Skoro sve na Volstritu se danas ruši, jer se pogoršava strah od usporavanja američke privrede i pokreće još jednu rasprodaju na finansijskim tržištima širom sveta, prenosi Beta.
Indeks „S& P 500“ je pao za 3,1 odsto u jutarnjem trgovanju i na putu je za svoj najgori dan za skoro dve godine. „Dow Jones Industrial Average“ je pao za 1.092 poena, ili 2,7 odsto sredinom prepodneva, a kompozitni indeks „Nasdaq“ pao je za 3,6 odsto.
Prethodno je japanski indeks „Nikkei 225“ pao za 12,4 odsto što mu je bio najgori dan od kraha „Crnog ponedeljka 1987“.
To je bila prva prilika da trgovci u Tokiju reaguju na izveštaj od petka koji pokazuje da su američki poslodavci prošlog meseca usporili zapošljavanje mnogo više nego što su ekonomisti očekivali. To je najnoviji podatak o američkoj privredi, koji je bio lošiji nego što se očekivalo. Sve to izaziva strah da su Federalne rezerve previše dugo pritiskale kočnice američke privrede kroz visoke kamatne stope, u nadi da će ugušiti inflaciju.
Potonule berze i u Evropi
Gubici u drugim delovima sveta bili su skoro isto toliki. Južnokorejski indeks „Kospi“ je pao 8,8 odsto, berze širom Evrope su potonule više od dva odsto, a bitkoin sedam odsto.
Čak je i zlato koje ima reputaciju da nudi sigurnost tokom burnih vremena, „palo“ za 1,7 odsto.
To je delom zato što se trgovci pitaju da li je šteta toliko ozbiljna da će Federalne rezerve morati da smanje kamatne stope na hitnom sastanku, pre svoje sledeće redovne odluke 18. septembra. Prinos državnih obveznica SAD nakratko je danas pao ispod 3,70 odsto sa 3,88 odsto kasno u petak i sa pet odsto u aprilu. Kasnije se oporavio i vratio se na 3,88 odsto.
„Fed bi mogao da dojaše na belom konju velikim smanjenjem kamatne stope, ali izgledi za to su slabašni“, rekao je Brajan Džejkobsen, glavni ekonomista u „Aneks Wealth Management“. Odluke Feda između redovnih sednica su „obično rezervisane za hitne slučajeve, kao što je bio kovid, a stopa nezaposlenosti od 4,3 odsto ne izgleda kao hitan slučaj“.
„Fed bi mogao da odgovori tako što će zaustaviti trend“ smanjenjem vrednosti državnih obveznica, rekao je on. „To bi moglo barem biti simbolično, da oni nisu slepi za ono što se dešava“.
Naravno, američka privreda i dalje raste, a recesija je daleko od izvesnosti. Fed je bio jasan u vezi sa svojim balansiranjem kada je počeo naglo da povećava stope u martu 2022: da je previše agresivan ugušio bi ekonomiju, ako bi bio previše mekan dao bi inflaciji više kiseonika i naštetio svima.
Veće šanse za recesiju
Ekonomista „Goldman Saksa“ Dejvid Merikl vidi veće šanse za recesiju u narednih 12 meseci. Ali on i dalje vidi samo 25 odsto verovatnoće za to „zato što podaci generalno izgledaju dobro“ i nema velike finansijske neravnoteže.
Neki od nedavnih padova Volstrita mogu jednostavno biti posledica toga što je berza ove godine dostigla desetine istorijskih maksimuma, delom zbog pomame oko tehnologije veštačke inteligencije (AI) i nade da će doći do smanjenja kamatnih stopa. Kritičari već neko vreme govore da je berza izgledala preskupo, pošto su cene deonica rasle brže od profita preduzeća.
„Tržište ima tendenciju da se pomera naviše kao da se penje uz stepenice, a spušta se kao da pada kroz prozor“, kaže Džej Džej Kinahan, izvršni direktor „IG North America“ koji većinu nedavnih zabrinutosti pripisuje euforiji zbog jenjavanja pomame za veštačkom inteligencijom, usred „tržišta koje je pretrčalo sebe“.
Rast su danas predvodila preduzeća u oblasti umetnosti, zabave i rekreacije, zajedno sa uslugama smeštaja i ishrane.
Ipak, akcije kompanija čiji je profit najbliže snazi privrede, pretrpele su velike gubitke zbog straha od usporavanja. Male kompanije u indeksu „Russell 2000“ pale su za 4,3 odsto što je dodatno ugasilo preporod i njih i drugih.
Stvari za Volstrit je pogoršalo o što su akcije „Big Tech“-a takođe naglo pale jer je najpopularnija trgovina na tržištu tokom većeg dela ove godine nastavila da se raspliće. Apple, Nvidia i nekolicina drugih Big Tech akcija – „Veličanstvena sedam“ su ove godine podigle „S& P 500“ do rekorda, čak i kada su visoke kamatne stope opterećivale veći deo berze.
Ali zamah Big Tech-a se prošlog meseca preokrenuo zbog zabrinutosti investitora da su im cene previsoke i da su očekivanja za budući rast prevelika da bi se ostvarila. Skup zapanjujućih izveštaja o profitu koji su započeli ažuriranjima iz Tesle i Alfabeta doneo je pesimizam i ubrzao pad.
Gubitak najvećih
Apple je u ponedeljak pao za 5,1 odsto jer je Voren Bafetov „Berkshire Hathaway“ otkrio da je smanjio vlasnički udio u proizvođaču iPhone telefona.
Nvidia, kompanija za proizvodnju čipova koja je postala simbol „bonance“ AI na Volstritu, pala je još više, 7,7 odsto. Analitičari su tokom vikenda smanjili svoje prognoze profita za tu kompaniju pošto je u izveštaju „The Information“ navedeno da je odložen novi Nvidijin čip za AI. Ta firma je smanjila svoju prognozu godišnjeg dobitka na 100 odsto, sa 170 odsto koliko se očekivalo sredinom juna.
Pošto su kompanije „Sedam veličanstvenih“ postale najveće na tržištu po tržišnoj vrednosti, kretanje njihovih akcija ima mnogo veću težinu za „S& P 500“ i druge indekse.
Brige izvan korporativnih profita, kamata i privrede takođe opterećuju tržište. Rat Izraela i Hamasa se možda pogoršava, što bi moglo da izazove oštre promene cene nafte. To povećava zabrinutost zbog potencijalnih žarišta širom sveta, dok bi predstojeći izbori u SAD mogli dodatno da izazovu probleme.
Volstrit je zabrinut zbog toga kako bi politika od novembra, kada prođu izbori u SAD, mogla da utiče na tržište, ali nagle promene cena akcija mogu uticati i na same izbore.
Tržišna previranja i zabrinutost zbog slabljenja ekonomije će verovatno postati tema predsedničke trke koja je do sada bila uglavnom fokusirana na imigraciju i inflaciju.
Pretnja od recesije će verovatno staviti u defanzivu potpredsednicu SAD Kamalu Haris, kandidatkinju vladajućih Demokrata za novu šeficu države. Ali sporiji rast bi takođe mogao dodatno smanjiti inflaciju i primorati bivšeg predsednika Donalda Trampa da se okrene od svog sadašnjeg fokusa koji je na rastu cena, na navođenje načina za oživljavanje ekonomije.
Izvor: Beta
