Zašto cene otkupa hrane padaju, a cene u prodavnicama ostaju iste

Poljoprivrednici u Srbiji jedva sastavljaju kraj s krajem, mnogi planiraju i da ugase svoja domaćinstva, a sve zbog toga što je cena otkupa njihovih proizvoda na granici ili ispod granice isplativosti – i dodatno se snižava.

Suprotno logici, cene prerađevina na rafovima se zbog toga ne smanjuju. To znači da se enormno bogate svi oni koji posreduju između proizvođača i kupaca, a na račun rada poljoprivrednika.

I ne samo to, zbog globalne nestabilnosti najavljuju se nova poskupljenja, pa će oni koji izrabljuju poljoprivrednike biti još bogatiji.

Privatne mlekare postale imperije

Mleko je najočigledniji primer kako stvari funkcionišu – proizvođači mleka toliko su očajni da sve češće na protestima prosipaju mleko pokušavajući da pokažu da im se više isplati da ga ne proizvode, nego da ga prodaju u bescenje. Istovremeno, mleko se u prodavnicama prodaje po višetruko većim cenama od otkupne.

Član Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja Predrag Veljković kaže za „Vreme“ da je otkupna cena mleka ispod svake proizviđačke cene, i da je u nekim slučajevima samo 25 dinara po litru, a najviša oko 60 dinara po litru, što je minimum. Ističe, da je sve ispod 60 dinara po litru čist gubitak za proizvođače mleka.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Kako onda mleko košta nekoliko puta više?

„U lancu prodaje mleka i mlečnih proizvoda zarađuju svi osim proizvođača mleka, koji gube. Mlekare vrlo dobro zarađuju, a svi vlasnici privatnih mlekara su proteklih godina postali ljudi koji imaju bukvalno imperije, sa velikim brojem objekata i sve su to zaradili na račun mleka“, kaže Veljković.

Dodaje da pored toga i trgovinski lanci imaju ogromne marže.

„Ne mogu da kažem da su visoke marže odgovornost Ministarstva poljoprivrede, jer je to pre svega odgovornost Ministarstva trgovine, i oni bi trebalo da ograniče marže. Ministarstvo trgovine bi trebalo da objasni kako to da mleko koje od nas ode po ceni od 25 dinara završi u rafu po ceni od 150 ili 180 dinara. Posle onako sušne godine i povećanja cena stočne hrane litar mleka nikako ne bi smeo da bude ispod 60 dinara. Sve ispod toga je totalna propast“, kaže Veljković.

Ogromne zarade uvozničkog lobija

Napominje da i uvoznički lobi, zahvaljujući velikim količinama mleka koje dolaze iz drugih zemalja, a koje ipak ne utiču na to da cena mleka u prodavnicma padne, ima ogromnu zaradu.

Ističe da su u najvećem problemu mala gazdinstva, sa 10 ili manje grla, posebno u brdsko-planinskim predelima, kao što je Pešterska visoravan, gde oni koji otkupljuju mleko često ne žele da dođu zbog nedostatka putne infrastrukture i konfiguracije terena.

„Ti ljudi su doslovno ucenjeni otkupnom cenom mleka. Država bi trebalo da zaštititi te ljude, ako joj je zaista stalo do njih. Ljudi zato odustaju od toga i gase proizvodnju, zbog čega će do kraja godine bar 50 odsto gazdinstava proizvođača mleka biti ugašeno“, zaključuje Veljković.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!