Statistički ekonomski podaci pobijaju tvrdnju o lakšem i berićetnijem životu građana Srbije. Šta je prošle godine pored frizera najviše poskupelo, a šta zaista pojeftinilo?
Da neko može samo da pucne prstima i „čudesno“ sredi privredu zemlje odavno se pokazalo kao nemoguće, ali se Aleksandar Vučić krajem leta nameračio upravo na ovaj podvig. Objavio je čitav set mera – jeftinije energente za veći broj građana, jednokratnu pomoć za penzionere, ograničenje trgovinskih marži u prodavnicama.
Mesec za mesecom, statistički ekonomski podaci, čak i državnih ustanova, ipak pobijaju tvrdnju o boljem i lakšem, ali prevashodno bogatijem životu građana Srbije.
Najnoviji pokazatelji koje je objavio Republički zavod za statistiku govore da su cene proizvoda i usluga u u novembru 2005. godine, u odnosu na pre godinu dana, povećane u proseku za 2,8 odsto.
Ubedljivo najviše su poskupeli frizeri i satovi, pokazuje statistika, i više od deset odsto. Značajno je skuplje i ono što je ljudima neophodno, a to je iznajmljivanje stanova, renoviranje i komunalije, u proseku za oko sedam odsto. Sa druge strane za jedno pet odsto pojeftinili su muzički uređaj ili slike, a kod robe masovno potrošnje, odnosno hrane, postoje veliki raskoraci.
Ono što ljude najviše zanima je koliko im para treba za prodavnice sa prehrabrenim artiklima. U odnosu na novembar 2024, hrana je prema zvaničnoj statisci u proseku povoljnija za oko 0,7 odsto. Najviše je poveftinilo povrće, oko 18 odsto. Za oko jedan odsto povoljnije je kupiti ribu, mleko, sir, jaja, a to su sve namirnice čije su maržae pod državnim merama koje bi trebalo da se ukinu do februara 2026, kada se očekuje nagli porast cena svih ovih proizvoda.
Sa druge strane, kafa je skuplja za 23 odsto, voće za više od 13 odsto, a sokovi za oko 10 odsto.
Evropska unija od 1. januara uvodi porez na emisije ugljenika (CBAM). Koliko to pogađa srpsku privredu i zašto nije spremna kada samo tranziciona faza traje već tri godine. U ovoj priči se krije i razlog za prekomerno tagađenje vazduha u Srbiji
Italijanski „Ariston“ otvorio je pogon u Nišu i za to dobio 22,2 miliona evra subvencija. U tom gradu nedavno je posao izgubilo više od 3.000 radnika, dok će „Ariston“ zaposliti ljudi. Ekonomista Goran Radosavljević za „Vreme“ objašnava - investitori u Srbiju više uopšte neće da dođu ako im ne date mnogo para
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima. Za mnoga mala i srednja preduzeća to je jednostavno preveliki zalogaj
U poslednjih nekoliko meseci, nekoliko stranih firmi na jugu Srbije zatvorilo je postrojenja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objašnjava to „značajnim rastom plata”
Švajcarska je prijavila viši nivo kadmijuma u smrznutim malinama uvezenim iz Srbije. Od početka 2025. nedozvoljene supstance pronađene su u 28 proizvoda izvezenih u Evropu
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
