U poslednjem kvartalu 2024, najveći rast zabeležen u sektoru smeštaja i ishrane, dok su poljoprivrdnici beleže deficit. Najbolje ide IT sektoru
Tokom poslednja tri meseca 2024. godine, preduzeća u Srbiji ostvarila su za 6,3 odsto veće poslovne prihode u odnosu na isti period 2023, ali su istovremeno povećani i poslovni rashodi – i to za 7,8 procenata, što ukazuje da je, opšte uzev, pred kraj godine blago povećan pritisak na profitabilnost srpske privrede.
Najveći rast zabeležen je u sektoru smeštaja i ishrane, dok poljoprivreda beleži pad poslovnih prihoda. Očekivano, i u IT sektoru prihodi su uglavnom rasli, piše Dunja Marić za Novu ekonomiju.
Republički zavod za statistiku objavio je izveštaj o kvartalnom poslovanju preduzeća.
Izveštaj se odnosi na četvrti kvartal prethodne godine, a podaci su obrađeni u sektoru poljoprivrede, građevinarstva, trgovine, saobraćaja, smeštaja i ishrane, informisanja i informacioih i komunikacionih tehnologija.
Iako svi sektori beleže rast poslovnih prihoda, odnosno prihoda od prodaje roba i usluga, istovremeno svi beleže i rast poslovnih rashoda, odnosno troškova koje imaju prilikom obavljanja delatnosti. Dakle, poslovni prihodi u poslednjem kvartalu 2024. godine bili su za 6,3 odsto veći u odnosu na isti period 2023, ali su bili veći i rashodi – i to za 7,8 odsto.
Kada se četvrti kvartal uporedi sa trećim kvartalom 2024, vidi se da su prihodi porasli 9,2, a rashodi 10,6 odsto.
Od svih sektora, najveći rast poslovnih prihoda za godinu dana zabeležen je kod smeštaja i ishrane, za 25,7 odsto. U poređenju sa prethodnim kvartalom, rast je manji – 5,03 procenta. Razlog za rast prihoda treba tražiti u cenama ugostiteljskih usluga, koje su u konstantnom porastu. Samo od decembra 2023. do istog meseca 2024, ugostiteljske usluge porasle su 14,1 odsto.
Suprotno, najneuspešniji je bio sektor poljoprivrede, koji je za godinu dana zabeležio pad prihoda od 7,1 odsto. Smanjeni su, doduše i rashodi, za 2,2 odsto. Ovakvi rezultati ne čude, imajući u vidu da je stanje u poljoprivredi u našoj državi loše, na šta često ukazuju i poljoprivrednici.
Gotovo duplo veći rast rashoda od rasta prihoda ostvario je sektor industrije i građevinarstva. Preciznije, prihodi u ovom sektoru za godinu dana porasli su 6,5 odsto, a rashodi 11,9 procenata.
Kakvo je stanje u IT industriji?
Informaciono-komunikacioni sektor (IKT) ostvario je rast prihoda za 11,6 za godinu dana, a u poređenju sa trećim kvartalom, rast je iznosio 25,5 odsto. Rashodi su u poslednjem kvartalu prošle godine bili 11,4 odsto veći u poređenju sa istim periodom 2023. Ukoliko se rashodi uporede sa trećim kvartalom 2024. godine, troškovi su porasli za čak 25,9 odsto.
Inače, u prerađivačkoj industriji IKT sektora, najveći rast prihoda za godinu dana, 36,9 odsto, ostvaren je u proizvodnji komunikacione opreme, mada su njihovi rashodi porasli gotovo isto – 36,7 procenata. Prihod od prodaje računara i opreme bio je 5,4 odsto manji, dok su rashodi uvećani za 17,6 procenata.
Što se tiče usluga u IKT sektoru, prihod je porastao za 31,2 odsto kod izdavanja softvera. Istovremeno, rashodi u ovoj oblasti su smanjeni, i to za 1,8 odsto. Pad profita zabeležen je u trgovini na veliko IKT opremom, za 1,8 odsto. Za 1,5 odsto smanjeni su i rashodi u ovoj oblasti.
Da IKT sektor u Srbiji dobro posluje, više puta su potvrđivali i državni zvaničnici. Tako je direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović u januaru izjavio da je ukupan izvoz ovih usluga od januara do novembra 2024. godine iznosio 3,712 milijardi evra, čime je premašen prošlogodišnji rekord.
Kako je tada navedeno, samo u novembru 2024. godine, izvoz IKT usluga iznosio je 371 miliona evra, što je 20 odsto više u odnosu na isti mesec 2023, piše Nova ekonomija.
Povodom neistinite interpretacije najnovije projekcije inflacije Narodne banke Srbije od strane portala „Vreme“ koristimo priliku da još jednom ponovimo detalje februarske projekcije inflacije
Iako guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković tvrdi da ne očekuje značajan skok cena u prodavnicama, zvanični podaci institucije koju vodi ipak pokazuju drugačije
Aleksandar Vučić ekskluzivno je objavio da je prosečan Srbin zaradio više od 1.000 evra u decembru. Ovu vest „pozajmio je“ dan pre puštanja zvanične državne računice Republičkog zavoda za statistiku. Iako naizgled pozamašna, ova cifra na žalost nema veze sa stvarnošću većine ljudi u zemlji
Država je od 1. januara 2026. obustavila podsticaje za otpad. Neke reciklažne kompanije su, saznaje „Vreme“, prestale da preuzimaju stare gume, frižidere i akumulatore. Mnogi su preplašeni za dalji opstanak, iako se bave poslom od javnog interesa. Šta će biti sa ovim otpadom?
Nakon imenovanja za generalnu direktorku RTS-a, Manja Grčić je prestala da obavlja funkcije direktorke u firmama Minacord Media, Tačno i Majo Public
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
