U martu je Evropski savet usvojio Zakon o kritičnim sirovinama, osmišljen da ojača samodovoljnost Evropske unije (EU) u sektoru retkih minerala i smanji zavisnost, naročito od Kine, te da istovremeno poveća saradnju s prijateljskim državama, prenosi Demostat.
Prema tom zakonu, do 2030. godine u rudnicima, odnosno reciklažnim centrima u EU, trebalo bi da se iskopa 10 odsto, preradi 40 odsto i reciklira 15 odsto godišnje potrošnje strateških sirovina u EU.
Novi zakon predviđa i da sve zemlje članice imaju obavezu da sprovedu sopstvena geološka istraživanja i mapiraju potencijalna nova nalazišta.
Predviđeno je i formiranje Odbora za kritične sirovine, koji će se sastojati od predstavnika zemalja EU i Evropske komisije, a koji će imati ovlašćenje da određene projekte proglasi za strateške i tako omogući niz administrativnih olakšica, kako bi, recimo, novi rudnik od strateškog značaja mogao da bude otvoren po ubrzanoj proceduri, za najviše dve godine.
Postizanje sporazuma sa zemljama van EU
Osim što je primarno fokusirana na povećanje domaćih kapaciteta za ekstrakciju, preradu, rafinaciju i reciklažu 17 strateških sirovina, EU od početka 2024. godine intenzivno radi na postizanju strateških sporazuma sa zemljama van EU koji u središtu imaju kritične sirovine.
Evropski parlamant dao je zeleno svetlo za trgovinski sporazum EU i Čilea 29. februara ove godine, a ta zemlja je već u velikoj meri zamenila Kinu kao glavnog snabdevača EU kritičnim sirovinama, pre svega litijumom.
U martu ove godine EU i Norveška potpisale su strateško partnerstvo o održivoj proizvodnji kritičnih sirovina i razvijanju procesa proizvodnje baterija.
Kakva će biti uloga Srbije
I Srbija, koja je već započela dijalog o strateškom partnerstvu sa EU u oblastima baterija i kritičnih sirovina, uključujući litijum, sada ima veliku priliku da preuzme aktivniju ulogu.
Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović rekao je Demostatu da EU ozbiljno računa na region i na Srbiju i da nove investicije u rudarstvo mogu povoljno da se odraze na srpsku ekonomiju.
On je naglasio da EU želi da razvije rudarstvo u zemljama članicama, i to isključivo uz poštovanje ekoloških standarda i zakona, i da isto očekuje i od Srbije.
Bivši ministar u Vladi Srbije Goran Svilanović rekao je da je u Srbiji potrebno napraviti ozbiljnu kalkulaciju i studije sveobuhvatne procene uticaja na životnu sredinu, dobiti i gubitaka, te u javnosti otvoriti mnoga pitanja o kojima se uopšte ne razgovara jer se, kako ocenjuje, pitanje eksploatacije kritičnih sirovina, među kojima je i litijum, posmatra crno-belo.
Srbija je jedna od zemalja koja ima značajne kritične sirovine, uključujući litijum, rekli su Demostatu u Evropskoj komisiji i dodali da EU želi integraciju Zapadnog Balkana u evropske industrijske lance snabdevanja, uključujući baterije.
Srbija u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa evropskim
Oni napominju da se EK zalaže za razvoj kapaciteta za preradu upravo na mestu gde se resursi nalaze.
Portparolka Evropske komisije za unutrašnje tržište Johana Bernsel naglasila je da CRMA (Kobalt, litijum, bakar, nikl) uključuje merila do 2030. godine za povećanje domaćih kapaciteta za ekstrakciju, preradu, rafinaciju i reciklažu 17 strateških sirovina i da zakonodavstvo EU obezbeđuje najviši nivo zaštite životne sredine i socijalne zaštite, uključujući rudarske projekte.
Ona je napomenula da društveno i ekološki odgovorno rudarstvo nastoji da smanji uticaj na životnu sredinu minimiziranjem ugljičnog otiska, korišćenjem prirodnih resursa, smanjenjem otpada i sprovođenjem efikasnih planova rekultivacije i rehabilitacije nakon rudarenja, kao i nadoknađivanjem lokalnog gubitka biodiverziteta – stvaranjem više biodiverziteta na drugim mestima.
Istakla je i da je jedan od ključnih aspekata društveno i ekološki odgovornog rudarstva angažman sa lokalnim zajednicama, što, između ostalog, podrazumeva poštovanje njihovih prava, tradicionalnog znanja i kulturnog nasleđa i uključenost u procese donošenja odluka.
„Pošto je Srbija u aprilu 2021. godine usvojila novi zakonodavni paket za rudarstvo i energetiku koji se fokusira na održivi razvoj i atraktivnost rudarskog sektora za strane investitore, ne očekujemo suštinske promene u zakonskom okviru u vezi sa usklađivanjem sa CRMA”, napomenula je Bernsel.
Na pitanje kako Zakon o kritičnim sirovinama može da promeni rudarstvo u Srbiji, uključujući i moguća istraživanja litijuma, iz Evropske komisije odgovaraju da je Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa evropskim, uključujući i oblast politike životne sredine.
Bernsel ističe da nedavno objavljeni plan kao jedan od svojih prioriteta ima integraciju Zapadnog Balkana u evropske industrijske lance snabdevanja i da bi upravo ovo celom regionu moglo doneti značajne koristi.
