U svetlu rata SAD i Izraela protiv Irana, šef Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol upozorio je da se nazire “najgora energetska kriza u poslednjih nekoliko decenija”
Svet se trenutno istovremeno suočava sa „dve naftne krize i kolapsom isporuke gasa“, rekao je u ponedeljak Nacionalnom pres klubu u Sidneju šef Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol, misleći na trenutni rat na Bliskom istoku i uticaj ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Tokom dve uzastopne naftne krize 1970-ih, svet je „gubio oko pet miliona barela nafte dnevno“, rekao je Birol. „Sada gubimo jedanaest miliona barela dnevno, što je više od dva velika naftna šoka zajedno“, dodao je.
Tokom rata sa Iranom do sada je u regionu „teško ili veoma teško oštećeno“ najmanje 40 energetskih postrojenja.
Blokadu Ormuskog moreuza, ključnog za globalnu pomorsku trgovinu, šef IEA je okarakterisao kao „veliku pretnju“ svetskoj ekonomiji.
„Nijedna zemlja neće biti pošteđena posledica ove krize ako nastavi da se razvija u ovom pravcu“, rekao je. Stoga su potrebni globalni napori. „Čvrsto se nadam da će ovaj problem biti rešen što je pre moguće.“
Od početka napada na Iran 28. februara, Ormuski moreuz, koji kontroliše Iranska revolucionarna garda i kroz koji se transportuje oko jedne petine svetske nafte i tečnog prirodnog gasa, je zatvoren. Ova blokada, kao i iranski napadi na naftna i gasna postrojenja u regionu Zaliva, doveli su do naglog rasta cena nafte i gasa na svetskom tržištu.
Kao odgovor na povećanje cena, IEA je sredinom marta odlučio da oslobodi 426 miliona barela nafte iz svojih hitnih rezervi. Ovo je šesto oslobađanje strateških rezervi u istoriji agencije, koja je osnovana pre više od 50 godina – i najveće do sada. Uprkos tome, cene nafte su nastavile da rastu.
Predsednik SAD Donald Tramp postavio je ultimatum Iranu: ili će obezbediti potpuno siguran prolaz kroz Ormuski moreuz za sve, ili će bombama “razbucati” iranski energetski sektor.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Najveće državno energetsko preduzeće planira da izdvoji 14,4 miliona dinara za sistem koji će u realnom vremenu upozoravati na potencijalne reputacione krize. Povod za takvu odluku mnogi vide u aferama koje su prethodnih godina pratile EPS.
Porše nastavlja veliku reorganizaciju poslovanja. Zbog slabije prodaje u Kini, većih troškova izazvanih američkim carinama i sporijeg povrata ulaganja u električna vozila, kompanija planira novo smanjenje broja zaposlenih
„Za manje od dve godine Ominimo je dostigao gotovo milion korisnika i godišnji obim poslovanja veći od 350 miliona dolara, što ga čini najbrže rastućom tehnološkom kompanijom u oblasti osiguranja u svetu", piše Nova Ekonomija
Ako svim punoletnim građanima Srbije iz Akcionarskog fonda 22. septembra sleduje po 6.000 dinara, a isto toliko sleduje i vlasnicima sedam besplatno dobijenih akcija ovog fonda, koliko će dobiti oni koji su vlasnici 35, 49 ili 168 akcija ovog Fonda?
Ko je odgovoran za ukidanje američkih carina Srbiji?
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
