Najveći evropski proizvođači automobila suočavaju se sa konkurencijom iz Kine i viškom proizvodnih kapaciteta. Cena prilagođavanja mogla bi da bude desetine hiljada radnih mesta i zatvaranje fabrika - mere koje najavljuje Folksvagen
Nemački automobilski sektor upozorio je da bi evropska autoindustrija mogla da se suoči sa ozbiljnim gubitkom radnih mesta ukoliko kompanije, zaposleni i političari ne prihvate da su neophodne velike promene, kako bi se odgovorilo na sve veće izazove na tržištu.
Kao pokušaj izlaska iz krize, Folksvagen je izneo plan po kome bi do 2030. godine mogao da ukine čak 100.000 radnih mesta. Ovaj potez izazvao je talas protesta zaposlenih i sindikata širom Nemačke, piše „Gardijan“.
Upravni odbor Folksvagena, na čelu sa generalnim direktorom Oliverom Blumeom, želi da u roku od pet godina postepeno obustavi proizvodnju u dve svoje fabrike. Nakon zatvaranja u Cvikau i Emdenu, 2032. zatvorila bi se fabrika u Hanoveru, a 2034. fabrika u Nekarsulmu. Nemački „Špigel” je ovo saznao iz izvora bliskih nadzornom odboru.
U ove četiri nemačke fabrike radi oko 40.000 ljudi. Pored toga, šef Folksvagena želi da ukine 50.000 radnih mesta do 2030. godine. Portparol nadzornog odbora i predstavnik radnika u nadzornom odboru odbili su da komentarišu ove navode nemačkim medijima.
Folksvagen sve manje zarađuje na automobilima. Operativna profitabilnost u prvom kvartalu 2026. godine iznosila je svega 3,3 odsto, što je daleko ispod ciljanih 8 do 10 procenata.
Ideja Blumea je da do 2030. godine utrostruči slabu profitabilnost i podigne je na devet procenata.
Nemačko udruženje automobilske industrije (VDA) upozorava da usled krize evropske auto-industrija nije više moguće sačuvati sva postojeća radna mesta, te da su velike promene neophodne.
Iz VDA smatraju da bi jedno od mogućih rešenja bilo otvaranje pojedinih nemačkih fabrika stranim proizvođačima automobila. Na taj način pogoni ne bi bili zatvoreni, pa bi se očuvala radna mesta.
Procene pokazuju da direktno i indirektno nemačka autoindustrija zapošljava oko tri miliona ljudi, uključujući zaposlene u velikim kompanijama poput Folksvagena, Mercedesa i BMW-a, ali i brojnih dobavljača.
Najveći nemački sindikat metalaca „IG Metal” najavio je proteste i akcije u svim većim pogonima Folksvagena, uključujući Emden, Cvikau, Hanover i Kasel.
Prema listu „Di Cajt”, protesti su planirani i u kompanijama Porše i Audi , koje su deo Folksvagena, i kod proizvođača kamiona i autobusa MAN.
Prema „Gardijanu”, evropske fabrike danas imaju kapacitet da proizvedu više od pet miliona vozila godišnje nego što tržište može da apsorbuje.
Jedan od glavnih razloga je pad prodaje u Kini, usled pritiska domaćih konkurenata kao što je BYD, i njihovog proboja na evropsko tržaište. Tu je i carina na automobile Donalda Trampa, koja Folksvagen košta pet milijardi evra godišnje.
Pored toga, tržište električnih automobila brzo se menja, te su stalno potrebne nove investicije.
VDA smatra da ni nemačka ni evropska politika više ne mogu da zaštite fabrike od promena koje donosi novo tržišno okruženje. Oni upozozaravaju da bi ignorisanje tih promena moglo da ima ozbiljne posledice po društvo i ekonomiju. Predstojeće odluke biće izuzetno teške i moraće da se donesu u dijalogu između vlade, kompanija, sindikata i zaposlenih.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
