Skupštini Srbije dostavljena je inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu. Rešavanje problema bacanja hrane i olakšavanje donacija hrane uticalo bi na smanjenje siromaštva, ali i na očuvanje priorodnih resursa kojih je sve manje
U svetu se baci tri puta više hrane nego što je potrebno da se nahrane gladni – oko 1,3 milijade tona godišnje završi u smeću.
Zvanično, u Srbiji se godišnje baci između 770.000 i 900.000 tona hrane.
Ekonomska računica, na osnovu analize iz 2020. godine, pokazuje da bi se smanjenjem PDV-a prihod u državnu kasu smanjio za oko 25 miliona dinara, ali da bi se povećala vrednost donirane hrane za oko 160 miliona dinara.
Skupštini Srbije dostavljena je inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu i tako podstaknu proizvođači i trgovci da je usmere ka narodnim kuhinjama i sličnim organizacijama. Smanjenje PDV-a na poklonjenu hranu bi svakako olakšalo kompanijama da doniraju hranu onima kojima je je potrebna.
Od bačene hrane bi mogla da se nahrani još jedna zemlja
Direktor Federacije banaka Srbije Aleksandar Vidaković kaže za „Vreme” da je upoznat sa inicijativom, ali da se već godinama čeka na nekakav pomak.
Federacija banka hrane ima sedam banaka na teritoriji cele Srbije. Ima i više od 400 udruženja, narodne kuhinje i hrani oko 480.000 korisnika.
„Mi se trudimo da pomognemo i ljudima koji nisu zvanično prepoznati kao socijalni slučajevi. Samo na Staroj planini imamo, na primer, 1500 staračkih domaćinstava koje pomažemo preko narodne kuhinje iz Knjaževca”, kaže Vidaković.
Dodaje da količina koja se baci i spali godišnje može da nahrani ne samo Srbiju nego i još jednu zemlju u regionu.
„Tu je ekolokški aspekt jer je zagađenje ogromno kada se spaljuje organska hrana. Takođe, kompanije imaju velike troškove prilikom uništavanja hrane”, kaže Vidaković.
Gladna deca koja ne znaju za banane
On napominje i da je ovo problem čitavog društva, te da bi bilo neophodno da budu uključeni i ekolozi i kompanije uz sve nadležne institucije.
Kuvana hrana, na primer, kaže, ne može da se donira, pa tako ostaje i strahovita količina hrane iz restorana, pekara, ketering, koja se baca, dok širom Srbije gladuju i deca.
„Gladna deca u Trgovištu ne znaju šta su banane. Oni jedu paprike jer im je to dostupno. To je zaista tuga. Sve donacije su usmerene na Beograd, Kragujevac, Niš. Ali kad odete malo dalje u Kuršumliju, Medveđu, ne biste verovali kako ljudi žive”, kaže Vidaković.
U Srbiji oko 123.000 dece živi ispod granice apsolutnog siromaštva, što znači da su gladni, a hrana se, recimo, na svadbama baca besomučno.
Šef kuhinje Dejan Stankoviću rekao je ranije za „Vreme“ da se u Beogradu za jedan vikend baci otprilike devet i po tona hrane.
Bacanje hrane utiče i na klimatske promene
Svakog dana kada bacimo 20 miliona kriški hleba stvara se emisija gasova staklene bašte jednaka onoj koju pravi više od 140.000 automobila godišnje.
To je rezultat istraživanja Akcionog programa za otpad i resurse (VRAP), dobrotvorne organizacije koja sarađuje sa preduzećima, zajednicama i ljudima kako bi pomogla u smanjenju otpada i efikasnom korišćenju resursa.
Rešavanjem problema bacanja hrane i uvećanih donacija hrane, ne samo što se radi na problemu siromaštva, već je ovo i mnogo šire pitanje koje utiče i na očuvanje životne sredine.
Bacanje hrane ne znači samo da je ta hrana odložena negde, bačeni su i novac, voda, energija, zemljište i transport.
Bacanje hrane može čak i da doprinese klimatskim promenama, jer se često se otprema na deponije, gde se ostavlja da trune i proizvodi metanski gas.
Kad bi bačena hrana bila neka zemlja, bio bi to treći najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte posle Amerike i Kine.
Povodom neistinite interpretacije najnovije projekcije inflacije Narodne banke Srbije od strane portala „Vreme“ koristimo priliku da još jednom ponovimo detalje februarske projekcije inflacije
Iako guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković tvrdi da ne očekuje značajan skok cena u prodavnicama, zvanični podaci institucije koju vodi ipak pokazuju drugačije
Aleksandar Vučić ekskluzivno je objavio da je prosečan Srbin zaradio više od 1.000 evra u decembru. Ovu vest „pozajmio je“ dan pre puštanja zvanične državne računice Republičkog zavoda za statistiku. Iako naizgled pozamašna, ova cifra na žalost nema veze sa stvarnošću većine ljudi u zemlji
Država je od 1. januara 2026. obustavila podsticaje za otpad. Neke reciklažne kompanije su, saznaje „Vreme“, prestale da preuzimaju stare gume, frižidere i akumulatore. Mnogi su preplašeni za dalji opstanak, iako se bave poslom od javnog interesa. Šta će biti sa ovim otpadom?
Nakon imenovanja za generalnu direktorku RTS-a, Manja Grčić je prestala da obavlja funkcije direktorke u firmama Minacord Media, Tačno i Majo Public
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
