Povrće turske kompanije Agrobej dugo je kupovao i Lidl. Radnici Agrobeja su pre nekoliko meseci izneli teške optužbe da rade pod nemogućim uslovima. Lidl je reagovao raskidom saradnje. Za turski sindikat to nije dovoljno
Pre nekoliko meseci, zaposleni u turskoj poljoprivrednoj kompaniji Agrobej prijavili su nezakonita otpuštanja i nehumane uslove rada. Prema njihovim izjavama, bili su maltretirani i uskraćivano im je pravo na odlazak u toalet. Izašli su na ulice da se bore za svoja prava. Više od osam meseci bivši radnici protestuju u metropoli Izmiru, piše DW.
Odgovornost se delimično pripisuje nemačkom gigantu supermarketa Lidl.Radnici se spremaju da tuže Lidl u Nemačkoj zbog navodnog kršenja Zakona o lancima snabdevanja. Zakon kaže da su nemačke firme dužne da poštuju prava radnika i poštene plate u celom svom lancu proizvodnje – bilo gde na svetu.
To znači da bi Lidl mogao da odgovara i za ono što rade njegovi dobavljači.
Lidl prekida saradnju
Saradnja Lidla i kompanije Agrobej se donedavno odvijala nepromenjeno. Nemački koncern je sada objavio da je prekinuo tu saradnju.
„Uvažavajući Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja, pre nekoliko meseci smo, zbog žalbe o mogućim kršenjima zakonskih prava zaposlenih kod našeg indirektnog dobavljača Agrobeja, pokrenuli istragu. Nakon tih istraga i sveobuhvatnih razgovora sa svim uključenim stranama, odlučili smo da prekinemo naš poslovni odnos sa Agrobejom“, naveo je lanac supermarketa u odgovoru na upit DW.
Lidl je nedavno odgovorio i na optužbe radnika iz svojih supermarketa u Srbiji. Prethodno je za DW jedna radnica ispričala o prekovremenim satima, pretnjama, zabranama da se uzme odmor.
Ali, za razliku od turskog primera, za sada nije poznato da se neko iz Srbije odlučio da Lild prijavi u Nemačkoj.
Ovog puta je Lidl, nakon pobune u Turskoj, naveo da saradnja sa Agrobejom nije bila značajna. „Do sada smo kupovali relativno malu količinu robe od Agrobeja“, navela je kompanija.
U saopštenju Lidla kaže se da je izvan sezone paradajza u srednoj i severnoj Evropi iz Turske nabavljan “jednocifreni procenat” paradajza, a od toga mali deo od Agrobeja. “Principijelno nabavljamo robu, ako je moguće, od lokalnih dostavljača. Tako je u sezoni proleće-leto precentualni udeo turskog paradajza u nemačkoj ponudi još manji“.
Agrobej je aktivan od 2002. godine, ima godišnji kapacitet proizvodnje od 20.000 tona i spada među najveće proizvođače u poljoprivrednom sektoru Turske.Kompanija takođe izvozi u Englesku, Španiju, Švedsku, Holandiju i Rusiju.
Podrška Evropskog parlamenta i Oksfama
U intervjuu za DW, Umut Kodžagoz, predsednik poljoprivrednog sindikata Tarim-Sen, potvrdio je da je Lidl prekinuo saradnju sa Agrobejom sredinom aprila.
Međutim, za bivše zaposlene ta odluka nije dovoljna. Prema Kodžagozu, nemačka kompanija time nije oslobođena odgovornosti:
„Saradnja Lidla i Agrobeja nastavljena je pod uslovima koje su prijavili naši radnici. To pokazuje da Lidl nije pravovremeno preduzeo potrebne mere. Lidl sada negira odgovornost jer tvrdi da je saradnja prekinuta.“
„To je za nas neprihvatljivo jer to ne rešava problem. Taj korak otvara put Agrobeju da preduzme oštrije mere protiv nas. Zato se oslanjamo na žalbu u Nemačkoj kako bismo problem rešili kroz mehanizme unutar Nemačke“, kaže sindikalac.
Kodžagoz je kazao da su pokušali da razgovaraju sa advokatima Agrobeja, ali da to do sada nije bilo moguće.
