Najveći evropski proizvođači automobila suočavaju se sa konkurencijom iz Kine i viškom proizvodnih kapaciteta. Cena prilagođavanja mogla bi da bude desetine hiljada radnih mesta i zatvaranje fabrika - mere koje najavljuje Folksvagen
Nemački automobilski sektor upozorio je da bi evropska autoindustrija mogla da se suoči sa ozbiljnim gubitkom radnih mesta ukoliko kompanije, zaposleni i političari ne prihvate da su neophodne velike promene, kako bi se odgovorilo na sve veće izazove na tržištu.
Kao pokušaj izlaska iz krize, Folksvagen je izneo plan po kome bi do 2030. godine mogao da ukine čak 100.000 radnih mesta. Ovaj potez izazvao je talas protesta zaposlenih i sindikata širom Nemačke, piše „Gardijan“.
Šta se dešava u Folksvagenu
Upravni odbor Folksvagena, na čelu sa generalnim direktorom Oliverom Blumeom, želi da u roku od pet godina postepeno obustavi proizvodnju u dve svoje fabrike. Nakon zatvaranja u Cvikau i Emdenu, 2032. zatvorila bi se fabrika u Hanoveru, a 2034. fabrika u Nekarsulmu. Nemački „Špigel” je ovo saznao iz izvora bliskih nadzornom odboru.
Foto: AP Photo/Martin MeissnerFolksvagen je najavio otpuštanje 100.000 radnika
U ove četiri nemačke fabrike radi oko 40.000 ljudi. Pored toga, šef Folksvagena želi da ukine 50.000 radnih mesta do 2030. godine. Portparol nadzornog odbora i predstavnik radnika u nadzornom odboru odbili su da komentarišu ove navode nemačkim medijima.
Folksvagen sve manje zarađuje na automobilima. Operativna profitabilnost u prvom kvartalu 2026. godine iznosila je svega 3,3 odsto, što je daleko ispod ciljanih 8 do 10 procenata.
Ideja Blumea je da do 2030. godine utrostruči slabu profitabilnost i podigne je na devet procenata.
Radnici se bune
Nemačko udruženje automobilske industrije (VDA) upozorava da usled krize evropske auto-industrija nije više moguće sačuvati sva postojeća radna mesta, te da su velike promene neophodne.
Iz VDA smatraju da bi jedno od mogućih rešenja bilo otvaranje pojedinih nemačkih fabrika stranim proizvođačima automobila. Na taj način pogoni ne bi bili zatvoreni, pa bi se očuvala radna mesta.
Foto: AP Photo/Michael Sohn, fileRadnici i sindikati se bune, najavljuju proteste
Procene pokazuju da direktno i indirektno nemačka autoindustrija zapošljava oko tri miliona ljudi, uključujući zaposlene u velikim kompanijama poput Folksvagena, Mercedesa i BMW-a, ali i brojnih dobavljača.
Najveći nemački sindikat metalaca „IG Metal” najavio je proteste i akcije u svim većim pogonima Folksvagena, uključujući Emden, Cvikau, Hanover i Kasel.
Prema listu „Di Cajt”, protesti su planirani i u kompanijama Porše i Audi , koje su deo Folksvagena, i kod proizvođača kamiona i autobusa MAN.
Šta je dovelo do krize i ima li izlaza
Prema „Gardijanu”, evropske fabrike danas imaju kapacitet da proizvedu više od pet miliona vozila godišnje nego što tržište može da apsorbuje.
Jedan od glavnih razloga je pad prodaje u Kini, usled pritiska domaćih konkurenata kao što je BYD, i njihovog proboja na evropsko tržaište. Tu je i carina na automobile Donalda Trampa, koja Folksvagen košta pet milijardi evra godišnje.
Pored toga, tržište električnih automobila brzo se menja, te su stalno potrebne nove investicije.
Foto: Chinatopix-Via-APKineski automobili čekaju na izvoz
VDA smatra da ni nemačka ni evropska politika više ne mogu da zaštite fabrike od promena koje donosi novo tržišno okruženje. Oni upozozaravaju da bi ignorisanje tih promena moglo da ima ozbiljne posledice po društvo i ekonomiju. Predstojeće odluke biće izuzetno teške i moraće da se donesu u dijalogu između vlade, kompanija, sindikata i zaposlenih.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rekordno nizak vodostaj Dunava već ugrožava snabdevanje Srbije naftnim derivatima i ugljem i proizvodnju struje u hidroelektrani „Đerdap 1“, a tek predstoji novi toplotni talas. Da li je ugrožena energetska stabilnot zemlje?
Na Ekspo, Savamalu, hotel „Jugoslaviju“, gasovod i sve druge poslove, „Milenijum tim“ je pridodao i lokalni fudbalski klub Dubočicu iz Leskovca. Kupovina kluba neodoljivo seća na manevar ruskih oligarha koji vole da ulože i u loptu
Koliko ljudi u Srbiji zaista pripada srednjoj klasi, ko čini najbogatiji sloj, a ko živi na ivici siromaštva? Analiza profesora Vladimira Stojiljkovića za Demostat pokazuje da društvena piramida Srbije više liči na romb – sa uskim vrhom bogatih, širokim radnim slojem i velikim brojem građana koji se bore za ekonomsku sigurnost
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
