Zapad ne čestita Vučiću, ali će nastaviti da ga tetoši

Čestitke pobedniku izbora su inače stvar protokola i rutine. Ali znaju da budu i stvar neprijatna, posebno ako izbori, blago rečeno, nisu baš demokratski.

Tako Vučić još uvek čeka na čestitke sa Zapada. Čestitali su mu drugovi Putin i Orban, a u međunarodne čestitke se, ako smo blagonakloni, može ubrojati i Dodik koji je u Banjaluci pred kamerama zaokružio broj 1, da svi vide.

Evropska unija i zapadne zemlje još oklevaju i moguće je da čestitaka Vučiću neće ni biti. Ali, izvesno je da neće biti ni otvorenog dovođenja u pitanje rezultata izbora.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova na Tviteru je objavilo da su ovakvi izbori – uz kupovinu glasova i pritiske – „neprihvatljivi“.

Ali, iskusni tumač šifrovanih poruka iz zapadnih prestonica zna da to što su izbori „neprihvatljivi“ ne znači ono što reč bukvalno znači – da se izbori ne prihvataju.

Nego znači još jednu kritiku na račun Vučićevog “režima” u stilu „nije baš lepo to što tamo radiš“. Nakon toga će se sve nastaviti po starom – Zapad će, vođen svojim mukama, nastaviti da radi sa Vučićem jer nema sa kim drugim.

Smanjivanje tenzija

Vladimir Bilčik je već potrčao da objasni da izbori nisu sistematski pokradeni. Poslovično oštra Viola fon Kramon ponudila je pomoć evropskih parlamentaraca u „posredovanju“ između vlasti i opozicije kako bi se „smirile tenzije“.

Notiramo, dakle, ne kako bi se ponovili izbori nego, eto, da se „smanje tenzije“.

Jer, šta će Zapadu tenzije? Čitava poenta njihove politike je takozvana „stabilokratija“ na Balkanu – samo da se ne puca. Pogotovo dok traje rat u Ukrajini, samo im još sporedni front treba.

Nastavak dosadašnje igre

Vučić je prekaljeni igrač koji u jednoj ruci drži kanister sa benzinom, u drugoj šibicu. Sa jednom retorikom kod kuće gde im svima „odbrusi“, i sa masom municije koju isporučuje Ukrajini kako bi udovoljio Zapadu.

Ta zamorna igra u kojoj Evropska unija rasprodaje vrednosti koje tobože baštini nastavlja se i sada. I to posle razornog izveštaja posmatračke misije OEBS-a i njihovih tvrdnji da je izborna volja, posebno u Beogradu, direktno prekrojena.

Tužna je činjenica da moćnici iz EU više pritiskaju Vučića da uvede sankcije Rusiji ili prizna Kosovo, nego da, recimo, dozvoli slobodne medije i izbore. u svojoj zemlji. To govori o prioritetima.

I to je odgovor na pitanje zašto ni u kampanji pridruživanje EU nije igralo ama baš nikakvu ulogu. O tome nije previše pričala ni proevropska kolona.

Ako se ovako nastavi, u Srbiji ćemo uskoro svećom tražiti nekog ko još veruje u „evropske vrednosti“.