Kratkoročni značaj produženja licence NIS-u

Tržište derivata se ne stabilizuje administrativnim produženjima, već jasnim vlasničkim i regulatornim rešenjem koje uklanja sankcioni rizik, izjavio je za specijalizovani portal Energija Balkana docent na Ekonomskom fakultetu dr Veljko M. Mijušković, naglašavajući da produženje licence do 23. januara za NIS ima „isključivo kratkoročni značaj“.

Ističući da bi za mađarski MOL ulazak u vlasničku strukturu NIS-a značio širenje tržišta, jačanje maloprodajne mreže i dodatnu kontrolu tokova derivata u jugoistočnoj Evropi, Mijušković ukazuje da bi to za NIS značilo promenu strateške orijentacije i potencijalno slabljenje integrisanog modela, koji danas postoji.

„Za srpsku privredu to bi moglo doneti veću stabilnost snabdevanja na kratak rok, ali i rizik smanjenja domaće dodate vrednosti, ako se ključne odluke budu donosile van Srbije“, smatra Mijušković.

On je ocenio da produženje licence do 23. januara za NIS ima isključivo kratkoročni značaj jer omogućava da nastavi redovno poslovanje, uvoz sirove nafte i finansijske transakcije bez zastoja, ali licenca sama po sebi ne rešava pitanje dugoročne sigurnosti snabdevanja jer se tržište derivata ne stabilizuje administrativnim produženjima, već jasnim vlasničkim i regulatornim rešenjem koje uklanja sankcioni rizik.

Komentarišući mogućnost da MOL preuzme ruske akcija u NIS, Mijušković ističe da bi ulazak te mađarske firme bio „racionalan potez iz ugla regionalne konsolidacije, jer je reč o kompaniji sa snažnim logističkim i trgovačkim kapacitetima i iskustvom rada u kompleksnim političkim okvirima“.

„Međutim, to ne bi bio neutralan ulazak – MOL bi u NIS ušao kao izrazito dominantan regionalni igrač sa sopstvenim interesima, a ne kao pasivni finansijski investitor“, ocenio je Mijušković.

Zatvaranje rafinerije u Pančevu nije realna kratkoročna opcija

Za NIS bi, tvrdi on, to značilo promenu strateške orijentacije i potencijalno slabljenje integrisanog modela koji danas postoji.

Za srpsku privredu to bi moglo doneti veću stabilnost snabdevanja na kratak rok, ali i rizik smanjenja domaće dodate vrednosti ako se ključne odluke budu donosile van Srbije.

Komentarišući opciju da MOL, kao i u hrvatskoj INA, zatvori rafineriju u Srbiji, Mijušković sugeriše da „zatvaranje rafinerije u Pančevu nije realna kratkoročna opcija, jer je ona tehnološki moderna, isplaćena i strateški važna“.

„Međutim, dugoročno posmatrano, ako bi MOL postao vlasnik i ako bi procenio da mu regionalna optimizacija više odgovara, takav scenario ne može biti potpuno isključen, naročito ako se rafinerija svede na sekundarnu ulogu“, ističe Mijušković.

On kaže da gašenje rafinerije značilo „gubitak energetske suverenosti, rast zavisnosti od uvoza, slabiju pregovaračku poziciju države i snažan udar na domaću industriju, logistiku i budžetske prihode“. „Srbija bi od proizvođača postala gotovo isključivo tržište, što dugoročno povećava cene i ranjivost sistema“, konstatovao je Mijušković u intervjuu za Energiju Balkana.

Izvor: FoNet