Foto: Dušan Ančić/Tanjug
„Evropski lanci supermarketa žale se na šikaniranje u Srbiji“ – pod tim naslovom ekonomski dnevni list Handelsblat piše o ograničenju marži u Srbiji i postavlja pitanje: „Može li EU da toleriše ovakvo ponašanje?“
Kako pisanje lista prenosi Dojče vele, holandski trgovački koncern Ahold Delez, saznaje list, do kraja godine zatvoriće dvocifreni broj filijala Maksija u Srbiji. „Svake sedmice srpska kćerka-firma centrali prijavljuje milionske gubitke.“
Prošle godine, podseća Handelsblat, srpski ogranak Deleza obrnuo je 1,4 milijarde evra i profitirao 63 miliona evra.
„Za slom nisu odgovorne greške menadžmenta ili snažna konkurencija već politička volja srpskog predsednika Aleksandra Vučića“, piše list. Podseća se na odluku sa kraja avgusta da se ograniče marže maloprodaje.
„Pogođen je nemački lanac Lidl. Na srednji rok, maloprodaja bi mogla biti sasvim prognana iz zemlje“, ocenjuje Handelsblat.
„Vreme“ saznaje: Masovno zatvaranje prodavnica po Srbiji zbog Vučićevih marži
Dodaje da se takvo ponašanje zemlje-kandidata „teško može tolerisati u Briselu“ i da ima posledice. Za sada u vidu kritike u poslednjem izveštaju o napretku gde piše da se ograničenjem marži narušavaju tržišni principi EU.
O tome evropski poslanik Danijel Frojnd iz nemačkih Zelenih kaže: „Takvo uplitanje u tržište i utvrđivanje cena od strane iliberalnih političara na kraju vodi lošijoj ponudi za mušterije.“
Diseldorfski Handelsblat dodaje da se Srbija ugleda na susednu Mađarsku gde strane firme godinama zameraju da im se nameću posebni porezi i birokratske prepreke. Evropska komisija je zbog ograničenja marži otvorila postupak protiv Mađarske, a nakon tužbe austrijskog Špara.
„Orban je posebne namete protiv supermarketa pravdao time da ovi koriste inflaciju kako bi povećali cene i ostvarivali ekstra-profit. Slično argumentuje i Vučić“, piše nemački list.
Uz to, Vučić se godinu dana suočava sa masovnim protestima, dodaje se u članku, pa je u stranim trgovcima našao navodnog krivca.
Političar Zelenih Frojnd kaže da Orban i Vučić krive pre svega strane lance za svoju propalu politiku i očajan ekonomski bilans.
List podseća da je u Srbiji od septembra na snazi uredba o ograničenju marže na oko 3.000 proizvoda na najviše 20 odsto. „Kako maloprodaja iz te marže mora da finansira sve troškove – kiriju, energiju, marketing i ljudstvo – uz to ograničenje jedva da mogu raditi isplativo“, piše list.
Dodaje se da su kontrole bile intenzivne, da su supermarketi morali u roku od 24 sata da za svaki proizvod dokazuju da ne krše uredbu. Delez je već kažnjen sa 24,5 miliona dinara, protiv čega se firma žali sudu.
Handelsblat navodi da je Delez bio jedan od retkih koji je javnim saopštenjem kritikovao mere. „Zato deluje da nije slučajno što su državne inspekcije posebno rigorozno kontrolisale trgovine ovog lanca. U međuvremenu je Delez prestao da komentariše državne mere.“
Kako se dodaje, trgovce posebno ljuti što pravila važe samo za firme sa godišnjim obrtom od preko 38 miliona evra. „Time pogađa mahom velike strane lance, a ne male srpske trgovce.“
Navodi se da lanci pokušavaju da smanje troškove i izdrže još nekoliko meseci, nadajući se da uredba neće biti produžena posle februara 2026. godine.
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Više od 200.000 građana je tužilo banke jer je Vrhovni sud odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Ipak, sud je potom preinačio svoj stav, a banke sada traže da građani vrate novac
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
