Kako bi i Srbija i Zapadni Balkan napredovali neophodno je privlačenje više kapitala, negovanje talenata i stvaranje povoljnijeg okruženja za rast čitavog ekosistema što zahteva saradnju između državnih institucija, investitora i startap zajednice. U čitavom regionu uloženo je svega 11,2 miliona evra
Prva polovina 2024. godine bila je mršava za startape na Zapadnom Balkanu, dok je susedni region Centralne i Istočne Evrope (CIE) zabeležio rast finansiranja, sa investicijama koje su dostigle više od 1,15 milijardi evra, piše Nova ekonomija.
Prema podacima evropskih startap ekosistema, koje je analizirao The Recrusive, Zapadni Balkan i dalje predstavlja tržište u ranoj fazi razvoja, sa znatno manje kapitala uloženog u inovativna brzorastuća preduzeća, u poređenju sa njihovim CIE kolegama i sićušnih 11,2 miliona evra uloženih u čitavom regionu.
Dok su Rumunija, Mađarska, Bugarska i Slovačka ostale aktivne (doduše, sa manjim rundama finansiranja), Zapadni Balkan zaostaje.
Potrebno je privući više kapitala
Status tržišta u ranoj fazi razvoja i ograničene investicije u ovom regionu predstavlja značajan faktor koji doprinosi izazovima sa kojima se suočavaju startapi na Zapadnom Balkanu, ali i Srbiji.
Međutim, dobar znak napretka dolazi iz činjenice da postoje runde finansiranja za startapove kao što su Native Teams (6,3 miliona evra) koji su već prisutni u 13 zemalja, Ahlanapp (2,8 miliona evra) i Collabwriting (1,4 miliona evra), koji su značajno investirali u regionu.
Međutim, da bi Srbija i Zapadni Balkan zaista napredovali, potrebno je uložiti zajednički napor u privlačenje više kapitala, negovanje talenata i stvaranje povoljnijeg okruženja za rast čitavog ekosistema. To će zahtevati saradnju između državnih institucija, investitora i startap zajednice, kako bi se prevazišli izazovi koji su do sada ometali napredak regiona.
Zemlje poput Češke lideri u regionu
Centralna i Istočna Evropa beleže značajan rast u svojim startap ekosistemima uprkos brojnim izazovima u prethodnih par godina, kao što su pandemija, rastuće geopolitičke tenzije i ekonomska nestabilnost. Zemlje poput Češke istakle su se kao lideri u regionu, privlačeći značajne investicije i u visini od 445,3 miliona evra.
Poljska (161,3 miliona evra) i Grčka (169,6 miliona evra) takođe beleže dobre rezultate, sa diversifikovanim investicijama u manje runde finansiranja.
Iako ove zemlje ne dosežu obim finansiranja kao Češka, one su pokazale sposobnost privlačenja stabilnih investicija, dodatno podstičući rast njihovih tehnoloških ekosistema.
Posebno se ističu Verne iz Hrvatske i Rohlink iz Češke, što ilustruje koliko državni podsticaji mogu značajno uticati na ukupno finansiranje jedne zemlje.
Na osnovu analize preko 200 transakcija u prvoj polovini 2024. godine startapovi sa veštačkom inteligencijom predstavljaju značajan deo ekosistema, jer svako treće preduzeće ili razvijaja AI tehnologije ili nude usluge povezane sa veštačkom inteligencijom.
Kada se ispita ukrštanje AI i HealthTech-a (zdravstvenih tehnoloških inovacija), dobija se podatak da svaki četvrt AI startap radi u okviru HealthTech vertikale, odražavajući rastuću usklađenost između zahteva industrije i tehnoloških inovacija.
Broj propalih startapova u SAD-u porastao za 60 odsto
Broj propalih startapova u Sjedinjenim Američkim Državama porastao je za 60 odsto u poslednjih godinu dana, jer su osnivači iscrpeli sredstva koja su prikupili tokom „tehnološkog buma“ 2021. i 2022. godine.
Ova situacija ugrožava milione radnih mesta u kompanijama koje su podržane rizičnim kapitalom i predstavlja potencijalnu pretnju za širu ekonomiju.
Prema podacima kompanije Carta, koja pruža konsultantske usluge privatnim firmama, broj „zakatančenih“ startapova značajno raste, iako se milijarde dolara ulažu u projekte veštačke inteligencije.
U prvom kvartalu ove godine, 254 startap firmi podržana rizičnim kapitalom prestala su sa radom, što je više od sedam puta više u poređenju sa 2019. godinom, kada je Carta počela da prati ove podatke.
Izvor: Nova ekonomija
Prodajni kurs evra u nekim menjačnicama i bankama je već probio 120 dinara, a među građima postoji bojazan od dodatnog povećanja. Kurs ipak ne može neograničeno da „divlja“ - osim ako ga NBS ne promeni.
Da li posluju sa NIS-om, smeju li uopšte o tome da govore, kao i do kada će to poslovanje trajati, objašnjavaju pojedine banke za „Vreme“
Pregovori za ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS) su navodno u toku, a kompanija ADNOC iz Abu Dabija slovi kao favorit, piše "Fajnenšel tajms"
„Prema devetomesečnom bilansu, NIS duguje bankama oko 540 miliona evra. Sve ukazuje da će država morati da preuzme NIS, kroz nacionalizaciju ili kroz uvođenje stečaja“, smatra privrednik i vlasnik „Point Group“ Zoran Drakulić
Nadzorni odbor BMW-a odlučio je da od maja 2026. godine na čelo kompanije dođe Milan Nedeljković, dosadašnji direktor proizvodnje i dugogodišnji menadžer tog koncerna. Nedeljković će zameniti Olivera Cirpsea, koji se povlači zbog internih pravila o starosnoj granici.
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
