Foto: WikipediaKad god Vaseljenski patrijarh Vartolomej kaže da će svojom odlukom da zaleči rane raskola, tlo pomalo počne da podrhtava. A upravo to je učinio u ponedeljak. U centru pažnje su ovog puta Srpska pravoslavna crkva, do juče od svih kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva – Ohridske arhiepiskopije (MPC – OA) i Carigradska patrijaršija
Za širu javnost, ali čak i za poznavaoce prilika, iznenađujuća je bila vest koja je u ponedeljak (9. maj) osvanula, prvo na grčkom sajtu koji se bavi crkvenim pitanjima, a potom i na zvaničnom sajtu Carigradske patrijaršije u kojoj se kaže sledeće: nakon molbi Crkve i države u Severnoj Makedoniji upućenoj Majci Crkvi (Carigrad), vaseljenski patrijarh prihvata u evharistijsku zajednicu „jerarhiju, sveštenstvo i narod Crkve pod arhiepiskopom Stefanom“ i time leči ranu raskola; zatim, na Crkvi Srbije je da reši administrativna pitanja između nje i Crkve u Severnoj Makedoniji, kako nalažu kanoni i crkvena tradicija; kao ime Crkve priznaje se „Ohrid“, isključuje se termin Makedonija ili bilo koja izvedenice od te reči, a jurisdikcija obuhvata isključivo teritoriju Severne Makedonije.
Drugim rečima – ništa od makedonskog imena i ništa od dijaspore u ovom trenutku. A dijaspora je, kako znamo, često veoma vezana za svoju nacionalnu Crkvu.
Šta još to znači? Sama odluka ne predstavlja davanje tomosa (ukaz o autokefalnosti) – kojim bi se sve uredilo, od imena do statusa, već, za deo pravoslavnih koji će priznati odluku vaseljenskog patrijarha, MPC – OA više nije u raskolu.
U utorak se oglasio i drugi akter. Sinod MPC – OA je održao vanredno zasedanje nakon koga je izrazio duboku zahvalnost Vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju za gorepomenutu odluku. U saopštenju stoji da nastavljaju razgovore sa SPC, kako je Carigradska patrijaršija i preporučila, sve do uređivanja svog konačnog statusa.
Pominje se tu i slaganje sa imenom crkve koje se opisuje kao ime koje obezbeđuje vekovni crkveni kontinuitet.
Drugim rečima, Sinod MPC – OA je rekao – sve prihvatamo, zadovoljni smo, ali još koraka predstoji, čekamo rešavanje konačnog statusa odnosno autokefalnost.
Srpska pravoslavna crkva nije izdala saopštenje.
Kako „Vreme“ saznaje, za sada se čeka majsko zasedanje najvišeg crkvenog tela – Svetog arhijerejskog sabora kako bi se vladike zajednički obratile javnosti. S obzirom na težinu i složenost situacije, to nije neočekivano.
U međuvremenu se javila Ruska pravoslavna crkva čiji je sekretar Odeljenja za spoljne crkvene veze kazao da je stav RPC da će pre svega uzeti u obzir pristup tom problemu Srpske crkve kojoj i dalje priznaju isključiva kanonska prava u Severnoj Makedoniji.
Razgovori između SPC i MPC – OA traju neko vreme, a o tome se govorilo i mesecima pre zvanične potvrde. A onda je član Sinoda vladika zvorničko-tuzlanski Fotije pre neki dan izjavio da je Sinod SPC, na čelu sa patrijarhom, imao sastanak sa predstavnicima Makedonske pravoslavne crkve u Nišu, dodavši: „Zanimljiv je to dijalog ljubavi, vere i nade i nadamo se da, ako Bog da, da će do jedinstva doći“. Da dijalog postoji, potvrđeno je bilo i iz MPC – OA.
Ovih dana spekuliše se o tome da li je saopštenje patrijarha Vartolomeja samo preuranjeno ili je, što bi bilo mnogo opasnije, reč o jednostranom potezu.
Šta se dogodilo? Pravoslavlje potresaju duboke promene. Pitanje odnosa nacionalnog i verskog, pitanje jedinstva pravoslavnih i njihovih međusobnih veza, pitanje dijaspore – sve ono što tako dugo čeka razrešenje, sada se zahuktalo. Od mudrosti aktera i njihove spremnosti da ne gledaju svoje uske interese – bilo da se radi o nacionalnim težnjama i preterano dobrim vezama sa vlastima, ličnoj sujeti ili geopolitičkim ciljevima – zavisi da li će kriza biti preokret na dobro ili konačni raskol.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zameniku urednika Nova.rs od menadžmenta je stigao spisak imena režimskih novinara iz „Aloa" i „Večernjih novosti" koji bi trebalo da budu angažovani na ovom portalu. Novinari i zaposleni na Nova.rs veruju da novi menadžement želi da „neutrališe" njihov kritički stav i istraživački rad
Radnici Robnih kuća „Beograd" najavljuju protest zbog neisplaćenih otpremnina u iznosu od 4,7 miliona evra za preko tri hiljade radnika
Aleksandar Vučić nikako ne može da nađe zlatnu nišu kampanje. Posle šatri i terevenki, pa potkupljivanja birača njihovim novcima, sada je u centar svoje bitke stavio - žene. Ali to radi uz korišćenje najnižih kvazipsiholoških stereotipa
Za studente koji kampanju vode na ulici, granica između političkog marketinga i rizika po ličnu bezbednost postala je prilično tanka. U nekim slučajevima kao da su se obreli „na frontu“
Povodom smrti Biljane Plavšić, „Vreme“ objavljuje tekst Tamare Skrozze „Apsolutni prijatelji“ iz 2009. godine, nastao u vreme kada je Plavšić, posle izdržane kazne, puštena iz švedskog zatvora i vratila se u Beograd
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
