Foto: Wikipedia
Kad god Vaseljenski patrijarh Vartolomej kaže da će svojom odlukom da zaleči rane raskola, tlo pomalo počne da podrhtava. A upravo to je učinio u ponedeljak. U centru pažnje su ovog puta Srpska pravoslavna crkva, do juče od svih kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva – Ohridske arhiepiskopije (MPC – OA) i Carigradska patrijaršija
Za širu javnost, ali čak i za poznavaoce prilika, iznenađujuća je bila vest koja je u ponedeljak (9. maj) osvanula, prvo na grčkom sajtu koji se bavi crkvenim pitanjima, a potom i na zvaničnom sajtu Carigradske patrijaršije u kojoj se kaže sledeće: nakon molbi Crkve i države u Severnoj Makedoniji upućenoj Majci Crkvi (Carigrad), vaseljenski patrijarh prihvata u evharistijsku zajednicu „jerarhiju, sveštenstvo i narod Crkve pod arhiepiskopom Stefanom“ i time leči ranu raskola; zatim, na Crkvi Srbije je da reši administrativna pitanja između nje i Crkve u Severnoj Makedoniji, kako nalažu kanoni i crkvena tradicija; kao ime Crkve priznaje se „Ohrid“, isključuje se termin Makedonija ili bilo koja izvedenice od te reči, a jurisdikcija obuhvata isključivo teritoriju Severne Makedonije.
Drugim rečima – ništa od makedonskog imena i ništa od dijaspore u ovom trenutku. A dijaspora je, kako znamo, često veoma vezana za svoju nacionalnu Crkvu.
Šta još to znači? Sama odluka ne predstavlja davanje tomosa (ukaz o autokefalnosti) – kojim bi se sve uredilo, od imena do statusa, već, za deo pravoslavnih koji će priznati odluku vaseljenskog patrijarha, MPC – OA više nije u raskolu.
U utorak se oglasio i drugi akter. Sinod MPC – OA je održao vanredno zasedanje nakon koga je izrazio duboku zahvalnost Vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju za gorepomenutu odluku. U saopštenju stoji da nastavljaju razgovore sa SPC, kako je Carigradska patrijaršija i preporučila, sve do uređivanja svog konačnog statusa.
Pominje se tu i slaganje sa imenom crkve koje se opisuje kao ime koje obezbeđuje vekovni crkveni kontinuitet.
Drugim rečima, Sinod MPC – OA je rekao – sve prihvatamo, zadovoljni smo, ali još koraka predstoji, čekamo rešavanje konačnog statusa odnosno autokefalnost.
Srpska pravoslavna crkva nije izdala saopštenje.
Kako „Vreme“ saznaje, za sada se čeka majsko zasedanje najvišeg crkvenog tela – Svetog arhijerejskog sabora kako bi se vladike zajednički obratile javnosti. S obzirom na težinu i složenost situacije, to nije neočekivano.
U međuvremenu se javila Ruska pravoslavna crkva čiji je sekretar Odeljenja za spoljne crkvene veze kazao da je stav RPC da će pre svega uzeti u obzir pristup tom problemu Srpske crkve kojoj i dalje priznaju isključiva kanonska prava u Severnoj Makedoniji.
Razgovori između SPC i MPC – OA traju neko vreme, a o tome se govorilo i mesecima pre zvanične potvrde. A onda je član Sinoda vladika zvorničko-tuzlanski Fotije pre neki dan izjavio da je Sinod SPC, na čelu sa patrijarhom, imao sastanak sa predstavnicima Makedonske pravoslavne crkve u Nišu, dodavši: „Zanimljiv je to dijalog ljubavi, vere i nade i nadamo se da, ako Bog da, da će do jedinstva doći“. Da dijalog postoji, potvrđeno je bilo i iz MPC – OA.
Ovih dana spekuliše se o tome da li je saopštenje patrijarha Vartolomeja samo preuranjeno ili je, što bi bilo mnogo opasnije, reč o jednostranom potezu.
Šta se dogodilo? Pravoslavlje potresaju duboke promene. Pitanje odnosa nacionalnog i verskog, pitanje jedinstva pravoslavnih i njihovih međusobnih veza, pitanje dijaspore – sve ono što tako dugo čeka razrešenje, sada se zahuktalo. Od mudrosti aktera i njihove spremnosti da ne gledaju svoje uske interese – bilo da se radi o nacionalnim težnjama i preterano dobrim vezama sa vlastima, ličnoj sujeti ili geopolitičkim ciljevima – zavisi da li će kriza biti preokret na dobro ili konačni raskol.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
