Jeftin sir brže poskupljuje od brija: Stigla sestra inflacije, čipflacija

Cene najjeftinijeg domaćeg sira rastu mnogo brže nego cene luksuznog brija, dok jogurt košta isto, ali je tetrapak u kojem ga pune skoro puplo manji. Za to vreme hleb poskupljuje, iako nisu poskupeli troškovi neophodno za njegovo spravljenje – samo zato što se trgovcima može, u situacijama neke kolektivne društvene gungule.

Ovako bi na konkretnim situacijama u prodavnicama mogle da se prikažu sestre inflacije koje su poslednjih godina široko rasprostranjene u marketima u Srbiji.

Tako je analiza Narodne banke Srbije pokazala da je u zemlju stigla čipflacija, a da već nekoliko godina postoje i šrinkflacija i gridflacija.

Čipflacija je fenomen do kojeg dolazi kada tokom inflatornih pritisaka brže rastu cene jeftinijih nego skupljih brendova istih proizvoda.

„Naša analiza je potvrdila da je unutar kategorije hrana i pića u periodu od 2022. do 2024. godine kumulativan rast cena jeftinijih brendova bio za pet procentnih poena viši u odnosu na skuplje brendove”, rekao je Viceguverner NBS Željko Jović

Jović je naveo da je potvrđena i druga osobina tog fenomena, a to je da se najveća razlika u kretanju cena jeftinijih i skupljih brendova javlja tokom najizraženijih inflatornih pritisaka.

Šta je pokazala analiza

NBS je analizom obuhvatila 58 proizvoda, među kojima su mlečni proizvodi, mesne prerađevine, konditorski proizvodi, kafa i bezalkoholna pića. U analizi nisu učestvovali proizvodi iz kategorije svežeg mesa, voća i povrća, iz metodoloških razloga.

Istraživanje je pokazalo da su cene u proseku ukupno porasle za 37,7 odsto, što je blizu stopi kumulativne inflacije u sektoru prerađene hrane i bezalkoholnih pića i na osnovu zvaničnih podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Jeftiniji brendovi su u tom periodu poskupeli za 40 odsto, a više od dve trećine (67 odsto) tog rasta cena ostvaren je u 2022. godini.Kada je reč o skupljim brendovima, njihov kumulativni rast cena je bio oko 35 odsto. Više od 50 odsto rasta ostvareno je, takođe, u 2022. godini.

Šta je šrinkflacija, a šta gridflacija

Ostale varijanta koje plate inflaciju su šrinkflacija, fenomen kada se za istu ili čak veću cenu dobija manja količina proizvoda, odnosno manje pakovanje.

Ono što je trenutno evidentno na tržištu je i takozvana gridflacija, koja se javlja kao pohlepna reakcija, gde se inflacija koristi kao izgovor da maloprodajne cene porastu više nego što su povećani troškovi proizvodnje.

U Srbiji je ova pojava bila masovno rasprostranjena tokom pandemije koronavirusa, kada su mnogi povećavali cene na veštački visoke nivoe zarad većeg profita, a sve pod izgovorom krize koju je izazvao covid-19.

Deflacija – da li je to ikada bilo u Srbiji

Deflacija je ekonomski fenomen koji predstavlja opšti pad cena robe i usluga u jednoj ekonomiji tokom određenog perioda. U suprotnosti sa inflacijom, koja izaziva rast cena, deflacija dovodi do smanjenja ukupnih cena, čime se povećava kupovnu moć novca.

Glavni uzrok deflacije je smanjenje ukupne tražnje u ekonomiji. Kada ljudi i preduzeća smanjuju potrošnju i investicije zbog straha od ekonomskih problema, potrošnja opada, što dovodi do toga da preduzeća ne mogu da prodaki svoja dobra po prethodnim cenama, pa smanjuju cijene kako bi privukli kupce.

Ovaj fenomen nije vezan za Srbiju, ali se dogodio u Japanu je tokom 1990-ih godina, kada postojala duga deflacija koja je uzrokovala stagnaciju ekonomije poznatu kao „izgubljena decenija“. Tokom tog perioda, pad cena i stagnacija privrede izazvali su dugoročne ekonomske probleme koji su otežavali oporavak.

Deflacija može da djeluje kao nešto što bi trebalo da bude poželjno, jer povećava kupovnu moć novca, međutim, dugoročno, ona stvara veoma ozbiljne posledice na ekonomski rast i stabilnost.

Stagflacija je bila

Ovo je ekonomski fenomen koji se karakteriše istovremenim postojanjem dva negativna ekonomska trenda: visoke inflacije i visoke nezaposlenosti. Ova pojava je posebno problematična jer su ovi faktori obično povezani sa suprotnim uslovima.

Inflacija se obično javlja kada ekonomija raste i potražnja za robom i uslugama premašuje ponudu, dok visoka nezaposlenost obično prati ekonomski pad. U slučaju stagflacije, međutim, oba problema nastaju istovremeno, što stvara ozbiljne izazove za ekonomiju.