Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Od početka 2026. godine Srbija uvodi porez na ugljen-dioksid s ciljem smanjenja uticaja klimatskih promena
Srbija od januara uvodi nacionalni porez na ugljen-dioksid (CO2) od četiri evra po toni.
Istovremeno za Srbiju i zemlje regiona obavezna je i naplata evropskog poreza za zagađivače poznatog kao sistem CBAM.
Željko Marković iz Saveza energetičara kaže da je cilj ovih mera smanjenje uticaja klimatskih promena.
Nacionalni porez na ugljen-dioksid regulisaće dva zakona – o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, o kojima je prošle sedmice završena javna rasprava.
Marković je rekao za RTS da će porez najviše uticati na ugljenično intenzivne industrije: proizvodnju azotnih đubriva i jedinjenja, gvožđa, čelika, fero legura, cementa i električne energije.
Prema njegovim rečima, porez će se plaćati na proizveden CO2 iskazan u toni, a kada je reč o drugim gasovima nastalim efektom staklene bašte, iskazivaće se u CO2 ekvivalentima.
Drugi zakon – o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, obavezuje i uvoznike, te emisije CO2, da uvoze i takse od četiri evra po toni.
Marković je naveo da se porez uvodi jer je i sama Srbija, kao i Evropska unija, potpisnica Pariskog sporazuma.
Podseća da je EU počela da se bavi efektom staklene bašte još 2005. godine, ocenio je da Srbija kaska za tom praksom.
„Cilj je da se nateraju oni proizvođači koji emituju CO2, da ulažu u svoju proizvodnju, nađu alternativne mere, načine kako da smanje zagađenje“, kaže Marković.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Мinistarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbiji „nema života“ bez Rafinerije u Pančevu. Situacija je toliko dramatična da je ona čak spremna da podnese ostavku
Sjedinjene Američke Države nisu prihvatile zahtev za produženje licence NIS-u, traže kompletan izlazak Rusa iz vlasništva NIS-a
„Vreme“ ekskluzivno objavljuje interni dokument o otkazima koji je izvršni odbor Delez Srbija poslao zaposlenima. I to nije sve. U njemu za promene poslovne dinamike direktno krive Vučićeve marže
Otpuštanja i otkazi, milionski gubici, zatvaranje radnji, kašnjenje sa plaćanjima, zaduživanje kod banaka. Sve ovo su indirektne posledice Vučićevih trgovinskih marži koje su trgovci manjih domaćih lanaca izneli resornoj ministarki na sastanku zatvorenom za javnost, saznaje „Vreme“
Vanredno povećanje minimalca krajem septembra obradovalo je radnike, ali je brojnim poslodavcima donelo glavobolju. Pojedine firme čak su ga navele kao jedan od razloga za zatvaranje. Mala preduzeća i ona na početku poslovanja imaju dodatni problem
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
