Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri trgovinska lanca, zbog sumnje da su dogovarali cene za 35 proizvoda. U pitanju su Delez, Univereksport, Merkator S i DIS. Šta kupci mogu da urade ukoliko se dokaže nameštanje cena
Tužilaštvo je podnelo zahtev tržišnoj inspekciji Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Srbije „za pružanje potrebnih obaveštenja u vezi sa inspekcijskim nadzorom i kontrolama izvršenim nad četiri privredna društva u periodu od 2016. godine do 2024. godine, u pogledu načina vršenja prometa roba i usluga, formiranja maloprodajnih cena, sprečavanja konkurencije i drugog“.
Postupak je 11. oktobr pokrenula Komisija na osnovu analize od 2018. do 2022. godine koja je pokazala da su cene osam prehrambenih proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) u tim prodavnicama bile iste ili slične.
Najbolja cena- intervencija države
Istovremeno, da li je došlo do kartelskog udruživanja trgovaca, istražuje tužilaštvo.
Zoran Nikolić iz Nacionalne asocijacije potrošača Srbije rekao je za N1 da se sada vidi ono što živimo poslednjih nekoliko godina.
„Sve nas je iznenadilo to što je Komisija uopšte reagovala. Hajde samo malo da se vratimo unazad. Ministarstvo trgovine, odnosno Vlada, prošle godine je kroz akciju ‘Bolja cena’ zapravo reagovalo na određene nepravilnosti na tržištu i pokušalo malo da ublaži inflatorni udar. To je bio početak jednog signala da se nešto ozbiljno dešava“, kaže on.
Zatim je, dodaje, u avgustu ove godine Narodna banka Srbije izašla sa neverovatnim rezultatima istraživanja – da su marže u trgovinskim lancima neverovatne.
„I onda smo dobili ove jeseni ponovo jednu intervenciju Vlade kroz ‘Najbolju cenu’“, podseća.
Ipak, ističe da država nikada ne bi trebalo da se meša već da stvori realne ekonomsko-tržišne uslove za svakog igrača.
Sa godišnjom stopom inflacije od 4,4 odsto Srbija prednjači među državama Zapadnog Balkana, pokazuju podaci Eurostata. To je dva puta više u odnosu na prosek u Evropskoj uniji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflaciju u Srbiji u septembru obeležio je, pre svega, rast cena hrane i pića.
Potrošači neka razmisle gde kupuju
Potrošači mogu i sami da nešto urade – kada čuju ovakve priče, neka ih upamte i sutra dobro razmisle u koju će prodanicu ući, navodi Nikolić za N1.
„Tu se ne postavlja pitanje cene. Mi ćemo možda za isti novac kupiti proizvod kod drugoga, ali ćemo poslati jasnu poruku, kroz pad prometa velikih trgovina. Hajde, makar malo, zaobiđimo one trgovine za koje se dokaže da su povećale cene. Ovo je dobra poruka za potrošače.
Upitan o visini marži u Srbiji, Nikolić kaže da smatra da na kraju uvek najmanje zaradi primarni proizvođač, a to je- poljoprivrednik.
„Mi svi znamo koliko se litra mleka sada plaća, a litra mleka koliko je u samoj maloprodaji. Dakle, ako zaista hoćemo da pošaljemo jednu jasnu poruku i da ogulimo sve od početka do kraja, mi moramo izaći sa jednom vrlo prostom matematikom. Dakle, od primarnog proizvođača, od seljaka moramo saznati koliki put to mleko prelazi i koliko ko zarađuje“, poručuje on.
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Više od 200.000 građana je tužilo banke jer je Vrhovni sud odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Ipak, sud je potom preinačio svoj stav, a banke sada traže da građani vrate novac
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
