Postoji rizik da Srbija izgubi oko 74 miliona evra iz IPARD programa Evropske unije, namenjenih poljoprivrednicima, jer ta sredstva nije blagovremeno iskoristila, objavio je portal European Western Balkans pozivajući se na nezvanične izvore. Kako su naveli, novac koji bi Evropska unija mogla povući odnosi se na program IPARD 2, vredan 175 miliona evra, a Srbija bi trebalo da ga utroši do kraja 2024. godine. U međuvremenu pokrenut je i IPARD 3 vredan 288 miliona evra, koji važi do 2027. godine, piše Euronews Srbija.
Iz Ministarstva poljoprivrede objašnjavaju da je budžet IPARD 2 raspoređen po godinama i akreditovanim merama, kao i da je pravilo da se ta sredstva moraju povući za tri godine od godine u kojoj su opredeljena.
Dodaju da do sada nisu iskorišćena sredstva koja su bile opredeljene za prve godine programa, zbog toga što je broj realizovanih projekata i zahteva korisnika za isplatu sredstava bio mali, dok se sami korisnici ali i administracije nisu prilagodili novom sistemu i načinu ostvarivanja prava na podsticaj.
Navode i da su identična iskustva svih zemalja koje su sprovodile taj program.
Kakva su iskustva poljoprivrednika?
Milan Bogunović iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije jedan je od poljoprivrednika iz Banatskog Karađorđeva koji je kupio novi traktor zahvaljujući bespovratnim sredstvima koje je dobio na konkursu u okviru IPARD programa.
Konkurisao je za sredstva 2021, a traktor je stigao skoro dve godine kasnije.
„Nepohaban traktor, mogu mirno da radim 24 sata sa njim, neće nešto da crkne, nego ću ja da se umorim. A ne ono ranije je bilo, prilično ležanje ispod traktora, popravki i svega što nama oduzima vreme. U ovoj novoj poljoprivredi u tim kratkim vremenskim intervalima, ti nemaš prostor za popravke sad kad imam pet dana da sejem i stiže kiša“, rekao je za Milan.
Zbog straha od nepoznatog je, kaže, propustio prvi konkurs.
Kada su videli da je korišćenje IPARD programa moguće, nove traktore je, osim njega, na isti način kupilo još poljoprivrednika u Banatskom Karađorđevu.
Mnogi, međutim, odustaju, a Milan navodi da razloga ima više – nedostatak novca, negativna iskustva sa korupcijom prisutnom na domaćim konkursima, spora administracija, ali i nelogičnosti u samom postupku.
Na primer, eliminacija zbog poreskih dugovanja.
„Meni stiže kvartalni porez 1. septembra, recimo, ja ga platim 2. septembra. Tu imam 25 para kamate, ili dva dinara kamate. Davdesetpet para ili dva dinara kamate dovoljno je da oni nas eliminišu. Dajte nam rok od osam dana da mi te poreske probleme otklonimo, da ih platimo“, rekao je Milan.
Te su kritike nadležni, izgleda, čuli, jer su ih u IPARD 3 programu otklonili, odnosno ostavili su poljoprivrednicima rok od osam do 20 dana da izmire poreska dugovanja.
Raspisano je 15 javnih poziva
Iz ministarstva kažu da je ukupno u ovom programskom ciklusu raspisano 15 javnih poziva, u okviru kojih je stiglo 3.180 zahteva korisnika. Od toga je odobreno 1.556 projekata, čija je ukupna vrednost oko 197 miliona evra potsticaja, od čega je 148 miliona evra iz budžeta Evropske unije.
Do sada je isplaćeno oko 116 miliona evra, od čega 87 miliona evra iz evropskog budžeta, a u procesu odobravanja prava na isplatu je oko 20 miliona evra, odnosno 14,7 miliona evra iz budžeta Evropske unije.
Iz resornog ministarstva navode i da se paralelno radi na primeni IPARD-a 3, kao i da su do sada već raspisana dva javna poziva za dodelu sredstava iz tog programa i da je odziv poljoprivrednika dobar.
Interesovanje poljoprivrednika sve veće
Konsultantu za IPARD Milošu Jandriću iz IPARD sistem Novi Sad nije jasno kako bi država mogla da izgubi novac zbog neiskorišćavanja fondova jer je, kaže, interesovanje poljoprivrednika za nedavno otvoren javni poziv za nabavku traktora veliko.
„Nama trenutno situacija na tržištu izgleda tako da će sigurno biti podnet veći broj zahteva, nego što ima novca u budžetu predviđenog za te namene. Prema našim procenama, novca bi trebalo da bude za oko 400 traktora. Na osnovu konsultacije kolega koje rade ovaj posao, utvrdili smo da je sigurno podneto više od tog broja za samo nepune dve nedelje“, kaže Jandrić za Euronews Srbija.
Sada se ti zahtevi znatno brže obrađuju, nego na početku primene IPARD programa, kada je postojao niz nedoumica, kaže Jandrić.
Dozvole na čekanju
Ipak problema i dalje ima, jer se često dugo čekaju dozvole koje izdaju različite institucije, pa prijave na konkurs propadaju, bez obzira na veliko interesovanje.
Na pitanje koliko je sam proces konkurisanja za sredstva iz IPARD fondova komplikovan za poljoprivrednike i da li ta procedura može da se pojednostavi, konsultantkinja za IPARD Bojana Adžić kaže da je bilo poteškoća od samog starta, ali da 2024. godina u kojoj je počeo IPARD 3 program, donosi toliko dobrih stvari, benefita i pozitivnih smernica za poljoprivrednike.
„Što se tiče same dokumentacije koja se podnosi, što se tiče uslova koji se ispunjavaju, procedura, sve je vrlo jasno i sve je propisano pravilnikom od strane Uprave za agrarna plaćanje. Zahvaljujući konsultantima možete vrlo uredno da sprovodite te procedure i sa svoje tačke gledišta posle ovoliko godina ja više ne bih rekla da je to komplikovano, štaviše posmatrujući sve ove godine unazad mogla bih reći da je stvarno i pojednostavljeno“, rekla je ona.
Da li se gubi pravo na državne subvencije?
Stručnjaci kao jedan od uzroka gubitka sredstava iz IPARD-a navode slab odziv poljoprivrednika na pozive ministarstva zato što, kako kažu, korišćenjem IPARD sredstava gubi se pravo na državne subvencije u toj godini.
Na pitanje da li to znači da ako se konkuriše za novac iz IPARD-a, a ne dobije, gubi pravo na subvenciju, Adžić kaže da to pitanje često postavljaju poljoprivrednici i da možda i širenje dezinformacija dovodi poljoprivredne proizvođače u zabludu da ukoliko sa jednim poljoprivrednim gazdinskom podnesu zahtev za određeni podsticaj gube pravo na drugi.
„Ne, ne gube pravo. Naravno da ne možete aplicirati po svakom javnom pozivu i po svakoj meri, ali ono što je bitno jeste da su mere Ministarstva poljoprivreda i uprave za agrarna plaćanja vrlo jasno i dobro, po meni, usklađene“, rekla je ona.
Prepreka – strah od birokratije
Osim dezinformacija, kao najveći problem kod konkurisanja za IPARD fondove, Adžić je navela strah poljoprivrednika od birokratije i komplikovane dokumentacije. Ona je precizirala da mladi poljoprivrednici do 40 godina imaju pravo povrata na konsultantske usluge do 70 odsto, kao i na traktor.
Izvor: Euronews Srbija
