Kultna serija „Mućke“ proslavila je ovih dana 45 godina od prve epizode. Kako danas izgleda londonska četvrt Pekam gde su smeštene trgovačke čarolije Del Boja i ekipe?
Čim dabldeker stane u Rye Lane, namernik se nađe usred zbunjujuće vreve čak i za londonske uslove.
Miriše na ribu, indijske začine, jeftinu plastičnu robu. Promiče tip sa celom junećom plećkom na ramenu. U krcatim salonima Azijatkinje lepe groteskno duge nokte crnkinjama. Tu je lanac bizarno jeftine odeće Prajmark, tu su MekDonalds i Kentaki frajd čiken, ali većina lokala ima afrički, arapski i karipski šmek.
Ko ovde, u Pekamu, hoće da nađe tragove serije „Mućke“ moraće silno da se razočara. Uostalom, „Mućke“ uopšte nisu snimane u Pekamu nego po drugim delovima Londona.
Autor ovih redova bi u vrhunski londonski doživljaj ubrojao da popije pintu bizarno skupog piva – obično od 6,5 do 9 funti – u pabu u kojem su se okupljali Del Boj, Rodni i Bojsi…
Ali ni taj u Srbiji najčuveniji engleski pab, zvani „Ragina glava“, ne postoji. Scene su zapravo snimane po raznim pabovima u gradu.
Sitno preduzetništvo i beda
Ko ipak nešto hoće da nađe, mogao bi u današnjem Pekamu da prepozna preduzetnički duh – uvek na granici ili preko granice muljanja – koji je krasio Trotere.
„Sada ima mnogo Del Bojeva u Pekamu“, rekla je jednom Suzan Hol koja se bavi urbanom etnografijom na Londonskoj školi ekonomije. „Samo, veća je šansa da su oni Albanci ili Nigerijci nego engleska radnička klasa. Tamo je mnogo hvatanja krivina i neformalnog preduzetništva.“
Pekam je kvart sa najvećim udelom crnog stanovništva u Kraljevstvu. Od tridesetak hiljada ljudi, preko pedeset odsto su crnci, češće afričkog nego karipskog porekla.
Oko 40 odsto dece ovde raste u siromaštvu. Direktorka jedne osnovne škole u Pekamu za BBC je pre koju godinu rekla da su anketom utvrdili da većinu učenika čine zapravo beskućnici – njihove porodice se snalaze, živo po dnevnim sobama rođaka ili u budžacima.
„Šokantno je shvatiti da je ovo London, prestonica, i da imamo ovaj nivo siromaštva i deprivisanosti“, rekla je ona.
Mesto tankih snova
Teško je reći koliko je tu snova kakve je imao Derek Troter: „U ovo doba sledeće godine bićemo milioneri“, ponavljao je svom bratu Rodniju dok su u skromnom stanu jeli pržena jaja i krompiriće.
Uspesi su uglavnom pojedinačni. Najpoznatiji živi sin Pekama je recimo Rio Ferdinand koji je sa Nemanjom Vidićem godinama bio zid odbrane Mančester Junajteda.
Neki su se kleli da je baš to tajna uspeha „Mućki“ u bivšoj Jugoslaviji gde je serija i popularnija nego u Britaniji. Snalaženje, kombinacije, muljanje i snovi, te humor kao način preživljavanja.
BBC je emitovao sedam sezona serije od septembra 1981. do 1991, posle su došli neki specijali, a u Jugoslaviju je stigla 1985. kada se dolazeća katastrofa samo mirisala.
Pisac i novinar Jurica Pavičić misli da su „Mućke“ bile direktan prenos naše budućnosti – gore oni koji su se snašli kao Bojsi, razmetljivci, a dole:
„Vlasnici mini-marketa u garaži, trgovci auto-dijelovima, autoprijevoznici, kvartovski videotekari koji pokušavaju postati distributeri, kumpravende s pazara koje trguju uvoznim češnjakom i lažnim vrgoračkim jagodama. Svi su oni bivša radnička klasa, novopečena klasa trottera nastala nakon što su propali veliki socijalistički orijaši“, pisao je on za Nedeljnik.
Rušenje kule „Nelson Mandela“
Ima još nešto što vezuje današnje restlove Jugoslavije i Pekam – puzajuća džentrifikacija. Već malo dalje od haosa Rye Lanea počinje da bude „kul“, tu su umetnici, tu se ne grade zgrade nego „projekti“, tu najam četvorosobnog stana ili kuće staje od pet hiljada funti mesečno pa naviše.
Tako ima raskrsnica gde se dodiruju beda i sjaj, kao što se Troter i Bojsi sreću u „Raginoj glavi“.
Uzgred, Troteri su živeli u Kuli „Nelson Mandela“ koja nikad nije postojala. Za snimanje spoljnog kadra korišćeno je solitersko naselje u četvrti Akton na suprotnom kraju Londona. Rušenje je zakazano za iduću godinu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Izbori za predsednika Fudbalskog saveza Srbije ponovo su pred odlaganjem jer nema prijavljenih kandidata. Plan Nikole Lazetića da preuzme čelo Saveza propao je nakon poraza SNS na parlamentarnim izborima
Kompletan Upravni odbor Radničkog iz Niša podneo je ostavku. Sa čela kluba povlači se i Ivica Tončev
Kako se biološko oružje razlikuje od hemijskog, zašto ga je teško otkriti i koliko međunarodna zabrana može da spreči njegovu zloupotrebu?
Ekstremne vrućine dovele su do nestanka glečera na Triglavu, najvišem vrhu Slovenije. Ostale su samo „mesečaste kamene pustinje".
“Naslov monografije Sidro i pesak je njen, Branke Petrić. Sidro je simbol uzemljenja, težišnog oslonca, pesak svakovrsne prolaznosti. A njen se život, rekla je, zbivao i odvijao na razmeđi”
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
