Kako bi i Srbija i Zapadni Balkan napredovali neophodno je privlačenje više kapitala, negovanje talenata i stvaranje povoljnijeg okruženja za rast čitavog ekosistema što zahteva saradnju između državnih institucija, investitora i startap zajednice. U čitavom regionu uloženo je svega 11,2 miliona evra
Prva polovina 2024. godine bila je mršava za startape na Zapadnom Balkanu, dok je susedni region Centralne i Istočne Evrope (CIE) zabeležio rast finansiranja, sa investicijama koje su dostigle više od 1,15 milijardi evra, piše Nova ekonomija.
Prema podacima evropskih startap ekosistema, koje je analizirao The Recrusive, Zapadni Balkan i dalje predstavlja tržište u ranoj fazi razvoja, sa znatno manje kapitala uloženog u inovativna brzorastuća preduzeća, u poređenju sa njihovim CIE kolegama i sićušnih 11,2 miliona evra uloženih u čitavom regionu.
Dok su Rumunija, Mađarska, Bugarska i Slovačka ostale aktivne (doduše, sa manjim rundama finansiranja), Zapadni Balkan zaostaje.
Potrebno je privući više kapitala
Status tržišta u ranoj fazi razvoja i ograničene investicije u ovom regionu predstavlja značajan faktor koji doprinosi izazovima sa kojima se suočavaju startapi na Zapadnom Balkanu, ali i Srbiji.
Međutim, dobar znak napretka dolazi iz činjenice da postoje runde finansiranja za startapove kao što su Native Teams (6,3 miliona evra) koji su već prisutni u 13 zemalja, Ahlanapp (2,8 miliona evra) i Collabwriting (1,4 miliona evra), koji su značajno investirali u regionu.
Međutim, da bi Srbija i Zapadni Balkan zaista napredovali, potrebno je uložiti zajednički napor u privlačenje više kapitala, negovanje talenata i stvaranje povoljnijeg okruženja za rast čitavog ekosistema. To će zahtevati saradnju između državnih institucija, investitora i startap zajednice, kako bi se prevazišli izazovi koji su do sada ometali napredak regiona.
Zemlje poput Češke lideri u regionu
Centralna i Istočna Evropa beleže značajan rast u svojim startap ekosistemima uprkos brojnim izazovima u prethodnih par godina, kao što su pandemija, rastuće geopolitičke tenzije i ekonomska nestabilnost. Zemlje poput Češke istakle su se kao lideri u regionu, privlačeći značajne investicije i u visini od 445,3 miliona evra.
Poljska (161,3 miliona evra) i Grčka (169,6 miliona evra) takođe beleže dobre rezultate, sa diversifikovanim investicijama u manje runde finansiranja.
Iako ove zemlje ne dosežu obim finansiranja kao Češka, one su pokazale sposobnost privlačenja stabilnih investicija, dodatno podstičući rast njihovih tehnoloških ekosistema.
Posebno se ističu Verne iz Hrvatske i Rohlink iz Češke, što ilustruje koliko državni podsticaji mogu značajno uticati na ukupno finansiranje jedne zemlje.
Na osnovu analize preko 200 transakcija u prvoj polovini 2024. godine startapovi sa veštačkom inteligencijom predstavljaju značajan deo ekosistema, jer svako treće preduzeće ili razvijaja AI tehnologije ili nude usluge povezane sa veštačkom inteligencijom.
Kada se ispita ukrštanje AI i HealthTech-a (zdravstvenih tehnoloških inovacija), dobija se podatak da svaki četvrt AI startap radi u okviru HealthTech vertikale, odražavajući rastuću usklađenost između zahteva industrije i tehnoloških inovacija.
Broj propalih startapova u SAD-u porastao za 60 odsto
Broj propalih startapova u Sjedinjenim Američkim Državama porastao je za 60 odsto u poslednjih godinu dana, jer su osnivači iscrpeli sredstva koja su prikupili tokom „tehnološkog buma“ 2021. i 2022. godine.
Ova situacija ugrožava milione radnih mesta u kompanijama koje su podržane rizičnim kapitalom i predstavlja potencijalnu pretnju za širu ekonomiju.
Prema podacima kompanije Carta, koja pruža konsultantske usluge privatnim firmama, broj „zakatančenih“ startapova značajno raste, iako se milijarde dolara ulažu u projekte veštačke inteligencije.
U prvom kvartalu ove godine, 254 startap firmi podržana rizičnim kapitalom prestala su sa radom, što je više od sedam puta više u poređenju sa 2019. godinom, kada je Carta počela da prati ove podatke.
Izvor: Nova ekonomija
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
