Rastuće cene gasa poslednjih nedelja su evropskim trgovcima energijom i vladama probudile loše uspomene. Još su sveža sećanja na probleme koji su pogodili energetska tržišta nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. Kada je Evropa pokušala da okonča svoju zavisnost od ruskog gasa, cene su skočile, piše Dojče vele (DW).
Osim što je podstaklo već veliku inflaciju, to je dovelo do bojazni da će doći do restrikcija struje. Trajno visoke cene takođe su donele probleme u energetski intenzivnim industrijama, što je dovelo do gubitka radnih mesta.
Evropa je ipak dobro prebrodila poslednje dve zime, uglavnom zahvaljujući toplijem vremenu. To je omogućilo zadržavanje niske potrošnje energije. Međutim, hladan početak novembra doprineo je novom porastu cena prirodnog gasa. Cene su 21. novembra dostigle skoro 49 evra (51,6 dolara) po megavat-satu, što je najviša cena za više od godinu dana.
Da li su strahovi opravdani?
Hladno vreme je dovelo do toga da se koristi više grejanja, a u kombinaciji sa malim brzinama vetra u severnoj Evropi i padom snabdevanja iz vetroparkova, potražnja za gasom je veća.
Međutim, cene su i dalje ispod maksimalnih cena zabeleženih tokom 2022. godine, posebno pošto je od tada ukupna potražnja za gasom opala. Sadašnji šok se delimično može objasniti i činjenicom da su tokom 2024. godine cene bile daleko niže nego u bilo kom trenutku od početka rata. „Cene su porasle za otprilike 40 odsto od sredine septembra“, rekao je za DW Petras Katinas, energetski analitičar u Centru za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA). „Dakle to je prilično veliki skok odjednom.“
Izgledi da zima bude hladnija doveli su do strahovanja da bi zalihe — koje su donedavno bile do kraja popunjene — mogle da budu iscrpljene i da bi to moglo da podstakne ciklični porast cena.
Međutim, Katinas kaže da je ruska dominacija na evropskom tržištu uveliko oslabila od 2022. godine i da je priča o „krizi“ preterana. „Ne bih to nazvao krizom, posebno ako to uporedimo sa onim šta se zapravo dogodilo 2022. i 2023. godine“, rekao je on. „Većina država-članica Evropske unije više nema veliku zavisnost od ruskog gasa.
Ali šta je s ruskim gasom?
Ruski gas ipak i dalje utiče na ukupnu sliku. Rusija je daleko od džina kakav je bila u pogledu snabdevanja EU. Udeo ruskog gasa u uvozu članica pao je sa 40 odsto u 2021. na oko 9 odsto u 2023. Međutim, prema nedavnim podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha porast uvoza ruskog tečnog gasa u EU od skoro pet odsto u odnosu na prošlu godinu znači da ruski udeo i dalje čini 18 odsto od ukupnog uvoza gasa u EU.
Čini se da se dotok gasovodom ipak bliži kraju. Austrija, jedna od poslednjih evropskih zemalja koja je dobijala gas iz Rusije, konačno je nakon pravnog spora s državnom ruskom gasnom kompanijom Gazprom, prestala da dobija gas.
Slovačka i Mađarska i dalje dobijaju ruski gas iz gasovoda, ali sve indicije sugerišu da će se aranžman okončati već krajem 2024. Petogodišnji ugovor o tranzitu gasa koji uključuje Gazprom i ukrajinsku državnu kompaniju Naftogas za tranzit ruskog gasa preko ukrajinske teritorije ističe krajem godine i Kijev kaže da ga neće obnoviti.
Iako će gasovod Turski tok i dalje snabdevati Mađarsku, prestanak dotoka preko Ukrajine izvršiće pritisak na zemlje centralne Evrope da pronađu alternativno snabdevanje.
Boris Dodonov, šef Centra za energetiku i klimatske studije na Kijevskoj školi ekonomije, očekuje da će se ugovor o tranzitu gasa okončati jer „Ukrajina nema ekonomski rezon da obnovi ovaj ugovor“.
On je u intervjuu za DW ukazao na mogućnost da se napravi neka alternativna vrsta posla. „Ne možemo isključiti skrivene dogovore i korupciju“, rekao je on i dodao da bi sama EU mogla da lobira da se dotok gasa nastavi kako bi se izbegle potencijalne nestašice u zemljama poput Slovačke i Mađarske.
Zanimljivo, uprkos svemu što se dogodilo u poslednje tri godine, EU ostaje najveći ruski kupac i običnog i tečnog gasa. U oktobru je na EU otpadalo 49 odsto ukupnog ruskog izvoza tečnog gasa i 40 odsto gasa iz gasovoda.
Da li bi tečni gas mogao da reši problem?
Pošto je ruski gasovod za Evropu u velikoj meri prekinut 2022. godine, tečni gas je postao važniji za obe strane. Udeo uvoza iz Rusije porastao je za skoro 15 odsto tokom ove godine. Dodonov insistira na tome da Evropi nije potreban nikakav ruski gas da bi zadovoljila svoje energetske potrebe, zbog tečnog gasa koji dolazi iz SAD. On očekuje da će budući predsednik SAD Donald Tramp povećati proizvodnju i misli da bi Evropa mogla da da se pripremi za veliki trgovinski sporazum sa Vašingtonom.
Ed Koks, šef informacionog odeljenja „global LNG“ pri Nezavisnom informativnoj službi o robi ICIS, napominje da tečni gas sada ima 34 odsto udela u evropskoj potrošnji gasa, što je dvostruko više nego pre ruske invazije. To znači da je Evropa sada ranjivija u pogledu globalnog pritiska cena. „Evropa je povezanija sa temeljima globalnog tržišta nego ikada ranije“, rekao je on za DW. Dodao je da je ta povezanost vidljiva iako je ukupna evropska potražnja za gasom pala za oko 20 odsto u odnosu na period pre invazije zbog visokih cena, toplijeg vremena i povećanja kapaciteta obnovljivih izvora.
Koks veruje da će u slučaju hladne zime i okončanja ukrajinskog tranzitnog sporazuma Evropa i dalje moći da zadovolji svoje potrebe za gasom uvozom tečnog gasa. Međutim, biće izložena riziku od mnogo viših cena jer ponuda neće biti dramatično povećana u kratkom roku. „Evropa će dobiti dovoljno tečnog gasa ako joj zatreba. Ali to bi moglo značiti da evropske cene moraju da porastu da bi se takmičile s azijskom potražnjom.“
Povećanje cene gasa pri popunjavanju zaliha posle zime, dodao je, imale bi efekat od zime 2025 pa nadalje. „Ne radi se o tome da li imamo dovoljno tečnog ili klasičnog gasa, već se radi o uticaju na cenu.“
Izvor: Dojče vele (DW)
