Skupštini Srbije dostavljena je inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu. Rešavanje problema bacanja hrane i olakšavanje donacija hrane uticalo bi na smanjenje siromaštva, ali i na očuvanje priorodnih resursa kojih je sve manje
U svetu se baci tri puta više hrane nego što je potrebno da se nahrane gladni – oko 1,3 milijade tona godišnje završi u smeću.
Zvanično, u Srbiji se godišnje baci između 770.000 i 900.000 tona hrane.
Ekonomska računica, na osnovu analize iz 2020. godine, pokazuje da bi se smanjenjem PDV-a prihod u državnu kasu smanjio za oko 25 miliona dinara, ali da bi se povećala vrednost donirane hrane za oko 160 miliona dinara.
Skupštini Srbije dostavljena je inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu i tako podstaknu proizvođači i trgovci da je usmere ka narodnim kuhinjama i sličnim organizacijama. Smanjenje PDV-a na poklonjenu hranu bi svakako olakšalo kompanijama da doniraju hranu onima kojima je je potrebna.
Od bačene hrane bi mogla da se nahrani još jedna zemlja
Direktor Federacije banaka Srbije Aleksandar Vidaković kaže za „Vreme” da je upoznat sa inicijativom, ali da se već godinama čeka na nekakav pomak.
Federacija banka hrane ima sedam banaka na teritoriji cele Srbije. Ima i više od 400 udruženja, narodne kuhinje i hrani oko 480.000 korisnika.
„Mi se trudimo da pomognemo i ljudima koji nisu zvanično prepoznati kao socijalni slučajevi. Samo na Staroj planini imamo, na primer, 1500 staračkih domaćinstava koje pomažemo preko narodne kuhinje iz Knjaževca”, kaže Vidaković.
Dodaje da količina koja se baci i spali godišnje može da nahrani ne samo Srbiju nego i još jednu zemlju u regionu.
„Tu je ekolokški aspekt jer je zagađenje ogromno kada se spaljuje organska hrana. Takođe, kompanije imaju velike troškove prilikom uništavanja hrane”, kaže Vidaković.
Gladna deca koja ne znaju za banane
On napominje i da je ovo problem čitavog društva, te da bi bilo neophodno da budu uključeni i ekolozi i kompanije uz sve nadležne institucije.
Kuvana hrana, na primer, kaže, ne može da se donira, pa tako ostaje i strahovita količina hrane iz restorana, pekara, ketering, koja se baca, dok širom Srbije gladuju i deca.
„Gladna deca u Trgovištu ne znaju šta su banane. Oni jedu paprike jer im je to dostupno. To je zaista tuga. Sve donacije su usmerene na Beograd, Kragujevac, Niš. Ali kad odete malo dalje u Kuršumliju, Medveđu, ne biste verovali kako ljudi žive”, kaže Vidaković.
U Srbiji oko 123.000 dece živi ispod granice apsolutnog siromaštva, što znači da su gladni, a hrana se, recimo, na svadbama baca besomučno.
Šef kuhinje Dejan Stankoviću rekao je ranije za „Vreme“ da se u Beogradu za jedan vikend baci otprilike devet i po tona hrane.
Bacanje hrane utiče i na klimatske promene
Svakog dana kada bacimo 20 miliona kriški hleba stvara se emisija gasova staklene bašte jednaka onoj koju pravi više od 140.000 automobila godišnje.
To je rezultat istraživanja Akcionog programa za otpad i resurse (VRAP), dobrotvorne organizacije koja sarađuje sa preduzećima, zajednicama i ljudima kako bi pomogla u smanjenju otpada i efikasnom korišćenju resursa.
Rešavanjem problema bacanja hrane i uvećanih donacija hrane, ne samo što se radi na problemu siromaštva, već je ovo i mnogo šire pitanje koje utiče i na očuvanje životne sredine.
Bacanje hrane ne znači samo da je ta hrana odložena negde, bačeni su i novac, voda, energija, zemljište i transport.
Bacanje hrane može čak i da doprinese klimatskim promenama, jer se često se otprema na deponije, gde se ostavlja da trune i proizvodi metanski gas.
Kad bi bačena hrana bila neka zemlja, bio bi to treći najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte posle Amerike i Kine.
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Više od 200.000 građana je tužilo banke jer je Vrhovni sud odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Ipak, sud je potom preinačio svoj stav, a banke sada traže da građani vrate novac
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
