Državni funkcioneri, Narodna banka Srbije pa i nezavisni stručnjaci, inače kritični prema vlastima… svi ovih dana pokušavaju da uvere narod kako nema potrebe prazniti dinarske račune pa kupovati evre.
Ali, koliko to vredi pokazuje mala runda telefoniranja menjačnicama širom zemlje.
„Imamo petsto evra, ali morate da dođete u narednih par sati. Ne možemo da vam ostavimo duže“, kaže jedan menjač na Novom Beogradu.
Jedan menjač u Kragujevcu bi mogao da „skupi“ dve hiljade evra za par sati. „Kurs je svuda isti i teško ćete u celom Kragujevcu naći bolji“, kaže preko telefona.
Juriš na menjačnice počeo je pre desetak dana pošto je predsednik Aleksandar Vučić upozorio da bi američke sankcije protiv NIS-a mogle da se preliju i na sve banke koje rade sa naftnim gigantom. Pa i na Narodnu banku Srbije (NBS) koja, za sada, nastavlja da posluje sa NIS-om.
NBS ukida proviziju menjačnicama
Narodna banka je pak sve svalila na napise u medijima i na društvenim mrežama koji su „stvarali paniku bez realnog osnova“. Ponovili su da će, ako treba, prekinuti saradnju sa NIS-om kako bi se sačuvao platni sistem.
No, panici je izgleda doprineo i minimalni pad dinara od 0,2 odsto u odnosu na evro, nakon što je kurs godinama bio maltene fiksiran.
„Skok koji smo imali ovog decembra najveće je pomeranje kursa u ovoj godini, a verovatno i duže. Stanje je trenutno normalizovano i kurs je stabilan poslednjih nekoliko dana“, kaže nam Borislav Brujić iz Udruženja menjača Srbije.
Tvrdi da menjači imaju više evra nego što je dovoljno. Pozdravlja i odluku NBS da zabrani dodatnu proviziju. Novi srednji kurs od srede (17. decembar) iznosi 117,3615 dinara za evro.
Menjačnicama na raspolaganju ostaje odstupanje od srednjeg kursa za najviše 1,25 odsto – u toj margini traže svoju zaradu. Ali, više neće smeti da preko toga naplaćuju i jedan procenat dodatne provizije.
Tako NBS namerava da spreči da građani evro plaćaju preko 120 dinara, što smatraju „psihološkom granicom“. Zvaničan srednji kurs nije prešao tih 120 još od 2017. godine.
Živo sećanje na devedesete
Još se ne zna u kojoj su meri građani povlačili novac sa računa iz banaka te stavljali u slamarice i kolike će to posledice imati. Bankar Vladimir Vasić za DW kaže da za paniku nije bilo pravih ekonomskih razloga.
„Ali, videli smo kako ljudska psihologija deluje“, kaže. „Informacije o NIS-u koje su ljudi dobili što od državnih funkcionera, što od opozicije, ali i pojedinih medija, stvorile su utisak da će se desiti nešto strašno. Kada običan čovek to čuje, on razmišlja da je najbolje da razmeni sav novac koji ima u evre, jer je to stabilna valuta.“
Ta vrsta panike nije zanemarljiva u zemlji čiji se dobar deo žitelja seća hiperinflacije, dinara sa bezbroj nula i sumnjivih tipova u kožnim jaknama koji na ulici nude devize u pola glasa.
„To iskustvo oblikovalo je trajno nepoverenje prema domaćoj valuti i institucijama“, kaže Ivan Stanojević, docent političke ekonomije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
„Ekonomsko ponašanje ljudi je neodvojivo od njihovog psihološkog stanja i emocija. Kada Vučić nedeljama zastrašuje narod sankcijama, uništenjem bankarskog sektora i opštim katastrofama, prirodno je da se ljudi osećaju uplašeno“, dodaje on za DW.
A evro, dodaju naši sagovornici, uživa bitno veći ugled od dinara – skoro kao nekada nemačka marka. Uostalom, u Srbiji svi o nešto većim sumama pričaju u evrima, u njima su indeksirani krediti i mnoge cene.
Šta sa NIS-om?
Ako za toliku paniku razloga nije bilo, za brige oko snabdevanja naftom razloga itekako ima.
Sedamdesetak dana ni kap nije stigla naftovodom JANAF, a rafinerija u Pančevu je prekinula rad. Koliko je javnosti poznato, i dalje nema dogovora ruske strane sa nekim potencijalnim kupcem udela NIS-a, a nema ni volje Vašingtona da načini izuzetak od sankcija.
Vučić je više puta natuknuo mogućnost srpskog preuzimanja NIS-a, ako se ne bude imalo kud. U utorak (16. decembar) je za narednu sedmicu najavio „važne vesti“. „Nadam se dobre vesti za građane Srbije“, rekao je predsednik.
Prethodno je za Dan D proglasio 15. januar, ali to nije prvi put da pompezno postavlja rokove dok se državi nad glavom nadvija manjak ili poskupljenje goriva, a potencijalno i zavrtanje gasne slavine ukoliko dođe do nacionalizacije.
„Svaka dva dana on postavlja neke rokove, priča bezveze“, kaže reporteru DW radnik jedne NIS-ove benzinske pumpe. Za sada, kaže, goriva ima i plate su, kao i uvek, redovne. „Ali šta će dalje biti, veruj mi da znamo koliko i drugi ljudi koji čitaju novine.“
Ipak spasilac?
Vučićeva vlast se duže od godinu dana suočava sa masovnim nezadovoljstvom i protestima i dobija neočekivane šamare. Poslednji je odluka firme Džareda Kušnera, Trampovog zeta, da odustane od gradnje stanova, hotela i kockarnice na mestu Generalštaba.
Uz to ide najavljeni obračun sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, ali i pad popularnosti vladajuće partije koji sugerišu pojedina ispitivanja javnog mnjenja.
Zato politički ekonomista Ivan Stanojević veruje da vlasti ciljano stvaraju paniku.
„Najjednostavniji odgovor je da je panika potrebna samo Vučiću. Ako su ljudi u panici i strahu, on može da glumi spasioca i rešava krize koje je sam izazvao, kao u slučaju NIS-a, ili izmislio, kao u slučaju potencijalnog sloma finansijskog sistema“, dodaje on.
Ko baš ne može da zauzda paniku, ovih dana verovatno ulazi i u cenjkanje u menjačnicama. Jednog menjača u Novom Sadu pitali smo može li malo bolji kurs ako se pazari petsto evra. „Ne može. Bolji kurs dajemo sada samo na količine preko 4.000 evra“, kaže.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
