U poslednjem kvartalu 2024, najveći rast zabeležen u sektoru smeštaja i ishrane, dok su poljoprivrdnici beleže deficit. Najbolje ide IT sektoru
Tokom poslednja tri meseca 2024. godine, preduzeća u Srbiji ostvarila su za 6,3 odsto veće poslovne prihode u odnosu na isti period 2023, ali su istovremeno povećani i poslovni rashodi – i to za 7,8 procenata, što ukazuje da je, opšte uzev, pred kraj godine blago povećan pritisak na profitabilnost srpske privrede.
Najveći rast zabeležen je u sektoru smeštaja i ishrane, dok poljoprivreda beleži pad poslovnih prihoda. Očekivano, i u IT sektoru prihodi su uglavnom rasli, piše Dunja Marić za Novu ekonomiju.
Republički zavod za statistiku objavio je izveštaj o kvartalnom poslovanju preduzeća.
Izveštaj se odnosi na četvrti kvartal prethodne godine, a podaci su obrađeni u sektoru poljoprivrede, građevinarstva, trgovine, saobraćaja, smeštaja i ishrane, informisanja i informacioih i komunikacionih tehnologija.
Iako svi sektori beleže rast poslovnih prihoda, odnosno prihoda od prodaje roba i usluga, istovremeno svi beleže i rast poslovnih rashoda, odnosno troškova koje imaju prilikom obavljanja delatnosti. Dakle, poslovni prihodi u poslednjem kvartalu 2024. godine bili su za 6,3 odsto veći u odnosu na isti period 2023, ali su bili veći i rashodi – i to za 7,8 odsto.
Kada se četvrti kvartal uporedi sa trećim kvartalom 2024, vidi se da su prihodi porasli 9,2, a rashodi 10,6 odsto.
Od svih sektora, najveći rast poslovnih prihoda za godinu dana zabeležen je kod smeštaja i ishrane, za 25,7 odsto. U poređenju sa prethodnim kvartalom, rast je manji – 5,03 procenta. Razlog za rast prihoda treba tražiti u cenama ugostiteljskih usluga, koje su u konstantnom porastu. Samo od decembra 2023. do istog meseca 2024, ugostiteljske usluge porasle su 14,1 odsto.
Suprotno, najneuspešniji je bio sektor poljoprivrede, koji je za godinu dana zabeležio pad prihoda od 7,1 odsto. Smanjeni su, doduše i rashodi, za 2,2 odsto. Ovakvi rezultati ne čude, imajući u vidu da je stanje u poljoprivredi u našoj državi loše, na šta često ukazuju i poljoprivrednici.
Gotovo duplo veći rast rashoda od rasta prihoda ostvario je sektor industrije i građevinarstva. Preciznije, prihodi u ovom sektoru za godinu dana porasli su 6,5 odsto, a rashodi 11,9 procenata.
Kakvo je stanje u IT industriji?
Informaciono-komunikacioni sektor (IKT) ostvario je rast prihoda za 11,6 za godinu dana, a u poređenju sa trećim kvartalom, rast je iznosio 25,5 odsto. Rashodi su u poslednjem kvartalu prošle godine bili 11,4 odsto veći u poređenju sa istim periodom 2023. Ukoliko se rashodi uporede sa trećim kvartalom 2024. godine, troškovi su porasli za čak 25,9 odsto.
Inače, u prerađivačkoj industriji IKT sektora, najveći rast prihoda za godinu dana, 36,9 odsto, ostvaren je u proizvodnji komunikacione opreme, mada su njihovi rashodi porasli gotovo isto – 36,7 procenata. Prihod od prodaje računara i opreme bio je 5,4 odsto manji, dok su rashodi uvećani za 17,6 procenata.
Što se tiče usluga u IKT sektoru, prihod je porastao za 31,2 odsto kod izdavanja softvera. Istovremeno, rashodi u ovoj oblasti su smanjeni, i to za 1,8 odsto. Pad profita zabeležen je u trgovini na veliko IKT opremom, za 1,8 odsto. Za 1,5 odsto smanjeni su i rashodi u ovoj oblasti.
Da IKT sektor u Srbiji dobro posluje, više puta su potvrđivali i državni zvaničnici. Tako je direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović u januaru izjavio da je ukupan izvoz ovih usluga od januara do novembra 2024. godine iznosio 3,712 milijardi evra, čime je premašen prošlogodišnji rekord.
Kako je tada navedeno, samo u novembru 2024. godine, izvoz IKT usluga iznosio je 371 miliona evra, što je 20 odsto više u odnosu na isti mesec 2023, piše Nova ekonomija.
U naselju Zabrnjica u blizini Priboja australijska rudarska kompanija Middle Island Resources Limited otkrila je „potencijalno značajnu zonu zlatne mineralizacije”
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
