Cene sirove nafte na svetskim berzama skočile su za 11 odsto tokom proteklih sedam dana, otkako je počeo najnoviji sukob između Izraela i Irana. Raste zabrinutost zbog potencijalnih globalnih poremećaja u snabdevanju naftom.
Kada je o Srbiji reč, Vlada na nedeljnom nivou određuje maksimalnu cenu goriva. Do prošlog petka ona je bila nešto jeftinija u odnosu na ovu nedelju, a prema novoj odluci, u narednih sedam dana benzin će koštati dva dinara više, a za litar dizela biće potrebno izdvojiti tri dinara više nego ove nedelje.
Vlada Srbije objavila je nove nedeljne maksimalne cene naftnih derivata, pa će tako do petka 27. juna benzin koštati 181, a evrdodizel 192 dinara.
Ima li to veze sa sukobom Izraela i Irana?
Šta utiče na cenu goriva
Kako je ranije objasnio za „Vreme” generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović, novi sukob ne bi trebalo da dovede do naglog povećanja cene goriva u maloprodaji u Srbiji, jer na rast cena goriva na pumpama ne utiče samo cena sirove nafte, već i niz drugih faktora.
„Između tržišta sirove nafte postoji i tržište derivata nafte na koje utiče više parametara, ne samo cena sirove nafte, kao što su sezonske kotacije benzina i dizela”, pojasnio je Mićović.
S obzirom da je počela sezona godišnjih odmora i putovanja, blagi rast cene goriva je očekivan zbog povećane potražnje.
Vlada Srbije već nekoliko godina uredbama uređuje maksimalnu cenu nafte i naftnih derivata i objavljuje ih na nedeljnom nivou. Akcize na naftne derivate spadaju, međutim, među najviše u Evropi.
Uticaj rata na Bliskom istoku
Kako su se cene nafte menjale od izbijanja rata između Izraela i Irana 13. juna?
Iako je odmah po prvim udarima cena nafte naglo porasla, usledio je blagi pad, ali su cene ostale nestabilne tokom čitave nedelje sa svakodnevnim rastom i padom.
Zaključno sa 19. junom, barel sirove nafte na svetskim berzama koštao je oko 77,3 dolara. Dan pre početka novog sukoba, 12. juna, barel nafte koštao je oko 69 dolara.
Dok tenzije rastu, a svetski lideri odlučuju o narednim koracima povodom rata, raste i zabrinutost da li bi cene nafte mogle da dostignu nivo iz 2022. godine nakon početka rata u Ukrajini, kada je barel nakratko koštao više od sto američkih dolara.
Ipak, stručnjaci smatraju da nema bojazni da bi to moglo da se dogodi.
Gaurav Šarma, nezavisni analitičar tržišta nafte, izjavio je za agenciju Anadolija da uprkos povećanim geopolitičkim tenzijama, na globalnom tržištu i dalje postoji dovoljna ponuda sirove nafte.
„Da se ovaj sukob dešavao pre 10 godina, videli bismo kako cene nafte dostižu 100 dolara. To se ne događa sada zato što učesnici na tržištu znaju da ima mnogo nafte koja nije sa Bliskog istoka ili nije iz OPEK-a“, rekao je on.
U objavi na društvenim mrežama prošlog petka, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol rekao je da su „tržišta dobro snabdevena“, dok je Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) saopštila da „nije bilo razvoja događaja u ponudi ili dinamici tržišta koji bi zahtevali nepotrebne mere“.
Ormuski moreuz
Iako još nije došlo do pada ponude, potencijalno zatvaranje Ormuskog moreuza ostaje najveća briga za globalno snabdevanje naftom. Uski plovni put (31 kilometar širine) na ušću Persijskog zaliva dnevno prenosi skoro 15 miliona barela sirove nafte, što je oko jedne trećine globalne pomorske trgovine naftom.
Ukoliko bi došlo do njegovog zatvaranja, cene bi mogle da odu u nebo.
Kako je ranije za „Vreme” objasnio Mićović, ne treba očekivati zatvaranje ovog plovnog puta, jer bi time bio sprečen i izvoz iranske nafte.