Evroposlanica turskog porekla, levičarka Ozlem Alev Demirel, napisala je pismo Lidlu, što je, smatra Kodžagoz, moglo da utiče na odluku koncerna. Lidl negira uticaj pisma na odluku o prekidu saradnje, tvrdeći da je pismo stiglo kada je odluka već saopštena.
Podršku sindikatu je ponudila i nevladina organizacija Oksfam Nemačka – što je ohrabrilo turske radnike da podnesu žalbu nadležnom nemačkom Saveznom uredu za ekonomiju i kontrolu izvoza (BAFA).
Kršenje Zakona o lancu snabdevanja?
Sindikat optužuje da, uprkos otkrivenim kršenjima zakona, koncern nije pravovremeno prekinuo saradnju sa Agrobejom i da je time prekršio novi nemački Zakon o lancu snabdevanja, kaže Kodžagoz.
Za kršenje zakona su predviđene novčane kazne do 800.000 evra. Lidl ima skoro 12.000 filijala u 30 zemalja i ostvaruje prihod od oko 115 milijardi evra godišnje, što ga čini najvećim diskontom na svetu.
Radnici se već mesecima žale da je Nemačka, u okviru zakona, mogla da zaštiti prava ovih radnika, ali to nije učinila.
Teške optužbe protiv Lidla
Poslednjih meseci Lidl je vodio razgovore sa radnicima. „Već oko dva meseca razgovaramo sa Lidlom. Rečeno nam je da ćemo dobiti otpremninu ako odustanemo od borbe. Poslovi sa Agrobejem bi se tada nastavili. Onda su razgovori prekinuti. Promenili su mišljenje o otpremnini. Na kraju su nam iz Lidla rekli da da su poslovni odnosi prekinuti,“ kaže Kodžagoz.
Lidl je takođe odbio zahtev radnika da vest o prekidu saradnje saopšti pred medijima, dodaje Kodžagoz.
Rukovodstvo koncerna Lidl negira ove navode. Lidl je dao saopštenje za DW u kojem se kaže da Lidl već šest meseci razgovara sa sindikatom Tarım-Sen. “Odlučno oporičemo tvrdnju da je Lidl nudio otpremnine članovima sindikata ako prekinu proteste. Tu se radi o lažnoj informaciji. Takav postupak principijelno ne odgovara držanju Lidla i nije sproveden ni u ovom slučaju. Podržavali smo u svakom trenutku interese sindikata naspram Agrobeja i odmah smo reagovali nakon objavljivanja optužbi. Pritom smo se u svakom trenutku zalagali za rešenje koje će zadovoljiti sve zainteresovane strane“.
Pre nekoliko meseci, Agrobej je tužio radnike koji su protestovali ispred nemačkog konzulata, zato što su, kako je navedeno, „narušili trgovinske odnose sa Nemačkom“. Sudski postupak je još u toku. Nemačka je najvažniji trgovinski partner Turske i najvažnija destinacija za turski izvoz.
Severna Makedonija je uvela privremenu upravu nad Alta bankom u Bitolju. U subotu, kad je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad Alta banci, iz ove banke u Bitolju podignuto je oko dva miliona evra
Kakva sudbina čeka guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković, s obzirom na veze između nje i Alta banke, na koje je „Vreme“ ranije ukazivalo. Da li će Tabaković strefiti isti scenario koju je ona priredila njenom prethodniku na čelu NBS-a Dejanu Šoškiću, sada kandidatu za poslanika pobedničke Studenske liste?
Dnevni list „Blic“ je na listi „300 najmoćnijih ljudi u Srbiji“ Davora Macuru svrstao na 15. mesto. I napisao mu mali hvalospev. Šest meseci kasnije NBS je zbog mutnih poslova njegovoj ALTA banci oduzeo dozvolu za rad. Ko je Davor Macura i kako se vinuo u poslovna nebesa?
U registru dužnika Narodne banke Srbije stoji da je ALTA banka u blokadi od 30. oktobra. Narodna banka Srbije joj je 31. oktobra oduzela dozvolu za rad. ALTA banka, u stopostotnom vlasništvu Davora Macure, izgledala je proteklih godina kao privredno čudo, što se dovodilo u vezi sa tesnim odnosima sa SNS-om.
U TENT-u Obrenovac sprema se prijem u stalni radni odnos 50 radnika koji su botovali za bivši režim, tvrde radnici ovog preuzeća. Slične radnje dešavaju se i u gradskoj upravi Niša
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
