Ukoliko se nađete u situaciji da na svom računu u banci morate da uđete u dozvoljeni ili nedozvoljeni minus, ove godine ćete verovatno plaćati manju kamatu nego ranije.
Razlog tome je što se ona donedavno razlikovala od banke do banke čak i za više od 20 procenata, ali novom regulativom koju je usvojila Narodna banka Srbije i koja se primenjuje od početka 2025. godine, kamata, makar do sredine februara, neće moći da prelazi 19,75 odsto i na dozvoljeni i na nedozvoljeni minus.
Prema odluci NBS-a maksimalna kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja po tekućim računima, takozvane dozvoljene minuse, računa se po sledećem principu: stopa zakonske zatezne kamate uvećana za šest procentnih poena.
Trenutna visina zatezne kamatne stope je 13,75 odsto i na tom nivou će ostati do 13. februara 2025. godine, kada će biti određena njena nova visina.
Kada se to uzme u obzir, pomenutom računicom se dolazi do maksimalnog iznosa od 19,75 odsto kamate na dozvoljeni minus, a isti je i maksimalni iznos kamate na nedozvoljeni minus.
Kolike su bile kamate?
Ove kamatne stope razlikovale su se čak i za više od 20 odsto kod određenih banaka i prema poslednjim objavljenim podacima NBS-a iz novenbra 2024, kamatne stope na dozvoljeno prekoračenje kretale su se od 11,48 odsto do čak 33,45 odsto.
Kamate na nedozvoljeni minus išle su do 45 odsto.
Kada je o dozbovoljenom minusu reč, od 19 banaka samo dve su imale kamatu na ovaj iznos nižu od 19,75 odsto.
Samo kod malog broja banaka ove kamate ranije su bile ispod tog nivoa, dok su kod većine bile znatno više – podaci su Narodne banke Srbije.
Odluka o ograničenju ovih kamatnih stopa dobar je potez, smatraju ekonomisti, ali upozavaju na to da uvek pri ulaženju u minus treba biti oprezan, pa ne preporučuju takav vid finansiranja.
Najskuplji novac
Dozvoljeno prekoračenje treba gledati kao najskuplji novac, kaže ekonomista Zoran Grubišić za „Vreme”.
„Moj topao savet je da se to izbegava po svaku cenu. Najbolje je da vežete sebi ruke. Uvek je bolje koristiti kreditnu karticu, jer ne morate da platite kamatu ako je pametno koristite”, kaže Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Ipak, bez obzira na to, ljudi često pribegavaju ulasku u dozvoljeni minus.
Istog stava je i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.
„Jedan broj ljudi nema izbora, pa mora da koristi tu opciju, to im je jedini način da prežive do narednog meseca. Pretpostavljam da tu opciju koriste kada nemaju kud”, kaže Savić za „Vreme”.
I on dodaje da postoji niz drugih opcija koje su znatno povoljnije od dozvoljenog i nedozvoljenog minusa, poput gotovinskih kredita i kreditnih kartica, pa ni on nikako ne preporučuje ulazak u minus.
Dobar korak NBS
Odluku NBS o regulisanju kamatne stope na ova davanja sagovornici „Vremena“ smatraju dobrim korakom.
„U odnosu na ranije kamatne stope, to jeste boljitak. Zamislite da nema te intervencije, ko zna dokle bi tek onda otišle kamatne stope. To je radikalno niže u odnosu na kamate koje su neke banke ranije zaračunavale, ali je to i dalje petina od iznosa”, priča Savić.
I dalje je, međutim, neshvatljivo zašto su te kamate toliko visoke i zato korisnici treba da budu vrlo pažljivi kada ulaze u minus.
„Ljudi kada upadnu u tu priču, teško mogu da se izvuku”, dodaje Savić.
Politika „vrućeg novca“
Sniženje kamatnih stopa na dozvoljeni i nedozvoljeni minus treba staviti u širi kontekst kompletnih ograničenja za sve kreditne proizvode banaka, objašnjava Grubišić.
„Mi smo u poslednje dve godine prisustvovali trendu rasta kamatnih stopa, koji je donekle zaustavljen poslednjih meseci, i kamate su probile neke nivoe na koje nismo navikli. Govorim o referentnim i tržišnim kamatnim stopama, a mi znamo da se svi proizvodi prilagođavaju tržišnim kamatama. Kada su one u porastu i kamate na sve kreditne proizvode banaka rastu”, kaže sagovornik „Vremena”.
Kamate na nedozvoljeni i dozvoljeni minus su najviše i to je takozvana politika vrućeg, lako dostupnog novca, dodaje Grubišić.
„Ograničenje je prilagođeno samom karakteru tih proizvoda. Na stambenim kreditima to ograničenje je pet odsto, ali to je najsigurnijij proizvod”, objašnjava.
Kolika je zatezna kamanta stopa?
Odluka o maksimalnoj visini kamate na dozvoljeni i nedozvoljeni minus biće doneta u februaru.
Zvanična zatezna kamatna stopa zavisi od visine referentne kamatne stope koju utvrđuje NBS, na koju se dodaje još osam procentnih poena.
Trenutno je referentna kamanta stopa NBS na nivou od 5,75 odsto, što znači da je zatezna kamatna stopa 13,75 odsto. Što, opet, znači da je maksimalna kamatna stopa na dozvoljene minuse 19,75 odsto, prema računici koju je izvela NBS.
Ako se promeni referentna kamatna stopa, a sledeći sastanak Izvršnog odbora NBS tim povodom je 13. februara, promeniće se i zatezna kamatna stopa, pa posledično i maksimalna kamatna stopa na dozvoljene minuse.
Profesor Zoran Grubišić ne očekuje porast referentne kamatne stope u narednom periodu.
„Nisam siguran ni da će se smanjivati. Verovatno će ostati ista ili će se blago spustiti, jer je Evropska centralna banka to nedavno uradila, a mi obično pratimo taj trend”.
