U poslednjem kvartalu 2024, najveći rast zabeležen u sektoru smeštaja i ishrane, dok su poljoprivrdnici beleže deficit. Najbolje ide IT sektoru
Tokom poslednja tri meseca 2024. godine, preduzeća u Srbiji ostvarila su za 6,3 odsto veće poslovne prihode u odnosu na isti period 2023, ali su istovremeno povećani i poslovni rashodi – i to za 7,8 procenata, što ukazuje da je, opšte uzev, pred kraj godine blago povećan pritisak na profitabilnost srpske privrede.
Najveći rast zabeležen je u sektoru smeštaja i ishrane, dok poljoprivreda beleži pad poslovnih prihoda. Očekivano, i u IT sektoru prihodi su uglavnom rasli, piše Dunja Marić za Novu ekonomiju.
Republički zavod za statistiku objavio je izveštaj o kvartalnom poslovanju preduzeća.
Izveštaj se odnosi na četvrti kvartal prethodne godine, a podaci su obrađeni u sektoru poljoprivrede, građevinarstva, trgovine, saobraćaja, smeštaja i ishrane, informisanja i informacioih i komunikacionih tehnologija.
Iako svi sektori beleže rast poslovnih prihoda, odnosno prihoda od prodaje roba i usluga, istovremeno svi beleže i rast poslovnih rashoda, odnosno troškova koje imaju prilikom obavljanja delatnosti. Dakle, poslovni prihodi u poslednjem kvartalu 2024. godine bili su za 6,3 odsto veći u odnosu na isti period 2023, ali su bili veći i rashodi – i to za 7,8 odsto.
Kada se četvrti kvartal uporedi sa trećim kvartalom 2024, vidi se da su prihodi porasli 9,2, a rashodi 10,6 odsto.
Od svih sektora, najveći rast poslovnih prihoda za godinu dana zabeležen je kod smeštaja i ishrane, za 25,7 odsto. U poređenju sa prethodnim kvartalom, rast je manji – 5,03 procenta. Razlog za rast prihoda treba tražiti u cenama ugostiteljskih usluga, koje su u konstantnom porastu. Samo od decembra 2023. do istog meseca 2024, ugostiteljske usluge porasle su 14,1 odsto.
Suprotno, najneuspešniji je bio sektor poljoprivrede, koji je za godinu dana zabeležio pad prihoda od 7,1 odsto. Smanjeni su, doduše i rashodi, za 2,2 odsto. Ovakvi rezultati ne čude, imajući u vidu da je stanje u poljoprivredi u našoj državi loše, na šta često ukazuju i poljoprivrednici.
Gotovo duplo veći rast rashoda od rasta prihoda ostvario je sektor industrije i građevinarstva. Preciznije, prihodi u ovom sektoru za godinu dana porasli su 6,5 odsto, a rashodi 11,9 procenata.
Kakvo je stanje u IT industriji?
Informaciono-komunikacioni sektor (IKT) ostvario je rast prihoda za 11,6 za godinu dana, a u poređenju sa trećim kvartalom, rast je iznosio 25,5 odsto. Rashodi su u poslednjem kvartalu prošle godine bili 11,4 odsto veći u poređenju sa istim periodom 2023. Ukoliko se rashodi uporede sa trećim kvartalom 2024. godine, troškovi su porasli za čak 25,9 odsto.
Inače, u prerađivačkoj industriji IKT sektora, najveći rast prihoda za godinu dana, 36,9 odsto, ostvaren je u proizvodnji komunikacione opreme, mada su njihovi rashodi porasli gotovo isto – 36,7 procenata. Prihod od prodaje računara i opreme bio je 5,4 odsto manji, dok su rashodi uvećani za 17,6 procenata.
Što se tiče usluga u IKT sektoru, prihod je porastao za 31,2 odsto kod izdavanja softvera. Istovremeno, rashodi u ovoj oblasti su smanjeni, i to za 1,8 odsto. Pad profita zabeležen je u trgovini na veliko IKT opremom, za 1,8 odsto. Za 1,5 odsto smanjeni su i rashodi u ovoj oblasti.
Da IKT sektor u Srbiji dobro posluje, više puta su potvrđivali i državni zvaničnici. Tako je direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović u januaru izjavio da je ukupan izvoz ovih usluga od januara do novembra 2024. godine iznosio 3,712 milijardi evra, čime je premašen prošlogodišnji rekord.
Kako je tada navedeno, samo u novembru 2024. godine, izvoz IKT usluga iznosio je 371 miliona evra, što je 20 odsto više u odnosu na isti mesec 2023, piše Nova ekonomija.
Izgradnja druge linije beogradskog metroa, iako najavljivana kao „projekt budućnosti“, nailazi na prve ozbiljne prepreke – eksproprijacija zemljišta u opštinama Novi Beograd i Zemun. Građani su zabrinuti zbog niskih naknada, nejasnih procedura i mogućih zloupotreba, dok vlasti tvrde da je reč o neophodnom koraku za razvoj grada
U Srbiju se uvoze ogromne količne mleka u prahu, ali se ono, umesto da završi kod proizvođača konditorskih proizvoda, rastvara u vodi i prodaje kao sveže mleko. Nije to jedina muka srpskih mlekara
Izgradnja auto-puteva u Srbiji poslednjih godina glavni je adut aktuelne vlasti. Dok se ovi projekti promovišu kao dokaz napretka, postavlja se pitanje – po kojoj ceni? Stručnjaci, naime, ističu da su cene ovih projekata daleko veće nego u inostranstvu, i to u državama regiona
Rukovostvo Elektrdistribucije Srbije (EDS) je smislilo da potrošači od 1. juna sami prijave stanje brojila za struju. EDS će to raditi jednom u tri meseca. Nov sistem nije ni startovao, a već ima puno nedoumica
Vlada Srbije je bez ikakvog obrazloženja preusmerila više od 11 milijardi dinara sa infrastrukturnih, bezbednosnih i razvojnih projekata u budžetsku rezervu. Ovaj potez se poklapa sa najavama Aleksandra Vučića za povećanje penzija i plata. Stručnjaci upozoravaju na manjak transparentnosti i moguće zloupotrebe mehanizma budžetske rezerve
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
sr 
English
Deutsch
Русский