Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri trgovinska lanca, zbog sumnje da su dogovarali cene za 35 proizvoda. U pitanju su Delez, Univereksport, Merkator S i DIS. Šta kupci mogu da urade ukoliko se dokaže nameštanje cena
Tužilaštvo je podnelo zahtev tržišnoj inspekciji Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Srbije „za pružanje potrebnih obaveštenja u vezi sa inspekcijskim nadzorom i kontrolama izvršenim nad četiri privredna društva u periodu od 2016. godine do 2024. godine, u pogledu načina vršenja prometa roba i usluga, formiranja maloprodajnih cena, sprečavanja konkurencije i drugog“.
Postupak je 11. oktobr pokrenula Komisija na osnovu analize od 2018. do 2022. godine koja je pokazala da su cene osam prehrambenih proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) u tim prodavnicama bile iste ili slične.
Najbolja cena- intervencija države
Istovremeno, da li je došlo do kartelskog udruživanja trgovaca, istražuje tužilaštvo.
Zoran Nikolić iz Nacionalne asocijacije potrošača Srbije rekao je za N1 da se sada vidi ono što živimo poslednjih nekoliko godina.
„Sve nas je iznenadilo to što je Komisija uopšte reagovala. Hajde samo malo da se vratimo unazad. Ministarstvo trgovine, odnosno Vlada, prošle godine je kroz akciju ‘Bolja cena’ zapravo reagovalo na određene nepravilnosti na tržištu i pokušalo malo da ublaži inflatorni udar. To je bio početak jednog signala da se nešto ozbiljno dešava“, kaže on.
Zatim je, dodaje, u avgustu ove godine Narodna banka Srbije izašla sa neverovatnim rezultatima istraživanja – da su marže u trgovinskim lancima neverovatne.
„I onda smo dobili ove jeseni ponovo jednu intervenciju Vlade kroz ‘Najbolju cenu’“, podseća.
Ipak, ističe da država nikada ne bi trebalo da se meša već da stvori realne ekonomsko-tržišne uslove za svakog igrača.
Sa godišnjom stopom inflacije od 4,4 odsto Srbija prednjači među državama Zapadnog Balkana, pokazuju podaci Eurostata. To je dva puta više u odnosu na prosek u Evropskoj uniji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflaciju u Srbiji u septembru obeležio je, pre svega, rast cena hrane i pića.
Potrošači neka razmisle gde kupuju
Potrošači mogu i sami da nešto urade – kada čuju ovakve priče, neka ih upamte i sutra dobro razmisle u koju će prodanicu ući, navodi Nikolić za N1.
„Tu se ne postavlja pitanje cene. Mi ćemo možda za isti novac kupiti proizvod kod drugoga, ali ćemo poslati jasnu poruku, kroz pad prometa velikih trgovina. Hajde, makar malo, zaobiđimo one trgovine za koje se dokaže da su povećale cene. Ovo je dobra poruka za potrošače.
Upitan o visini marži u Srbiji, Nikolić kaže da smatra da na kraju uvek najmanje zaradi primarni proizvođač, a to je- poljoprivrednik.
„Mi svi znamo koliko se litra mleka sada plaća, a litra mleka koliko je u samoj maloprodaji. Dakle, ako zaista hoćemo da pošaljemo jednu jasnu poruku i da ogulimo sve od početka do kraja, mi moramo izaći sa jednom vrlo prostom matematikom. Dakle, od primarnog proizvođača, od seljaka moramo saznati koliki put to mleko prelazi i koliko ko zarađuje“, poručuje on.
U državi sa više kladionica nego apoteka, prošla godina pokazala je da je igra na sreću — ozbiljan biznis. Pet najvećih firmi inkasiralo je preko 120 miliona evra profita. Dok broj kladionica raste, a uplate ne jenjavaju, ostaje pitanje: čija je to zapravo dobit
Komentarišući odnos vlasti prema obrazovanju, profesor Miodrag Zec podsetio je na Dositeja Obradovića, prvog ministra prosvete, i njegovu ulogu u uvođenju prosvetiteljstva u Srbiju. Danas, kaže Zec, ostao je samo krompir – simbolički i bukvalno – dok se znanje i obrazovanje potiskuju
„Srbija spada u najkorumpiranije zemlje sveta, i iza Rusije i Ukrajine, treća je na evropskoj listi zemalja po snazi organizovanog kriminala“, kaže Ognjen Radonjić, redovni profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Predsednik SAD Donald Tramp je ovog meseca podigao osnovnu carinu na uvoz iz Kine na 145 odsto, na šta je Peking odgovorio carinom od 125 odsto na američku robu
Iako je Republička komisija dva puta poništila odluku Elektrodistribucije Srbije zbog nepravilnosti u izboru ponuđača, posao očitavanja brojila i dalje se dodeljuje istom konzorcijumu – predvođenom firmom Montop HRS, u vlasništvu kontroverznog Marka Bosanca. Za to vreme, EPS sam očitava brojila, a ceh plaćaju – građani
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
