Umesto da zlato kupuje kada je najpovoljnije, Srbija ga mahnito pazari sada kada je najskuplje, pa je u prvih pet meseci 2025. među deset najvećih svetskih kupaca. Istovremeno, zlato koje se nalazi u inostranim bankama dovlači u domaće trezore. Otkud ova iznenadna pomama vlasti za zlatom
Zlato je opet postalo vredno. I to 40 odsto vrednije na svetskim tržištima u odnosu na prošlu godinu.
Srbija se tu čudno ponaša. Umesto da zlatne rezerve kupuje kada su najpovoljnije, krenula je da pazari zlato kada je najskuplje, pa je u prvih pet meseci 2025. među deset najvećih svetskih kupaca.
Od čega strahujemo?
Ipak, logika Narodne banke Srbije je sledeća – da se zemlja obezbedi i igra na sigurno, po svaku cenu. Jer je visoka inflacija zahvatila zapadne zemlje prvi put u ovom veku, a sve zbog rata Rusije i Ukrajine i ekonomskih posledica. Svima je važna stabilnost, pogotovu u trenucima velike neizvesnosti, u kojima bi zemlja mogla da se nađe, ako ostane bez para.
Sad je samo pitanje – da li NBS stvarno strahuje da bi državna kasa mogla da ostane prazna ili jednostavno žele da igraju na sigurno ukoliko se nađemo u nekom finansijskom problemu. Možda i zbog Naftne industrije Srbije i američkih sankcija koje bi mogle konačno da se aktiviraju ili cene energenata koje bi mogle biti promenjene na inicijativu ruskih partnera.
Ono što smiruje jeste činjenica da Srbija u ovoj odluci ipak nije sama. Zlato je ove godine prestiglo evro i postalo druga najznačajnija rezervna imovina koju drže centralne banke, odmah iza američkog dolara, pokazuje najnoviji izveštaj Evropske centralne banke (ECB).
Da nam je ono tu, da ga vidimo
Tu negde verovatno leži i odgovor – zašto je Srbija krenula da vraća u zemlju svo svoje zlato, koje se trenutno nalazi u inostranstvu. Kako je objavio Blumberg, NBS planira da ove rezerve prenese u Srbiju, kako bi „osigurala bezbednost zlata u periodima krize”.
Srbija će postati i prva država u istočnoj Evropi koja nimalo zlata ne čuva u inostranstvu.
To zlato, oko pet tona, i dalje se čuva na posebnom računu Narodne banke Srbije u Bernu, dok se preostale rezerve zlata nalaze u trezorima u Srbiji. Ukupne zlatne rezerve NBS iznose 50,6 tona, a njihova vrednost je oko 4,7 milijardi evra, kažu iz NBS.
„Jorgovanka, gde nam je ono zlato?“
Gostujući na televiziji Informer, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da su se kupovine zlata u inostranstvu, u godinama nakon pandemije korona virusa, obavile na sugestiju predsednika države Aleksandra Vučića.
„Jorgovanka, kako stoje stvari, a što ne biste kupili i malo zlata u inostranstvu (pitao je Vučić)? Ja jesam guverner, ali odluka o takvoj vrsti ulaganja nije moja, koliko god ja imala (taj) položaj u Ustavu. Takve odluke se donose u saradnji i uz podršku predsednika države i u dogovoru sa Vladom Srbije“, rekla je Tabaković.
Ona je dodala da su prve kupovine plemenitog metala na ino-tržištu obavljene kada je cena zlata bila 1.500 dolara po unci, da je sada cena na berzama oko 3.350 dolara po unci, te da prvobitna investicija od 993 miliona evra sada vredi 1,8 milijardi. Ipak, ove cene o kojima je govorila su bile 2021. godine i odnose se na kupljeno zlato tada u inostranstvu. Tabaković, ipak, nije komentarisala ovu poslednju veliku pomamu NBS za zlatom od početka 2025, od kada je prešlo rekordnih 3.000 dolara po unci.
Drugi čovek Alta banke aminovao plagijat guvernerke Tabaković
Guvernerka je izjavila i da je proces vraćanja zlata rezultat Vučićeve reakcije.
„(On je) 2021. godine postavio kratko pitanje ‘Jorgovanka, gde nam je ono zlato?’ Nije trebalo dalje da mi kaže, samo je rekao ‘Vidi šta se dešava u svetu’. Čim sam se vratila sa sastanka ja sam sa saradnicima organizovala vraćanje tih 12 tona zlata… Meni ne treba reći drugačije, to je jedno pitanje koje je meni bilo dovoljno da to uradim“, dodala je guvernerka.
Iako ovi razgovori zvuče kao da se pričalo o „štednji“ u slamarici koja je deo srpskog ekonomskog folklora, stručnjaci ipak ukazuju da je čuvanje zlata u inostranstvu dosta skuplje nego u zemlji. Takođe, ukoliko dođe do krize, mnogo ga je teže povući, sa čim se Srbija i suočila tokom pandemije, kad je nestalo novca u državnoj kasi.
Tu je i slučaj Venecuele, koja je držala zlato u Londonu, ali pošto je Velika Britanija priznala za predsednika Venecuele Huana Guaida, a ne Nikolasa Madura, Banka Engleske nije želela da vrati zlato vladi koju ne priznaje.
Pazarimo od Kineza
Dok Srbija pazari, Kinezi zarađuju.
Kompanija Ziđin od 2018. ima većinski udeo u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, koji jedini eksploatiše rudu zlata u Srbiji.
Tako Srbija zlato koje se nalazi na njenoj teritoriji kupuje od kineske kompanije. Vučić je, najavljujući 2022. dodatnu kupovinu zlata, rekao da je reč o „našem zlatu“, ali da je morao da ide kod Kineza da da traži popust. Ipak, iz NBS su tada za Slobodnu Evropu rekli da domaće zlato od Ziđina kupuju po tržišnim cenama, što je slučaj i kada se zlato kupuje u inostranstvu.
Čak 51 naselje u Srbiji nema alternativu NIS-ovim benzinskim stanicama, upozorila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović, najavljujući da će država posebno rešavati snabdevanje u tim sredinama zbog američkih sankcija ovoj kompaniji
U menjačnicama je definitivno veća potražnja za evrima, kažu za „Vreme“ iz Udruženja menjača Srbije. Razlog je neizvesnost oko NIS-a, ali prvenstveno neodgovorne poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Tri preduzeća u vlasništvu Elektroprivrede Srbije formalno su registrovana na Kosovu gde već 25 godina ne vrše nikakvu delatnost. Njihov ukupni dug je u međuvremenu premašio 580 miliona evra, pokazuju finansijski izveštaji koje je analizirao Radio Slobodna Evropa
Kada stupaju na snagu sekundarne sankcije? Da li to Aleksandar Vučić svesno rizikuje jer pušta NBS da i posle 7. decembra posluje sa NIS-om? Da li isto čine i strane banke?
U prvih osam meseci 2025. godine Srbija je uvezla više benzina nego u celoj 2023. i 2024. godini, navodi generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
