Paori širom Evrope blokiraju svoje zemlje, kako se ove sedmice videlo u Nemačkoj. Iako se u EU izdvajaju mnogo veće pare za agrar nego recimo u Srbiji. Zašto je tako, za “Vreme” govori profesor i sindikalac Zoran Stojiljković
Nakon što su poljoprivrednici u Nemačkoj odlučili da traktorima blokiraju ključne saobraćajnice širom zemlje, štrajk se proširio i na železnice. Kako je najavljeno, nemačke mašinovođe neće ulaziti u kokpite tri dana, a tamošnji sindikat odlučio je da će osim putničkog, štrajkom biti obuhvaćen i teretni saobraćaj, što će u određenoj meri odraziti i na susedne zemlje koje zavise od nemačkih železnica.
Novembar proše godine u Srbiji je obeležio takođe protest poljoprivednika, koji su duže od nedelju dana traktorima su blokirali neke od najvažnijih saobraćajnica, pokušavajući na taj način da ukažu na bedan položaj u kom se nalaze.
Zadovljniji nego što su bili
Blokade su prestale, a protesti su utihnuli, nakon što su četiri poljoprivredna udruženja ispregovarala sa premijerkom i resornom ministarkom Jelenom Tanasković da poljoprivrednici dizel ubuduće kupuju na benzinskim pumpama Naftne industrije Srbije (NIS) po povlašćenoj ceni od 179 dinara, a da onda u roku od dve nedelje dobiju povrat 50 dinara po litru.
Dogovorene su i subvencije po hektaru, od kojih će se 17.000 dinara isplaćivati u robi, a ostalo u novcu. Kako su rekli tada srpski poljoprivrednici, zadovoljniji su nego što su bili.
Podsetimo, poljoprivrednici su zahtevali subvencije od 300 evra po hektaru obradivog zemljišta.
O tome zašto su evropski poljoprivrednici složniji, pa smim tim i moćniji, iako dolaze iz sistema u kojima se za opstanak agrara izdvajaju mnogo veća sredstva nego u Srbiji, razgovarali smo sa profesorom Fakulteta političkih nauka i dugogdišnjim sindikalcem Zoranom Stojiljkovićem.
Neophodno samoorganizovanje
Kako objašnjava za “Vreme”, situacija u kojoj su poljoprivrednici u Srbiji je samo primer nečega što postoji na svim drugim ravnima.
“Ono što je naša specifičnost u svemu tome, a to i jeste rezultat ranijeg razvoja ne samo u poljoporivredi već i u našoj privredi, jeste ta vrsta oslanjanja na državna obećanja i nespremnosti za autonomnu samoodrbranu, kao i organizovanje kod poljoprivrednika koji su pritisnuti s jedne strane korporativnim kapitalom, a sa druge krupnim zemljoposednicima”, kaže Stoiljković.
Kako kaže, sitni sektor je pritisnut i ako nema adekvatnu razvojnu politiku i razvojnu strategiju države dolazi do vrlo neugodne situacije i povremene krize koja onda oneomogućuje privredni razvoj uopšte.
“Naši poljoprivrednici tek sada počinju da stiču ta iskustva efektivnog samoorganizovanja. Prvo su se naučili kao i svi da je predizborna kampanja pravi trenutak da vaši protesti budu vidljiviji i da izvučete neka značajnija obećanja, ali ono što sada uče je da ta obećanja i neki dogovori za budućnost traže i solidniju samoorganizaciju”, kaže Stojiljković.
Faza rasta
On objašnjava da je za Srbiju tipična fragmentirana partijska i sindikalna scena, pri čemu je uvek pristutan i pokušaj države da ima svoje omiljene stranke, sindicate koji su lojalni, pa tako i lojalna poljoprivredna udruženja.
“Poljoprivrednici prolaze kroz dečiju fazu pluralizacije samoorganizovanja kod nas”, kaže Stojiljković.
Ono što prepoznaje kao glavni problem je parcijalno organizovanje, rataea, malinara, stočara, bez svesti da se pravim samoorganizovanjem može nešto učiniti.
“Protest može biti uspešan sa stanovišta trenutnog zadovoljavanja zahteva, ali druga je stvar pokret koji proizvodi promene. Mi imamo problem i sa ovim građanskim protestima.
Treći zaključak je globalna stvar, a do njega većina protestanata u našoj zemlji nije došla. Ako demokratsko-politički zahtevi nisu povezani sa socijalnim zahtevima, neće biti pozitivne razrešnice. Kao što će i poljoprivrednici morati konačno da shvate da bez demokratskog okvira i socijalnog dijaloga nema trajne razrešnice”, kaže Stojiljković.
Kako bi sferu politike učinili koliko-toliko odgovornom, neophodno je prepoznati sopstvenu moć, kaže naš sagovornik i dodaje da je to funkcija medija, sindikata, udruženja, protesta…
“Teško se postaje politički punoletan”, zaključuje Stojiljković.
Rat pre reforme
Uz osvrt na poljoprivredne proteste u Evropi, on ocenjuje da uprkos jačem samoorganizovanju, ni prošle godine protesti u Francuskoj i Nemačkoj nisu dali neki veliki efekat.
“Ali to pokazauje da je imperijalna polarizacija po svetu i ruska agresija u Ukrajini nešto što nike problem i uslovljena je imperijalnom lokigom kolektivnog političkog zapada koji će radije ići na proizvodnju ratova da očuva moć, nego što će radije reformisati sopstvena društva.
Da bi do suštinke promene došlo prvo morate da imate samopoštovanje, svest o solidarnosti i o tome da su promene moguće”, kaže Stojiljković.
Izgradnja druge linije beogradskog metroa, iako najavljivana kao „projekt budućnosti“, nailazi na prve ozbiljne prepreke – eksproprijacija zemljišta u opštinama Novi Beograd i Zemun. Građani su zabrinuti zbog niskih naknada, nejasnih procedura i mogućih zloupotreba, dok vlasti tvrde da je reč o neophodnom koraku za razvoj grada
U Srbiju se uvoze ogromne količne mleka u prahu, ali se ono, umesto da završi kod proizvođača konditorskih proizvoda, rastvara u vodi i prodaje kao sveže mleko. Nije to jedina muka srpskih mlekara
Izgradnja auto-puteva u Srbiji poslednjih godina glavni je adut aktuelne vlasti. Dok se ovi projekti promovišu kao dokaz napretka, postavlja se pitanje – po kojoj ceni? Stručnjaci, naime, ističu da su cene ovih projekata daleko veće nego u inostranstvu, i to u državama regiona
Rukovostvo Elektrdistribucije Srbije (EDS) je smislilo da potrošači od 1. juna sami prijave stanje brojila za struju. EDS će to raditi jednom u tri meseca. Nov sistem nije ni startovao, a već ima puno nedoumica
Vlada Srbije je bez ikakvog obrazloženja preusmerila više od 11 milijardi dinara sa infrastrukturnih, bezbednosnih i razvojnih projekata u budžetsku rezervu. Ovaj potez se poklapa sa najavama Aleksandra Vučića za povećanje penzija i plata. Stručnjaci upozoravaju na manjak transparentnosti i moguće zloupotrebe mehanizma budžetske rezerve
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
