Skupštini Srbije dostavljena je inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu. Rešavanje problema bacanja hrane i olakšavanje donacija hrane uticalo bi na smanjenje siromaštva, ali i na očuvanje priorodnih resursa kojih je sve manje
U svetu se baci tri puta više hrane nego što je potrebno da se nahrane gladni – oko 1,3 milijade tona godišnje završi u smeću.
Zvanično, u Srbiji se godišnje baci između 770.000 i 900.000 tona hrane.
Ekonomska računica, na osnovu analize iz 2020. godine, pokazuje da bi se smanjenjem PDV-a prihod u državnu kasu smanjio za oko 25 miliona dinara, ali da bi se povećala vrednost donirane hrane za oko 160 miliona dinara.
Skupštini Srbije dostavljena je inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu i tako podstaknu proizvođači i trgovci da je usmere ka narodnim kuhinjama i sličnim organizacijama. Smanjenje PDV-a na poklonjenu hranu bi svakako olakšalo kompanijama da doniraju hranu onima kojima je je potrebna.
Od bačene hrane bi mogla da se nahrani još jedna zemlja
Direktor Federacije banaka Srbije Aleksandar Vidaković kaže za „Vreme” da je upoznat sa inicijativom, ali da se već godinama čeka na nekakav pomak.
Federacija banka hrane ima sedam banaka na teritoriji cele Srbije. Ima i više od 400 udruženja, narodne kuhinje i hrani oko 480.000 korisnika.
„Mi se trudimo da pomognemo i ljudima koji nisu zvanično prepoznati kao socijalni slučajevi. Samo na Staroj planini imamo, na primer, 1500 staračkih domaćinstava koje pomažemo preko narodne kuhinje iz Knjaževca”, kaže Vidaković.
Dodaje da količina koja se baci i spali godišnje može da nahrani ne samo Srbiju nego i još jednu zemlju u regionu.
„Tu je ekolokški aspekt jer je zagađenje ogromno kada se spaljuje organska hrana. Takođe, kompanije imaju velike troškove prilikom uništavanja hrane”, kaže Vidaković.
Gladna deca koja ne znaju za banane
On napominje i da je ovo problem čitavog društva, te da bi bilo neophodno da budu uključeni i ekolozi i kompanije uz sve nadležne institucije.
Kuvana hrana, na primer, kaže, ne može da se donira, pa tako ostaje i strahovita količina hrane iz restorana, pekara, ketering, koja se baca, dok širom Srbije gladuju i deca.
„Gladna deca u Trgovištu ne znaju šta su banane. Oni jedu paprike jer im je to dostupno. To je zaista tuga. Sve donacije su usmerene na Beograd, Kragujevac, Niš. Ali kad odete malo dalje u Kuršumliju, Medveđu, ne biste verovali kako ljudi žive”, kaže Vidaković.
U Srbiji oko 123.000 dece živi ispod granice apsolutnog siromaštva, što znači da su gladni, a hrana se, recimo, na svadbama baca besomučno.
Šef kuhinje Dejan Stankoviću rekao je ranije za „Vreme“ da se u Beogradu za jedan vikend baci otprilike devet i po tona hrane.
Bacanje hrane utiče i na klimatske promene
Svakog dana kada bacimo 20 miliona kriški hleba stvara se emisija gasova staklene bašte jednaka onoj koju pravi više od 140.000 automobila godišnje.
To je rezultat istraživanja Akcionog programa za otpad i resurse (VRAP), dobrotvorne organizacije koja sarađuje sa preduzećima, zajednicama i ljudima kako bi pomogla u smanjenju otpada i efikasnom korišćenju resursa.
Rešavanjem problema bacanja hrane i uvećanih donacija hrane, ne samo što se radi na problemu siromaštva, već je ovo i mnogo šire pitanje koje utiče i na očuvanje životne sredine.
Bacanje hrane ne znači samo da je ta hrana odložena negde, bačeni su i novac, voda, energija, zemljište i transport.
Bacanje hrane može čak i da doprinese klimatskim promenama, jer se često se otprema na deponije, gde se ostavlja da trune i proizvodi metanski gas.
Kad bi bačena hrana bila neka zemlja, bio bi to treći najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte posle Amerike i Kine.
Uredba kojom su trgovačke marže bile ograničene na 20 odsto prestala je da važi 1. marta. Sa njom je prestala i obaveza trgovaca da Ministarstvu trgovine dostavljaju cenovnike u digitalnom formatu
Zašto država ne čini ništa da pomogne domaćim malim i srednjim preduzećima da razviju svoj posao, za „Vreme“ objašnjava direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović
Vlada Srbije odlučila je da privremeno smanjenju akcize na benzin i dizel za 20 odsto zbog naglog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, a mera će važiti do 15. aprila
Sa slovenačkog tržišta povučen je kontignet suvih šljiva iz Srbije, zbog povišenog prisustva sorbinske kiseline. Ovo je četvrto evropsko upozorenje od početka 2026. zbog namirnica izvezenih iz Srbije koje ne odgovaraju standardima EU
Cene na pumpama u članicama Evropske unije Španiji, Poljskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Slovačkoj, pa čak i Švedskoj niže cu nego u Srbiji, pokazuju zvanični podaciji Evropske komisije
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
