Foto: WikipediaKad god Vaseljenski patrijarh Vartolomej kaže da će svojom odlukom da zaleči rane raskola, tlo pomalo počne da podrhtava. A upravo to je učinio u ponedeljak. U centru pažnje su ovog puta Srpska pravoslavna crkva, do juče od svih kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva – Ohridske arhiepiskopije (MPC – OA) i Carigradska patrijaršija
Za širu javnost, ali čak i za poznavaoce prilika, iznenađujuća je bila vest koja je u ponedeljak (9. maj) osvanula, prvo na grčkom sajtu koji se bavi crkvenim pitanjima, a potom i na zvaničnom sajtu Carigradske patrijaršije u kojoj se kaže sledeće: nakon molbi Crkve i države u Severnoj Makedoniji upućenoj Majci Crkvi (Carigrad), vaseljenski patrijarh prihvata u evharistijsku zajednicu „jerarhiju, sveštenstvo i narod Crkve pod arhiepiskopom Stefanom“ i time leči ranu raskola; zatim, na Crkvi Srbije je da reši administrativna pitanja između nje i Crkve u Severnoj Makedoniji, kako nalažu kanoni i crkvena tradicija; kao ime Crkve priznaje se „Ohrid“, isključuje se termin Makedonija ili bilo koja izvedenice od te reči, a jurisdikcija obuhvata isključivo teritoriju Severne Makedonije.
Drugim rečima – ništa od makedonskog imena i ništa od dijaspore u ovom trenutku. A dijaspora je, kako znamo, često veoma vezana za svoju nacionalnu Crkvu.
Šta još to znači? Sama odluka ne predstavlja davanje tomosa (ukaz o autokefalnosti) – kojim bi se sve uredilo, od imena do statusa, već, za deo pravoslavnih koji će priznati odluku vaseljenskog patrijarha, MPC – OA više nije u raskolu.
U utorak se oglasio i drugi akter. Sinod MPC – OA je održao vanredno zasedanje nakon koga je izrazio duboku zahvalnost Vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju za gorepomenutu odluku. U saopštenju stoji da nastavljaju razgovore sa SPC, kako je Carigradska patrijaršija i preporučila, sve do uređivanja svog konačnog statusa.
Pominje se tu i slaganje sa imenom crkve koje se opisuje kao ime koje obezbeđuje vekovni crkveni kontinuitet.
Drugim rečima, Sinod MPC – OA je rekao – sve prihvatamo, zadovoljni smo, ali još koraka predstoji, čekamo rešavanje konačnog statusa odnosno autokefalnost.
Srpska pravoslavna crkva nije izdala saopštenje.
Kako „Vreme“ saznaje, za sada se čeka majsko zasedanje najvišeg crkvenog tela – Svetog arhijerejskog sabora kako bi se vladike zajednički obratile javnosti. S obzirom na težinu i složenost situacije, to nije neočekivano.
U međuvremenu se javila Ruska pravoslavna crkva čiji je sekretar Odeljenja za spoljne crkvene veze kazao da je stav RPC da će pre svega uzeti u obzir pristup tom problemu Srpske crkve kojoj i dalje priznaju isključiva kanonska prava u Severnoj Makedoniji.
Razgovori između SPC i MPC – OA traju neko vreme, a o tome se govorilo i mesecima pre zvanične potvrde. A onda je član Sinoda vladika zvorničko-tuzlanski Fotije pre neki dan izjavio da je Sinod SPC, na čelu sa patrijarhom, imao sastanak sa predstavnicima Makedonske pravoslavne crkve u Nišu, dodavši: „Zanimljiv je to dijalog ljubavi, vere i nade i nadamo se da, ako Bog da, da će do jedinstva doći“. Da dijalog postoji, potvrđeno je bilo i iz MPC – OA.
Ovih dana spekuliše se o tome da li je saopštenje patrijarha Vartolomeja samo preuranjeno ili je, što bi bilo mnogo opasnije, reč o jednostranom potezu.
Šta se dogodilo? Pravoslavlje potresaju duboke promene. Pitanje odnosa nacionalnog i verskog, pitanje jedinstva pravoslavnih i njihovih međusobnih veza, pitanje dijaspore – sve ono što tako dugo čeka razrešenje, sada se zahuktalo. Od mudrosti aktera i njihove spremnosti da ne gledaju svoje uske interese – bilo da se radi o nacionalnim težnjama i preterano dobrim vezama sa vlastima, ličnoj sujeti ili geopolitičkim ciljevima – zavisi da li će kriza biti preokret na dobro ili konačni raskol.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Grupa pojedinaca napravila je dva sajta na kojima se javne nabavke Telekoma i IT sektora mogu pretraživati i upoređivati. Pozivaju medije, stručnjake i građane da pregledaju dokumentaciju i dostave argumentovana zapažanja
Vrlo brzo bi moglo da postane očito da li je Milan Radoičić otišao iz Srbije ili ne
Bolnica je formirala komisiju za vanrednu stručnu proveru i obavestila zdravstvenu inspekciju. Slučajevi smrti na porođaju u Srbiji retko dobijaju sudski epilog.
Dva sindikata javnih servisa stala su uz zahtev studenata FDU za informacije o zaposlenima RTS-a, pošto su se u javnosti pojavile tvrdnje da je reč o traženju „dosijea“. Studenti kažu da traže „javnu istinu o javnom servisu“.
Među pomilovanima je čovek koji je u aprilu u kabinetu predsednika opštine Kosjerić napao građanina koji je došao da pita za ulicu. Pomilovanje se odnosi samo na jedno od dva dela, a oštećeni najavljuje ustavnu žalbu.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
