Foto: Rade Prelić/Tanjug
Ma koliko bile nužne, zar sve te nabavke pirinča ili soli nisu idealna prilika za profitiranje na „nacionalnom jedinstvu“? Aktualni režim ni u čemu nema tako bogato i duboko iskustvo
Prema Aleksandru Vučiću, oni koji pišu o nestašicama žive u devedesetim godina prošlog stoljeća. Vrlo interesantno. Biće da nema veze što ih je u javni život uveo lično predsjednik Srbije stalnim nabrajanjem čega sve imamo.
I dalje u duhu devedesetih, Vučić kaže da Srbija nije u ratu. Koliko je poznato, zaista i nije. A opet – isto je Milošević ponavljao onomad, kao što i Putin sada tvrdi da u Ukrajini vodi „specijalne operacije“. Zna li Vučić nešto što drugi ne znaju?
U stvari, predsjednik Srbije koristi racionalne strahove građana izazvane ratom u Ukrajinu poput visokooktanskog pogonskog goriva u predizbornoj kampanji. Ukratko – manite se sad Zdravka Ponoša, Marinike Tepić, Dobrice Veselinovića, Vladete Jankovića i drugih iz opozicije, glave su u pitanju. Zemlji treba jedinstvo i kontinuitet vlasti, nipošto podjele i politička nestabilnost.
U stilu Velikog gazde, Vučić udara toliko kamenova temeljca da kamenolomi Zvonka Veselinovića neće moći podmiriti potrošnju. Nema on kada da raspravlja sa opozicijom dok radi u korist naroda i države.
Na početku velikih kriza, takve političke taktike obično uspijevaju – građani žele da čuju dobre vijesti. No, ovdje postoji ozbiljan problem. Riječ je o slavnoj borbi protiv kriminala i korupcije, temi koju režim u svojoj kampanji spominje tek sporadično i ritualno. Tu gotovo nema ni spomena o bandi Veljka Belivuka, čije suđenje upravo počinje.
Naime, nije važno za što će sve optuženi prozvati režim i samog Vučića, već kakva će to pitanja otvoriti. Kako je nastala ova banda i tko ju je štitio – na primjer. Sve skupa dalje vodi do Vulinove „tetke iz Kanade“, Stefanovićevih diploma i biznisa sa oružjem ili bugarskih stanova i of šor kompanija Siniše Malog; vodi do Jovanjice, gotovo sigurnog oslobađanja Darka Šarića, likvidacije Olivera Ivanovića; vodi do modaliteta poslovanja Velikog gazde, to jest bogaćenja na nabavci respiratora, izgradnji Beograda na vodi, subvencijama, urbanističkoj kataklizmi…
U tom svijetlu i ma kako bile nužne, zar sve te nabavke graška, riže ili benzina nisu i još jedna prilika za zgrtanje para? Da se režim nije naprasno propoštenio?
Vučićevo spominjanje života u devedesetim zato je potpuno utemeljeno. Tada se najviše profitiralo od „nacionalnog jedinstva“. A Veliki gazda i njegova partija ni u čemu drugom nemaju tako bogato i duboko iskustvo.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vučić je najavio novi zakon „Konačno svoj na svome“ kojim će biti omogućeno građanima da za nekoliko stotina evra legalizuju neuknjižene objekte. Iako će zakon važiti za sve, ostaje sumnja da će se najviše okoristiti naprednjački biznismeni sa hiljade novoizgrađenih i planiranih kvadrata
Priča o Vučiću kao „superzvezdi u Kini“ ponovo je aktuelna, ovog puta zbog Dragana J. Vučićevića koji je obukao majicu sa brojem 577 – koji se na kineskom izgovara slično kao prezime predsednika Srbije. I Vučić je nedavno iz Kine govorio kako je „Vućići“ u toj zemlji praktično postao sinonim za Srbiju
Briga o Republici Srpskoj i evropski put bile su teme Vučićevog govora na sednici Saveta za saradnju Srbije i Republike Srpske koja je održana odmah posle vojne parade
Dodik je zakasnio, ali mu je ipak oslobođeno mesto do Vučića, na paradi je izvedena pokazna vežba iako joj tu nije mesto, 50 posto vojnih sredstava je bilo iz prošlog veka – utisci su koje građani nisu imali prilike da čuju o najnovijoj vojnoj paradi u Beogradu
Na zvaničnom sajtu VJT Beograd piše da je student Dimitrije Dimić iz Niša u bekstvu. Dimić se javio iz kućnog pritvora gde je sa nanogicom još od avgusta
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
