste ukoliko ceo taj projekat bude perspektivan koliko se predviđa da bude. Za analogne čitaoce možda bi dobro objašnjenje bilo da zamisle da je neko pre sto godina ponudio na prodaju frekventni opseg, da ga je vaš pradeda kupio i sada ga vi, a ne država, iznajmljujete radiju, televizijama i mobilnim operaterima za ogroman novac.
Ako ste čuli da je NFT tržište propalo, pogrešno ste čuli. Kao i sve što nastaje ono traži svoje pravo mesto i to nameštanje ne ide glatko. Mnogi će se okliznuti, poneki će se obogatiti, a neko će usrećiti tek daleke potomke. Ne investirajte u ono što ne razumete, ne kupujte ako vam se zaista ne sviđa, to je najbolji savet za nas čiji mozak se opire digitalizaciji, a vidimo da se tamo vrte neke lepe pare.
